Biznis kao partner države: Održivost i konkurentnost su ključ budućih investicija u Srbiji

Američka privredna komora u Srbiji ove godine obeležava 25 godina rada, tokom kojeg je bila jedan od ključnih aktera u unapređenju poslovnog okruženja, ekonomskih reformi i evropskih integracija Srbije. U vremenu ubrzanih promena, od zelene tranzicije i ESG standarda do digitalizacije i veštačke inteligencije, uloga poslovne zajednice u oblikovanju održive i konkurentne ekonomije postaje važnija nego ikada.

O tim temama, kao i o budućim izazovima i prilikama za lidere i investitore u Srbiji, razgovaramo sa Stefanom Lazarevićem, predsednikom Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham).

Teme za vas

• Američka privredna komora u Srbiji ove godine obeležava 25 godina rada, tokom kojeg je bila jedan od ključnih aktera u unapređenju poslovnog okruženja, ekonomskih reformi i evropskih integracija Srbije. U vremenu ubrzanih promena, od zelene tranzicije i ESG standarda do digitalizacije i veštačke inteligencije, uloga poslovne zajednice u oblikovanju održive i konkurentne ekonomije postaje važnija nego ikada. O tim temama, kao i o budućim izazovima i prilikama za lidere i investitore u Srbiji, razgovaramo sa Stefanom Lazarevićem, predsednikom Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham).

- AmCham već 25 godina ima jasnu ulogu i kontinuitet u radu na unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji, sa ciljem stvaranja predvidivog, konkurentnog i održivog ambijenta koji doprinosi razvoju ekonomije i društva, kao i ubrzanju procesa evropskih integracija. Kao organizacija, kroz dijalog sa institucijama i poslovnom zajednicom, dosledno se bavimo ključnim reformskim temama – od digitalizacije, radnog zakonodavstva, zdravstva, do energetike i poreske regulative.

U ranijem periodu, naš doprinos EU integracijama pretežno se ogledao kroz učešće u procesima regulatornih reformi i usklađivanja zakonodavstva Srbije sa evropskim standardima. U poslednje dve godine, AmCham je preuzeo aktivniju ulogu i direktno se uključio u dijalog sa evropskim institucijama. Organizovali smo posetu Briselu i sastanke sa relevantnim generalnim direktoratima Evropske komisije, sa ciljem da glas poslovne zajednice iz Srbije doprinese ubrzavanju procesa integracija. Uspostavljanje direktne komunikacije sa evropskim institucijama rezultirala je i napretkom i razjašnjavanjem u regulativi CBAM mehanizma, na šta sam posebno ponosan, budući da se radi o temi koja ima značajan uticaj na našu privredu.

Činjenice da danas AmCham okuplja 271 kompaniju koje zapošljavaju više od 119.000 ljudi, kao i da članstvo AmCham-a kontinuirano raste tokom godina, kao što raste i broj zaposlenih koje naši članovi imaju, jasan su pokazatelji da se poslovna klima u Srbiji postepeno unapređivala. AmCham je u tom procesu imao važnu ulogu kao stabilna platforma koja povezuje privredu i institucije i doprinosi stvaranju ambijenta koji podstiče investicije i dugoročni rast.

• Koliko su projekti koji se fokusiraju na očuvanje životne sredine i ESG praksu postali prioritet među članicama AmCham-a i kako oni mogu uticati na cirkularnu ekonomiju u Srbiji?

- Održiva ekonomija i ESG principi postali su visoko pozicionirani prioritet među AmCham članicama. Veoma nam je drago što je AmCham prepoznat ne samo kao zagovornik ESG standarda, već i kao partner kompanijama u razvoju i primeni njihovih ESG strategija.

U tom kontekstu, AmCham je ušao u treću godinu projekta„Responsible Business Dialogue“ posvećenog ESG temama – sprovođenje Zelene agende, zelene transformacije i održivosti, usklađivanje sa EU regulativom i standardima, kao i povezivanju kompanija sa relevantnim institucijama, organizacijama i stručnjacima koji se bave zaštitom prirode i drugim aktuelnim pitanjima iz ove oblasti. Kroz ovaj projekat kompanijama pružamo praktičnu podršku da ESG zahteve ne doživljavaju samo kao regulatornu obavezu, već kao razvojnu priliku.

Posebno sam ponosan na konkretne projekte u oblasti zaštite biodiverziteta. Tokom 2024. i 2025. godine, AmCham kompanije su obezbedile značajna sredstva za projekte u zaštićenim područjima širom Srbije, uključujući Palić–Ludaš, Uvac, Taru, Kraljevac i Obedsku baru. Ovi projekti obuhvataju očuvanje vlažnih staništa, monitoring ugroženih vrsta, unapređenje staništa i razvoj edukativnih i ekoturističkih sadržaja.

• Šta smatrate najvećim postignućem u domenu energetike i zelene transformacije tokom vašeg mandata, a gde još postoji prostor za napredak?

-Tokom mog mandata, najveći iskorak u oblasti zelene agende ostvaren je u domenu energetike, pre svega kroz unapređenje zakonodavnog i regulatornog okvira. U bliskoj saradnji sa Ministarstvom energetike, AmCham je učestvovao u radu na nizu zakona i podzakonskih akata koji su u fokus stavili diversifikaciju energetskog snabdevanja i razvoj obnovljivih izvora energije. Neke od ključnih tema na kojima smo intenzivno radili prethodnih nekoliko godina jesupažljivo uređenje instituta „prozjumera“ ili „kupca-proizvođača“, a potom i „aktivnog kupca“, na način koji podstiče kompanije čija primarna delatnost nije energetika da preuzmu aktivniju ulogu u energetskoj tranziciji i da sistematski povećavaju udeo obnovljivih izvora energije u sopstvenoj potrošnji.

Naš cilj je da stvorimo nove prilike za kompanije koje imaju razvijene ESG strategije i planove za dalju dekarbonizaciju svog poslovanja, a posebno za one koje se nalaze pod snažnim regulatornim pritiscima, poput obveznika CBAM-a, jer im se omogućava konkretniji i efikasniji način smanjenja ugljeničnog otiska i usklađivanja sa evropskim klimatskim politikama.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, AmCham polazi od stava da visoki standardi i usklađivanje sa EU politikama u ovom domenu ne sme biti predmet kompromisa, ali da je potrebno kreirati politike koje će motivisati kompanije i društvo da proaktivno ulažu u održiva rešenja, inovacije i dugoročnu zaštitu prirodnih resursa. U tom procesu otvorili smo niz sistemskih pitanja za koja verujem da će u narednom periodu dobiti svoje konkretne odgovore. Među njima su početak rada na uvođenju depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, koji se u praksi pokazao kao najefikasniji model, zatim puna primena principa „zagađivač plaća“ i „plati koliko baciš“ u sistemu ekoloških naknada, a posebno u načinu obračuna i naplate usluge upravljanja komunalnim otpadom, kao i jačanje kapaciteta za punu primenu „produžene odgovornosti proizvođača“ u oblasti upravljanja elektronskim i električnim otpadom.

Prostor za napredak i dalje postoji, posebno u oblasti zaštite životne sredine, gde su potrebni brži procesi, snažnija koordinacija i veći fokus kako bi se pozitivni pomaci u energetici preneli i na širi ekološki kontekst.

• Istraživanje Laptime pokazuje da više od polovine članica planira povećanje poslovanja i nove investicije. Koliko je za te investicije važna posvećenost države institucionalnim reformama i održivom rastu?

- Rezultati Laptime istraživanja, koji pokazuju da više od polovine AmCham članica planira nove investicije i širenje poslovanja, za mene su ohrabrujući signal. Međutim, da bi se te investicije zaista realizovale u 2026. godini, ključno je da se država fokusira na sprovođenje institucionalnih i sistemskih reformi.

Jačanje institucija, vladavine prava, efikasnog i predvidivog pravosuđa, kao i veći nivo transparentnosti u radu administracije, predstavljaju osnov za dugoročno poverenje investitora. Pored toga, neophodno je nastaviti sa modernizacijom obrazovanja i povećanjem ulaganja u obrazovni sistem, jer je ljudski kapital najvažniji resurs Srbije i preduslov za održivi razvoj i modernizaciju društva.

• Kako digitalizacija i primena veštačke inteligencije u privredi i javnoj upravi mogu doprineti boljem upravljanju resursima i unapređenju održive ekonomije?

- Ako želimo da Srbija ostane konkurentna i atraktivna za investicije, neophodno je da radimo na modernizaciji ekonomije i društva u celini, a to je moguće jedino kroz inovacije. Preduslov za to je saradnja poslovne i akademske zajednice sa državom. Inovacije nastaju u okruženju koje podstiče dijalog, otvorenost i partnerstvo, uz jasno definisan zajednički cilj - modernizaciju društva i ekonomije u okviru sistema zasnovanog na vladavini prava, sistema koji prepoznaje da najveći potencijal može da se ostvari u okviru Evropske unije.

U tom kontekstu, smatram da AmCham ima važnu ulogu u jačanju saradnje između velikih kompanija i startap ekosistema, kako bi se kroz praktične projekte i saradnju stvarala nova vrednost.

Srbija je u prethodnom periodu imala jasno definisanu i uspešno sprovedenu digitalnu agendu, koja je donela vidljive rezultate u funkcionisanju javne uprave i poslovnog okruženja.Međutim, da bi se pozitivan trend nastavio i da bi razvoj veštačke inteligencije dao pun efekat, neophodno je da poslovna zajednica, zajedno sa akademskom dobije još veći prostor za realizaciju programa i projekata koji će funkcionisanje javne uprave učiniti efikasnijim.

• Koja je uloga digitalizacije zdravstva i povezivanja privatnog i državnog sektora u kreiranju efikasnijeg i održivog sistema?

- Zdravstveni sistem Srbije je tokom pandemije pokazao visok nivo otpornosti, profesionalnosti i organizovanosti, a digitalna rešenja su tada jasno pokazala koliko digitalizacija može doprineti efikasnijem i dostupnijem sistemu zdravstvene zaštite.

Iskustva iz brojnih zemalja Evropske unije potvrđuju da povezivanje privatnog i državnog sektora može dodatno unaprediti kvalitet usluga i dugoročnu održivost sistema. Pored digitalizacije, važno je raditi i na dostupnosti inovativnih terapija i lekova, kako bi građani Srbije imali mogućnost lečenja po standardima uporedivim sa EU.

Kombinacija digitalnih rešenja, inovativnih terapija i postojećeg stručnog znanja stvara osnov da zdravstvo postane važan faktor razvoja i produktivnosti, dok će primena AI u ovoj oblasti imati pun efekat samo ako je podržana strateški sprovedenom digitalizacijom.

• Koliko je AmCham-ova aktivnost u oblasti AI edukacije i praktičnih radionica važna za pripremu kompanija i startapova da primene moderne tehnologije uz održive poslovne modele?

- Kroz radionice posvećene praktičnoj primeni veštačke inteligencije, nastojali smo da članovima AmCham-a približimo konkretne mogućnosti koje AI donosi, ali i da ih pripremimo za promene koje već utiču na način poslovanja. Cilj nam nije bio samo informisanje, već i podsticanje kompanija da ne čekaju promene, već da aktivno razmišljaju o inovacijama i unapređenju svojih poslovnih modela.Fokus je bio na tome kako kompanije mogu odgovorno i bezbedno da koriste veštačku inteligenciju, kako da usklade inovacije sa zaštitom podataka, sajber bezbednošću i etičkim principima, ali i da kroz konkretne primere pokažu na koji način AI već danas transformiše poslovanje - od selekcije i upravljanja talentima, preko optimizacije poslovnih procesa, do primene u energetici. Paralelno sa tim, poseban akcenat bio je i na pravovremenoj pripremi kompanija za novu evropsku regulativu u ovoj oblasti.

Pored toga, mi u ovu godinu ulazimo pripremajući dvanaestu generaciju našeg AmChamps programa, kroz koji okupljamo i spajamo talentovane studente završnih godina fakulteta i mlade menadžere naših kompanija članica. Kroz ovaj jedinstveni mentorski program prošlo je nekoliko stotina studenata i menadžera, koji čine našu alumni zajednicu, i kojima je ovo iskustvo pomoglo da započnu ili unaprede svoje karijere i dalje rastu u poslovnom svetu.

• Šta smatrate najvećim izazovima za dugoročni rast Srbije, i kako održivost i cirkularna ekonomija mogu biti deo rešenja?

- Na mnogim poljima u prethodnom periodu ostvaren je napredak, ali da bi se ti pomaci u potpunosti valorizovali, neophodno je dodatno raditi na jačanju institucija, borbi protiv korupcije, efikasnom pravosuđu i doslednoj primeni vladavine prava. To su temelji svakog dugoročnog i održivog rasta.

Uz to, investicije u obrazovanje, modernizaciju zdravstvenog sistema kroz digitalizaciju i inovativne terapije, dalju diversifikaciju energetskog snabdevanja i dalji razvoj digitalne agende, u kombinaciji sa odlučnijim EU integracijama, mogu obezbediti održiv i inkluzivan razvoj. Održivost i cirkularna ekonomija u tom kontekstu nisu dodatak, već sastavni deo savremenog ekonomskog modela.

• Kako startapovi mogu doprineti zelenoj transformaciji i kreiranju cirkularne ekonomije, i kako AmCham pomaže u njihovoj integraciji u veće privredne tokove?

- Danas smo svedoci sve izraženijih globalnih i lokalnih izazova, i u takvom okruženju potrebno je pronaći način kako da se očuva, ali i unapredi produktivnost. To ne možemo učiniti bez inovacija i razvijanja novih modela saradnje sa domaćim inovatorima. Upravo zato kompanije vide veliki potencijal za uvođenje inovacionih programa u sopstvene poslovne procese, i to prevashodno kroz digitalnu transformaciju i automatizaciju, optimizaciju poslovnih procesa i razvoj novih proizvoda i usluga.

Kompanije smatraju da postoji potencijal za saradnju sa startapovima, ali i da je potrebno više informacija o modelima saradnje, više prilika za direktne susrete i više strukture u povezivanju, i upravo je AmCham sebi postavio kao cilj da u 2026. godini radi na inicijativi koja će kroz tematske sesije, radionice i druge formate objasniti kako saradnja između startapova i kompanija može da doprinese modernizaciji privrede i održivom rastu.

• Ako biste mogli da pošaljete jednu poruku budućim liderima i investitorima u Srbiji u kontekstu održivosti i cirkularne ekonomije, šta bi to bilo?

- Srbija je dobro mesto za investicije, to možete da zaključite i na osnovu domaćih i stranih kompanija koje su već prisutne i kontinuirano šire svoje investicije, kao i na osnovu kompanija koje se interesuju za dolazak u Srbiju.

Međutim, ponekad imam utisak da previše vremena odlazi na priču o prošlosti ili analizu trenutnog stanja, uz malo razgovora o budućnosti i našoj ulozi u njoj.

Kada kreiramo neki proizvod, odnosno uslugu, ili postignemo neki uspeh, imam utisak da očekujemo da će to biti dovoljno samo po sebi da kreira dodatnu vrednost u budućnosti. Uspeh sam po sebi ne kreira sistem, već stvara preduslov da se sistem koji je doveo do uspeha unapredi i pripremi za nove izazove koje nam donosi budućnost.

Da bismo u današnjem svetu punom izazova kako na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou, ostali konkurentni, moramo stalno da razmišljamo kako da svoj proizvod unapredimo, iskoristimo za stvaranje nekih novih potencijala i mogućnosti, kako da nadogradimo ono što smo postigli, i kako da postignut uspeh bude dobra osnova za naredne uspehe, a ne jedina tačka oslonca s kojom idemo u budućnost.

Živimo okruženi očekivanjima da stvari rešavamo efikasnije, kvalitetnije, da proizvode i usluge učinimo pristupačnijim i jednostavnijim, a u centru tih očekivanja se nalaze korisnici tih usluga i proizvoda i njihovo iskustvo, koje danas evaluira brže nego ikada i od nas zahteva stalno prilagođavanje.

(Telegraf Biznis)