"Zlatni grumen" na deponijama: Zašto Srbija zakopava milione evra dok Evropa traga za pepelom?

Dok se savremeni svet ubrzano okreće principima cirkularne ekonomije, u kojoj otpad prestaje da bude teret i postaje dragocena sirovina, Srbija se suočava sa nesvakidašnjim apsurdom. Pepeo i šljaka, nusproizvodi sagorevanja uglja u termoelektranama, koji su u Evropskoj uniji deficitarna i tražena roba za građevinsku industriju, u našoj zemlji i dalje završavaju kao ekološki problem i ogroman trošak.

Statistika je neumoljiva: u Srbiji se godišnje iskoristi svega pet odsto proizvedenog pepela, dok je u EU taj procenat dostigao 90 odsto. Rezultat ovog decenijskog jaza je poražavajući - na domaćim deponijama trenutno leži blizu 700 miliona tona ove sirovine.

Teme za vas

Dok evropske zemlje otkopavaju stare deponije kako bi zadovoljile potrebe za materijalom za puteve i zgrade, Srbija svoje "blago" uporno zakopava.

Teret koji guši elektroprivredu

Elektroprivreda Srbije (EPS) godišnje proizvede oko 7,5 miliona tona pepela i šljake, što čini 80 odsto ukupnog industrijskog otpada u zemlji. Ova količina postala je toliki balast da ugrožava i samo funkcionisanje pojedinih termoelektrana zbog nedostatka prostora za odlaganje. Trenutno, pepelišta zauzimaju 1.600 hektara, mahom plodnog zemljišta.

Osim prostornog, problem je i finansijski. Prema studiji "Cirkularna ekonomija kao šansa za razvoj Srbije", koju je podržao OEBS, EPS godišnje izdvaja čak 50 miliona evra samo za održavanje deponija i deponovanje pepela. Umesto da prodajom sirovine ostvaruje profit i smanjuje troškove proizvodnje struje, kompanija beleži direktnu štetu.

Svetlo na kraju kanala

Prvi ozbiljniji koraci ka promeni ove paradigme napravljeni su potpisivanjem desetogodišnjeg ugovora između EPS-a i TITAN Grupe (u čijem sastavu posluje Titan Cementara Kosjerić). Ovaj sporazum predviđa korišćenje približno pet miliona tona svežeg letećeg pepela iz termoelektrane TENT B za potrebe proizvodnje alternativnih cementnih materijala (ACM).

Žan-Filip Benar, izvršni direktor za energiju i cementne materijale TITAN Grupe, ističe strateški značaj ovog poduhvata.

- Ovaj dugoročni ugovor podržava našu ambiciju profitabilne dekarbonizacije kroz rast ACM poslovanja i naše ciljeve neto nulte emisije i cirkularne ekonomije i donosi značajne ekološke koristi i pozicionira TITAN da isporučuje niskougljenične materijale visokih performansi, kreirajući vrednost za sve zainteresovane strane - navodi.

Ovaj potez deo je šire strategije "Titan Forward 2029", koja podrazumeva investicije od pola milijarde evra u inovativne, niskougljenične proizvode kroz globalnu ACM platformu.

Šta kažu stručnjaci: Gde grešimo?

Iako svet decenijama koristi pepeo, od čuvene brane Hungry Horse u SAD izgrađene 1953. godine sa 120.000 tona pepela, pa do modernih oblakodera poput Burdž Kalife, Srbija i dalje kaska.

Jelena Carević, docent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, naglašava za "Blic Biznis" da je trenutna situacija paradoksalna.

- U Srbiji, termoelektrane proizvode velike količine letećeg pepela koji se nedovoljno koristi i često deponuje na obradivom zemljištu. Istraživanja pokazuju da leteći pepeo ima veliki potencijal u cementnoj industriji, ali je trenutno slabo iskorišćen. Povećanje upotrebe letećeg pepela u građevinarstvu moglo bi doneti ekološke i ekonomske koristi - kaže.

Problem nije u nedostatku znanja, već u sistemu. Profesor Jovan Despotović, član UO Inženerske komore Srbije, ukazuje na to da su na Građevinskom fakultetu već urađene brojne studije o primeni pepela u putevima, železnicama i hidrotehničkim objektima.

- Pepeo se pokazao kao materijal koji štedi novac. Na Građevinskom fakultetu su urađene studije i za puteve, i za tlo i železnicu. Uradili smo studije i za hidrotehničke objekte, što se tek sprema u Evropi. Potrebne su nam uštede u ovoj oblasti, zamena materijala, zaštita životne sredine, smanjenje emisije CO2 u cilju dostizanja cirkularnosti ekonomije. Imamo 700 miliona tona pepela, polovina se baci, prospe. Razlog za to je što nam nedostaje strategija za korišćenje pepela, koji je naš zlatan grumen. Ko bude dovoljno pametan da to iskoristi, biće heroj Srbije - navodi.

Rešenje je u strategiji

Dok Slovenija reciklira 90 odsto svog pepela, Srbija još uvek čeka na jasan operativni plan. Stručnjaci veruju da je rešenje u uspostavljanju centralizovanog operatera koji bi upravljao plasmanom pepela i investirao u neophodnu infrastrukturu.

Bez takvog sistemskog pristupa, "zlatni grumen" srpske industrije ostaće zatrpan pod zemljom, a projekti poput Beograda na vodi ostaće uskraćeni za ekološke i ekonomične materijale koji su standard u svetskoj gradnji. Dok se to ne promeni, Srbija će nastaviti da plaća visoku cenu za otpad koji bi zapravo mogao da gradi njenu budućnost.

(Telegraf Bizni)