Uragan "Fiona" ostavio Portoriko bez struje: Kako klimatske promene podstiču razorne oluje?

Uragani menjaju putanju što je zabrinjavajuće za gradove kao što su Njujork, Boston, Peking i Tokio, gde "infrastruktura nije pripremljena"

Ono što je počelo kao tropska oluja "Fiona" u petak, za vikend je prerasla u uragan druge kategorije, koji je ostavio više od milion ljudi u Portoriku bez struje i vode, donoseći u susednu Dominikansku Republiku obilne kiše i snažne vetrove, preteći tlu SAD. Najmanje dve osobe su poginule u snažnom naletu uragana, koji će sa svojom snagom od 169 kilometara na sat, najverovatnije prerasti u onaj treće kategorije.

"Fiona" je prva oluja nakon razornog uragana "Marija" koji je pre pet godina opustošio Portoriko. Iako naučnici još nisu utvrdili da li su klimatske promene uticale na "Fioninu" snagu i ponašanje, postoje jaki dokazi da se ove razorne oluje pogoršavaju, prenosi Reuters.

Teme za vas

Kako klimatske promene utiču na uragane?

Naime, klimatske promene čine uragane vlažnijim, vetrovitijim i sve intenzivnijim. Takođe postoje dokazi da to uzrokuje da oluje putuju sporije, što znači da mogu izbaciti više vode na jednom mestu.

Da nije bilo okeana, planeta bi bila mnogo toplija zbog klimatskih promena. Ali u poslednjih 40 godina, okean je apsorbovao oko 90 odsto zagrevanja izazvanog emisijama gasova staklene bašte koje zadržavaju toplotu.

Veliki deo ove okeanske toplote se nalazi blizu površine vode. Ova dodatna toplota može da podstakne intenzitet oluje i pokrene jači vetar.

Klimatske promene takođe mogu povećati količinu padavina koje donosi oluja. Pošto toplija atmosfera takođe može zadržati više vlage, vodena para se nakuplja sve dok se oblaci ne razbiju, šaljući jaku kišu.

Tokom sezone uragana na Atlantiku 2020., jedne od najaktivnijih u istoriji, klimatske promene su povećale stope padavina po satu u olujama uraganske sile između 8 i 11 odsto, navedeno je u studiji iz aprila ove godine u časopisu Nature Communications.

Svet se već zagrejao za 1,1 stepen Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Naučnici američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) očekuju da bi, pri zagrevanju od 2 stepena, brzina uraganskog vetra mogla da poraste i do 10 odsto.

NOAA takođe predviđa da bi udeo uragana koji dostižu najintenzivnije nivoe - kategorije 4 ili 5 - mogao porasti za oko 10 odsto ovog veka. Do danas je manje od petine oluja dostiglo ovaj intenzitet od 1851. godine.

Pojavljuju se u netipičnim mesecima

Tipična "sezona" za uragane se pomera, jer zagrevanje klime stvara uslove pogodne za oluje u više meseci u godini. A uragani takođe padaju na kopno u regionima koji su daleko izvan istorijske norme.

Ali poslednjih godina, neke oluje dostižu vrhunac intenziteta i padaju na kopno dalje na sever nego u prošlosti, pomeranje polova može biti povezano sa porastom globalnih temperatura vazduha i okeana, kažu naučnici.

Ovaj trend je zabrinjavajući za gradove srednje geografske širine kao što su Njujork, Boston, Peking i Tokio, gde "infrastruktura nije pripremljena" za takve oluje, rekla je atmosferska naučnica Alison Ving sa Univerziteta Florida.

Međutim, nejasno je da li klimatske promene utiču na broj uragana koji se stvaraju svake godine.

Jedan tim naučnika je nedavno prijavio porast učestalosti uragana u severnom Atlantiku u poslednjih 150 godina, saopšteno je u studiji objavljenoj u decembru u časopisu Nature Communications. Ali istraživanje je još uvek u toku.

(Telegraf Biznis)