Pavkov o planovima za 2025: Više novca za prirodu, čistiji vazduh i sistemsko rešavanje divljih deponija

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Srbije, Sara Pavkov, u velikom intervjuu za Telegraf Biznis govorila je o rekordnim ulaganjima u očuvanje prirode, zameni kotlarnica širom zemlje, rešavanju problema divljih deponija, kao i o velikim planovima za 2025. godinu.

Kako ističe, ekologija je postala državni prioritet, a Ministarstvo ulaže ogroman trud da i građani i lokalne samouprave budu deo te promene.

• Ministarstvo je ove godine opredelilo čak 250 miliona dinara za projekte lokalnih samouprava koji se tiču zaštite biodiverziteta, pejzaža i geološke raznovrsnosti. S obzirom na to da je budžet za ove projekte povećan sa 45 miliona u 2023. na 250 miliona dinara u 2025. godini, šta je dovelo do ovog značajnog povećanja i da li to najavljuje novu fazu u ekološkoj politici Srbije?

- Veća ulaganja u zaštitu životne sredine su svakako nova faza ekološke politike koja je počela 2020. godine i od tada se trend nastavlja iz godine u godinu na nivou čitave Vlade Republike Srbije, a posebno u okviru resornog Ministarstva. Ulaganja u zaštitu životne sredine u svim podoblastima od tada kontinuirano rastu, jer je zaštita prirode određena kao prioritet na nivou države.

Kada govorimo o izdvajanjima za zaštitu prirode, moram da naglasim da su redovna ulaganja za brigu i zaštitu zaštićenih područja od nacionalnog značaja u ovoj godini najveća do sada i iznose oko pola milijarde dinara, što je, poređenja radi, dva puta više nego što je izdvojeno 2021. godine. Ulaganje o kojem govorite – 45 miliona dinara u 2023. godini – predstavlja posebna ulaganja koja smo tada uveli i namenjena su projektima lokalnih samouprava na čijim se teritorijama nalaze zaštićena područja, za unapređenje tih područja. Ove godine smo u te svrhe opredelili 250 miliona. To znači da će ove godine za redovno održavanje, plus projekte u zaštićenim područjima, biti uloženo oko 750 miliona dinara ukupno.

I to nije sve, jer se paralelno trudimo da sa povećanjem ulaganja, povećavamo i obim teritorije države pod zaštitom. U ovom trenutku više od 10 odsto teritorije naše zemlje je pod zaštitom, a cilj je da u 2027. taj procenat bude oko 13.

Sve veća izdvajanja i povećanje teritorije pod zaštitom potvrda su naše ekološke politike u kojoj briga o prirodi ima značajno mesto na listi prioriteta.

• U prethodnim godinama zamenjeno je gotovo 190 kotlarnica koje prelaze sa uglja na čistije energente, a cilj je 200 do 2027. godine. Kako ocenjujete dosadašnji učinak tog programa?

- Za nas su ovi konkursi od velikog značaja jer spadaju u set mera za unapređenje kvaliteta vazduha. Ono što je pozitivno jeste što ova mera daje brze rezultate – vidi se razlika već u prvoj grejnoj sezoni kada se novi kotlovi puste u rad. Budući da je mera od početka dala dobar rezultat, nastavili smo iz godine u godinu da raspisujemo javne konkurse, na koje lokalne samouprave mogu da kandiduju projekte.

Od kada se ovaj javni konkurs realizuje, od 2021. do kraja 2024. zamenjeno je ukupno 169 kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama širom Srbije i to je već odličan rezultat. U ovoj godini smo dva puta raspisivali konkurse, i nakon što smo sproveli prvi, sredstva je dobilo 18 lokalnih samouprava za realizaciju projekata zamene kotlarnica na ekološki prihvatljivije energente. U toku je pregledanje konkursne dokumentacije i po drugom pozivu, gde se takođe nadam kvalitetnim projektima. Kako sada stvari stoje, očekujem da ćemo u 2027. ne samo dostići, nego i premašiti cilj od 200 zamenjenih kotlarnica.

Nedavno sam potpisala i izuzetno važan ugovor sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim otvaramo novo poglavlje u oblasti zaštite vazduha, jer ćemo u te svrhe uložiti izuzetno velika sredstva – 50 miliona evra. Iz te kreditne linije ćemo finansirati projekte za bolji vazduh građana Beograda, Niša, Valjeva, Zaječara, Novog Pazara i Smedereva, gde će niz projekata biti realizovan i gde ćemo menjati stare, dotrajale kotlarnice. Očekujem da ćemo u narednom periodu svi biti svedoci realizacije i rezultata ovih važnih projekata.

• Skoro ste prisustvovali prezentaciji projekta druge faze sanacije pepelišta u kragujevačkoj toplani "Energetika", čime se rešava jedan od dugogodišnjih ekoloških problema Kragujevca. Koliko će sanacija pepelišta doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha ovog grada i kada se očekuje potpuna realizacija projekta?

- U Kragujevcu je prethodnih godina realizovan kapitalni projekat kompletne rekonstrukcije gradske toplane, u kojoj su 50 godina stari kotlovi na ugalj zamenjeni novim i modernim kotlovima na gas. U tom trenutku, toplana više nije generisala novi pepeo, ali je ostao problem decenijama nataloženog pepela u kompleksu toplane koji je vetar raznosio i to je uticalo na kvalitet vazduha. Tada smo obećali građanima da ćemo rešiti problem, i sada to obećanje ispunjavamo.

Dobra stvar je što će se pepeo tretirati ne kao otpad, već kao resurs, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, i što će se njegovom preradom dobiti sirovina koja će se dalje upotrebljavati u građevinskoj industriji. Realizacija projekta je predviđena za narednu godinu. Očekujem da će se projekat realizovati u planiranoj dinamici, a promenu će građani osetiti odmah po realizaciji.

• Šta biste istakli kao ključne novine u novom Zakonu o zaštiti vazduha?

- Zakon o zaštiti vazduha koji je nedavno usvojen predstavlja krovni dokument na osnovu kojeg će se u ovoj oblasti uvoditi značajne novine sa ciljem efikasnije zaštite vazduha. Budući da taj dokument nije menjan od 2009. godine, a nakon višegodišnje primene prethodnog zakona uočili smo potrebu za unapređenjem zakona radi usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom.

Neke od izmena su profesionalizacija procesa merenja posebne namene, zatim to što je napravljena jasna distinkcija između podataka i informacija, kao i veća transparentnost kroz sveobuhvatnije konsultacije i veće učešće javnosti u postupcima donošenja kratkoročnih akcionih planova kvaliteta vazduha.

Ono što je za građane možda i najvažnije – novim zakonom je proširena i pooštrena kaznena politika, precizirani su rokovi u kojima su nadležni organi obavezni da upoznaju javnost sa rezultatima merenja zagađujućih materija, a precizirane su obaveze i detaljnije je regulisana nadležnost inspektora, što omogućava bolju primenu zakona. Pozitivan doprinos je i to što smo novim rešenjima omogućili da se na odgovoran način realizuju međunarodno preuzete obaveze Republike Srbije u oblasti zaštite vazduha i ozonskog omotača.

• Tokom 2025. godine planirano je uklanjanje divljih deponija u više od 40 opština, a kroz projekte Ministarstva od 2021. očišćeno je više od 1.000 takvih lokacija. Koji su ključni koraci da Srbija sistemski reši problem divljih deponija?

- Na sistemskom rešavanju ovog problema se uveliko radi, ali morate imati u vidu da višedecenijski problemi i nemar ne mogu da se reše preko noći. Ova vlast se odlučno uhvatila u koštac upravo sa tim lošim nasleđem, i godinama unazad naša pažnja i energija su usmerene ka tome da napravimo sistem upravljanja otpadom po savremenim standardima. Divlje deponije i njihovo uklanjanje su samo deo problema. Od 2021. godine raspisujemo javne godišnje konkurse za njihovo uklanjanje i do sada smo ih očistili više od 1.000 širom Srbije. To nije dovoljno i nastavićemo da radimo dok ih sve ne očistimo. Ove godine su sredstva za čišćenje divljih deponija dobili više od 40 gradova i opština za čišćenje 288 lokacija.

Nastavićemo da čistimo dok ne očistimo sve deponije, ali ono što ostaje kao izazov jeste da sačuvamo jednom očišćene lokacije. Ministarstvo koje vodim, paralelno sa sredstvima za uklanjanje divljih deponija, obezbeđuje i video nadzor. Za uspešno rešavanje ovog problema, koji često naprave neodgovorni pojedinci, neophodna je dobra saradnja sa lokalnim samoupravama, što bih rekla da imamo. Jasno je da samo zajedno, u saradnji građana, lokalne samouprave i Ministarstva, možemo da sačuvamo očišćene lokacije i da trajno rešimo problem.

Sa druge strane, intenzivno i vredno radimo na sprovođenju kapitalnih projekata izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, gde će se otpad tretirati po evropskim standardima. To će za nas biti novo poglavlje u upravljanju otpadom. Jedan od najvećih takvih centara biće Kalenić-Ub, ka kojem će gravitirati 15 lokalnih samouprava i kojim problem upravljanja otpadom rešavamo za oko pola miliona građana. I tu se ne zaustavljamo – u toku je i modernizacija drugih centara, poput regionalnog centra u Pirotu. Nedavno sam potpisala ugovor za modernizaciju i nadogradnju regionalnog centra u Sremskoj Mitrovici, a u narednom periodu biće ukupno osam takvih centara koje ćemo izgraditi i modernizovati i u kojima će se otpad adekvatno tretirati.

• Koje projekte Ministarstva za 2025. godinu biste posebno izdvojili?

- Ministarstvo koje vodim je odavno izdvojilo tri glavna prioriteta u radu, a to su adekvatno upravljanje otpadom, otpadnim vodama i unapređenje kvaliteta vazduha, pa su najvažniji projekti svakako u tim oblastima. Od većih projekata poput kompletne izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom Kalenić-Ub, do najvećeg projekta iz oblasti upravljanja otpadnim vodama koji realizujemo u Nišu – to je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda kapaciteta 286.000 ekvivalent stanovnika, još jednog manjeg postrojenja u tom gradu i 46,6 kilometara nedostajuće kanalizacije. To su samo najveći projekti te vrste, a aktivni smo i na drugim sličnim projektima širom naše zemlje. Kada je reč o zaštiti vazduha, nastavljamo sa primenom seta mera kako bismo napravili što veći pozitivan pomak u toj oblasti.

Zaštita životne sredine je oblast u kojoj svi moramo da se uključimo kako bismo postigli najbolje rezultate. I ako svako od nas da svoj doprinos, ni rezultat ne može da izostane. Mi ćemo uskoro pokrenuti i veliku kampanju namenjenu pre svega mladima, ali i svim drugim građanima koji bi želeli da se uključe. Zvaćemo ih da nam se pridruže i učestvuju u nizu akcija za bolju životnu sredinu, jer tako činimo boljim i uslove života za svakoga od nas.

(Telegraf Biznis)