Beograd okupio stručnjake iz regiona: Zajednički odgovor na sve veći pritisak na vode Dunava

Nakon konferencije za medije i predstavljanja ključnih rezultata projekta "Danube Water Balance", međunarodni skup u Beogradu nastavljen je radnim delom u hotelu Putnik Inn, gde su stručnjaci iz zemalja dunavskog sliva otvorili pitanja koja će odrediti buduće upravljanje vodama - od zajedničkih baza podataka i modela vodnog bilansa do klimatskih scenarija, suša i prekogranične saradnje.

Teme za vas

Radnom delu programa je prethodila konferencija za medije na prostoru Ekspo Playgrounda, gde su se novinarima obratili generalni direktor JVP "Srbijavode" Goran Puzović, izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav - ICPDR, Birgit Fogel, i Peter Kovač iz mađarske Generalne direkcije za upravljanje vodama.

Otvarajući konferenciju, generalni direktor JVP "Srbijavode" Goran Puzović poručio je da raspoloživost vode, suše, poplave i druge ekstremne hidrološke pojave ne mogu da se posmatraju niti rešavaju samo unutar granica pojedinačnih država.

– Moramo znati koliko vode imamo, kako se njene količine menjaju u prostoru i vremenu i sa kakvim se pojavama možemo suočiti u narednim generacijama – naglasio je Puzović.

Jednu od centralnih poruka skupa uputila je izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav - ICPDR, Birgit Fogel.

– Voda se ne zaustavlja na državnim granicama. Isto tako, ni naše razumevanje koliko je vode dostupno u jednom slivu ne može se zaustaviti na tim granicama – poručila je Fogel.

Države su do sada koristile različite metodologije za izračunavanje raspoloživih količina vode, i zbog toga je jedan od glavnih ciljeva projekta bio razvoj zajedničkog pristupa koji bi mogao da bude korišćen u čitavom dunavskom slivu.

– Shvatili smo da svaka zemlja koristi drugačiju metodologiju za izračunavanje količine vode. Zbog toga smo pokrenuli zajednički projekat kako bismo utvrdili jednu metodologiju koju mogu da koriste sve zemlje dunavskog sliva – rekao je Kovač.

Nakon toga fokus skupa prešao je sa predstavljanja projekta javnosti na njegovu stručnu i praktičnu dimenziju.

Fogel otvorila radni deo

Jednu od centralnih poruka na otvaranju radnog dela uputila je Birgit Fogel, koja je ukazala na sve veću povezanost vodne sigurnosti sa drugim sektorima.

Posebno je istakla da posledice suša više nisu ograničene na samo jednu oblast - one istovremeno mogu da utiču na vodosnabdevanje, poljoprivredu, plovidbu, proizvodnju energije i ekosisteme.

– Povezanost između vodne sigurnosti, sigurnosti plovidbe i energetske sigurnosti veoma je važna i moramo je razumeti. Verujem da će naš budući zadatak biti da zaista radimo unutar tog zajedničkog okvira – poručila je Fogel.

Ona je kao jedan od ključnih zadataka izdvojila bolju razmenu informacija, koordinaciju institucija i saradnju različitih sektora, posebno u periodima ekstremnih hidroloških prilika.

Od podataka do zajedničkog modela

Nakon uvodnih obraćanja, konferencija je prešla u stručni deo posvećen konkretnim rezultatima projekta.

Birgit Fogel govorila je o budućim perspektivama integrisanog upravljanja vodnim resursima u slivu Dunava, dok je Agneš Tahi predstavila projekat "Danube Water Balance" i njegove osnovne ciljeve.

Jedan od centralnih blokova bio je posvećen stvaranju harmonizovanog repozitorijuma podataka. Andrei Radu iz rumunskog Nacionalnog instituta za hidrologiju i upravljanje vodama predstavio je razvoj zajedničke baze i glavne rezultate tog procesa.

Mađarski stručnjak Mate Čapon govorio je o zajedničkoj strategiji upravljanja podacima, dok su Peter Burek iz Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu i Norbert Čateri predstavili zajednički model vodnog bilansa Dunava i Web-GIS alat za prikaz i tumačenje rezultata.

Četiri podsliva pod lupom

Poseban deo programa bio je posvećen uticaju klimatskih promena i budućim scenarijima na četiri pilot-podsliva.

Analizirani su Morava, Tisa, Gornja Sava i Drina, a rezultate su predstavili stručnjaci iz Slovačke, Češke, Mađarske, Slovenije i Srbije.

U ovom delu učestvovali su Silvia Kohnova, Daniel Marton, Mate Đorđi, Peter Frantar, kao i predstavnici JVP "Srbijavode" Vladislav Kečević i Branka Popović.

Time je jedan od glavnih ciljeva konferencije dobio praktičnu dimenziju - zajednički model nije predstavljen samo kao teorijski okvir, već je njegova primena razmatrana na konkretnim prekograničnim slivovima.

Posao se nastavlja i drugog dana

Konferencija traje i 23. septembra, kada će se rad partnera nastaviti bez posebnog medijskog programa.

Drugi dan biće izrazito tehnički i biće posvećen zajedničkoj metodologiji vodnog bilansa, iskustvima sa prekograničnih područja, obradi i vizuelizaciji podataka, harmonizovanom repozitorijumu i strategiji upravljanja podacima.

Partneri će razgovarati i o mogućnosti proširenja modela na čitav sliv Dunava, nastavku aktivnosti kroz predlog DWB-NEXT, kao i o tome kako rezultate projekta održati i koristiti nakon njegovog formalnog završetka.

Time se i osnovna poruka beogradskog skupa pomera od pitanja šta je projekat do sada napravio ka važnijem pitanju - kako zajedničke podatke, modele i znanje pretvoriti u alat koji će zemlje dunavskog sliva zaista koristiti u upravljanju vodama.

(Telegraf Biznis)