Jevrosimović otvorio pitanje koje će uzdrmati biznis: Šta nam telefoni zapravo uzimaju?

Povratak dece u školu za mnoge roditelje znači povratak rutini, ali je 1. septembar i dobar trenutak da se zapitamo koliko je tehnologija promenila način na koji živimo, radimo i donosimo odluke.

Upravo na tu temu oglasio se Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, koji je u objavi na LinkedInu otvorio pitanje koje prevazilazi roditeljstvo i zadire u jednu od ključnih tema savremenog poslovanja – kako zaštititi pažnju u svetu koji je napravljen tako da je neprestano privlači.

Teme za vas

Jevrosimović podseća da su početkom prošle decenije pametni telefoni i društvene mreže postali gotovo neprekidni deo života dece - u školi, kod kuće, za stolom, pa čak i pred spavanje.

Istovremeno, kako navodi, beleži se zabrinjavajući rast problema mentalnog zdravlja među adolescentima. Nauka još raspravlja o tome koliki deo tog trenda može direktno da se pripiše društvenim mrežama, ali Jevrosimović smatra da postoji dovoljno razloga za ozbiljno preispitivanje načina na koji koristimo tehnologiju.

„Detetu smo dali uređaj preko kojeg 24 sata dnevno može biti izloženo poređenju sa drugima, pritisku da bude prihvaćeno, cyberbullyingu, nerealnim standardima lepote i uspeha, sadržajima koje ne razumemo i algoritmima čiji je osnovni cilj da što duže zadrže njegovu pažnju.“

Upravo poslednji deo njegove poruke može da se posmatra i kroz prizmu biznisa.

Pažnja je postala nova poslovna valuta

Kompanije koje posluju u digitalnom svetu odavno znaju koliko vredi korisnička pažnja. Što duže korisnik ostaje na platformi, veća je mogućnost da će videti reklamu, kupiti proizvod, ostaviti podatke ili nastaviti da koristi određenu uslugu.

Ekonomija pažnje zato je postala jedan od najvažnijih poslovnih modela digitalnog doba.

Problem nastaje kada isti princip počne da oblikuje svakodnevni život zaposlenih, menadžera i preduzetnika.

Neprestane notifikacije, elektronska pošta, društvene mreže, aplikacije za komunikaciju i stalna dostupnost mogu da stvore iluziju produktivnosti. Čovek je neprestano zauzet, ali to ne znači nužno da radi ono što je najvažnije.

Jevrosimović upravo zbog toga skreće pažnju na jednu važnu razliku.

„Problem nije samo koliko vremena provodi pred ekranom. Važnije je šta taj ekran polako izbacuje iz njegovog života, san, sport, druženje, koncentraciju, razgovor sa porodicom, dosadu iz koje nastaju interesovanja i kreativnost.“

Ako se ova misao prebaci u poslovni svet, pitanje postaje: šta naši telefoni i digitalni alati izbacuju iz radnog dana?

Da li je to duboka koncentracija? Kreativno razmišljanje? Razgovor sa kolegama? Vreme za strateško planiranje? Čitanje? Ili jednostavno sposobnost da nekoliko desetina minuta radimo jednu stvar bez prekidanja?

Tehnologija nije neprijatelj, ali mora da ima granice

Jevrosimović ne zagovara odbacivanje tehnologije. Naprotiv, jasno kaže da je ona deo sveta u kojem deca odrastaju i njihove budućnosti.

Isto važi i za poslovanje.

Kompanija koja ignoriše tehnologiju teško može da bude konkurentna, ali kompanija koja tehnologiji prepusti upravljanje ljudskom pažnjom može da izgubi ono što joj je najvrednije – kvalitet ljudi koji u njoj rade.

Zato pitanje više nije da li koristiti tehnologiju, već kako je koristiti tako da ona povećava produktivnost, a ne samo količinu vremena provedenog pred ekranom.

Za menadžment to znači postavljanje jasnih prioriteta, smanjivanje nepotrebnih prekida, pametnije korišćenje komunikacionih kanala i stvaranje prostora za rad koji zahteva potpunu koncentraciju.

Za zaposlene, to može da znači nešto mnogo jednostavnije - sposobnost da se povremeno isključe.

Najskuplji resurs više nije samo vreme

Jedna od najzanimljivijih poruka iz Jevrosimovićevog posta jeste da vreme samo po sebi možda više nije najbolja mera produktivnosti.

Dvoje ljudi može provesti osam sati na poslu, ali njihova vrednost za kompaniju neće biti ista ako je jednom od njih pažnja neprestano rasuta između mejlova, poruka, sastanaka i društvenih mreža.

U ekonomiji u kojoj veštačka inteligencija i automatizacija preuzimaju sve veći broj rutinskih zadataka, ljudska sposobnost koncentracije, kreativnosti i donošenja kvalitetnih odluka može postati još vrednija.

Zato poruka koju je Jevrosimović uputio roditeljima može da se posmatra i kao šira lekcija o savremenom biznisu.

„Telefon je postao deo odrastanja. Ali to ne znači da treba da mu prepustimo odrastanje naše dece.“

U poslovnom prevodu, moglo bi da glasi: tehnologija je postala deo poslovanja, ali to ne znači da treba da joj prepustimo upravljanje našom pažnjom.

A možda upravo tu počinje jedna od važnijih poslovnih strategija budućnosti - ne kako da budemo stalno dostupni, već kako da sačuvamo sposobnost da budemo zaista prisutni kada je najvažnije.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)