Pitanje koje odlučuje budućnost planete postavljeno je još 1972. Može li Balkan danas da odgovori na njega?

U Privrednoj komori Srbije (PKS) danas je održana konferencija "Energetika jugoistočne Evrope 2025/2026 - prezentacija studije i izazovi energetskih tržišta" na kojoj su razmatrani aktuelni trendovi, izazovi i mogućnosti razvoja regionalnog energetskog sektora u uslovima ubrzane energetske tranzicije, geopolitičkih promena i sve intenzivnije integracije evropskih energetskih tržišta.

Na skupu su učestvovali predstavnici državnih institucija, regulatornih tela, energetskih kompanija, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i istraživačkih centara, kao i vodeći eksperti iz Srbije i Grčke.

Teme za vas

Direktorka Sektora udruženja industrije PKS Ivana Vuletić rekla je govoreći na konferenciji da energetska budućnost Zapadnog Balkana ne može da posmatra zemlju po zemlju, već je neophodna regionalna saradnja, jer pojedinačna tržišta teško mogu da odgovore na velike investicione potrebe i izazove energetske tranzicije.

"Iza onoga što je za nas nekoliko sekundi, stoji višegodišnji rad. Na primer, gasni interkonektor sa Bugarskom potpisan je 2018. godine, ali je u probni rad pušten tek 2023", rekla je ona.

Vuletić je dodala i da je za 665 miliona ljudi u svetu pristup električnoj energiji i dalje nedostupan, zbog čega je energetika jedan od ključnih ciljeva održivog razvoja, pri čemu energija mora biti pristupačna, pouzdana, održiva i moderna.

"Struja je više od komfora i može se reći da je u prenesenom značenju ljudsko pravo. Ako je voda 2010. prepoznata kao ljudsko pravo, a znamo da pumpe za vodu ne rade bez struje, lako možemo povezati te dve relacije", rekla je ona.

Vuletić je podsetila i da se pitanje kako obezbediti dovoljno eneregije, a da se planeta održi postavlja odavno, navodeći da je još izveštaj Rimskog kluba "Granice rasta" iz 1972. upozorio da planeta ne može da podnese neograničen rast potrošnje, ali da je taj problem rešiv ako se na vreme deluje.

"Pola veka kasnije to je suština energetske tranzicije", rekla je ona.

Navela je i da publikacija o energetskom sektoru prati 16 zemalja regiona od 2011. i da je jedna od ključnih poruka da se energetska budućnost ne može posmatrati kroz pojedinačne države, već moramo da se udružimo.

Prema njenim rečima, iako se region kreće različitim brzinama, u Srbiji su u prethodnom periodu realizovani značajni infrastrukturni projekti, među kojima su gasni interkonektor sa Bugarskom, dalekovod Pančevo - Rešica kojim je Srbija povezana sa Rumunijom, kao i izgradnja Transbalkanskog koridora koja se odvija po deonicama.

"Ni Srbija, ni ostale zemlje regiona nisu energetsko ostrvo. Da bismo išli dalje, nije dovoljno nizati pojedinačne projekte", rekla je Vuletić.

Ona je kao neke od ključnih prepreka energetskoj tranziciji navela i činjenicu da se nova energija dodaje postojećem sistemu umesto da ga u potpunosti zameni, zatim rast potražnje za električnom energijom, kao i problem prenosa proizvedene energije.

"Problem više nije samo kako proizvesti zeleni megavat, već kako ga isporučiti. U redovima za priključak na mrežu širom sveta čeka više od 2.500 gigavata projekata", rekla je Vuletić i uporedila tu situaciju sa gradnjom sve većeg broja fabrika do kojih ne postoji odgovarajuća putna infrastruktura.

Ona je ukazala i na značaj digitalizacije, veštačke inteligencije i data centara, naglašavajući da pouzdana elektroenergetska mreža i njen kvalitet postaju nova valuta konkurentnosti.

Prema njenim rečima poseban izazov je finansiranje energetske tranzicije, jer ekonomije u usponu nose oko 80 odsto rasta potražnje za električnom energijom, dok kapital za energetske projekte u tim ekonomijama košta dva do tri puta više nego u razvijenim ekonomijama.

"Tržišta Zapadnog Balkana su mala i pojedinačno teško možemo da se nosimo sa velikim investicijama, ali zajedno smo tržište koje investitor može da vidi i prepozna. Zato regionalna saradnja nije slogan, već način na koji treba da funkcionišem", kazala je Vuletić.

Na današnjem skupu je rečeno i da je pred regionom veliki investicioni ciklus i da, a potencijal novih investicija u energetsku infrastrukturu regiona do 2035. godine, prema studiji IENE, premašuje 700 milijardi evra.

Najnovije izdanje studije "Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026" (SEE Energy Outlook 2025/2026) donosi sveobuhvatan pregled aktuelnih energetskih kretanja i projekcije razvoja do 2050.

Ovu studiju je pripremio Energetski institut za Jugoistočnu Evropu (IENE) iz Atine i ona obuhvata analizu energetskih sistema 16 zemalja regiona, uz dodatne podatke i analize za veći broj susednih država koje su značajno povezane sa energetskim tržištem Jugoistočne Evrope.

(Telegraf Biznis/Tanjug)