Taksisti kukaju da nemaju posla tokom pandemije, ali više nego ikada biraju i odbijaju vožnje

U dnevnu smenu slili su se skoro svi taksi vozači

Beogradski taksisti nemaju ni približno posla kao pre pandemije, ali to im, čini se, nije dovoljan razlog da prihvate svaku vožnju, već ih i te kako biraju.

Teme za vas

Noćni život ne postoji, ljudi mahom rade od kuće, nema koncerata, nema masovnih međugradskih putovanja, a aerodrom je veći deo dana pust. Sve ono što čini srž zarade taksista je utihnulo.

- Taksi stanice su prepune vozila koja čekaju jednu ili dve dnevne vožnje. Situacija je alarmantna. Sve je više ljudi na ulici, jer moraju da grabe. Taksi stajališta ne mogu da prime toliki broj vozila. Ako vam kažem da u Beogradu ima 1.350 mesta za vozila, a nas ima 6.300, jasno vam je o čemu pričam - rekao je nedavno za Telegraf Aleksandar Bijelić, predsednik Saveza auto-taksi udruženja Srbije.

U dnevnu smenu slili su se svi vozači, i oni koji su radili samo noć, ali i oni koji su radili samo vožnje do i sa aerodroma. Uprkos tome što se u teoriji bore za svaku vožnju, u praksi građani često ostanu bez taksija kada im je potreban.

- Pre neko jutro je duvao jak vetar i vejao sneg. Zvala sam taksi jer nisam znala kako po tom nevremenu da odvedem malo dete u vrtić, ali niko nije hteo da se javi za kratku vožnju. Vrtić je udaljen oko kilometar i po, plus još toliko da me vrate nazad. Niko nije hteo da dođe. Odjednom su svi bili zauzeti. A htela sam da im dam ozbiljan bakšiš. Na kraju sam dete vozila u kolicima po oluji - objašnjava jedna Beograđanka.

Takve stvari nisu se dešavale ranije toliko često, jer radnici koji rade u kol centrima nisu pitali ono čuveno "dokle?". Od kako je počela pandemija, to "dokle" postalo je redovno pitanje skoro svih taksi službi. A "nemamo nijedno vozilo u blizini"  redovniji odgovor.

Na pitanje upućeno jednom taksisti od kad i njegovi pitaju dokle se ide, bez problema je odgovorio: "Pa, da ne bismo bezveze sa stanice na Karaburmi dolazili po vas u Višnjičku banju, ako ćete samo da siđete do tržnog centra". Na konstataciju da je tržni centar udaljen oko 3 kilometra, samo je slegnuo ramenima.

Nije to nova praksa. I taksisti koji su radili na aerodromu znali su da biraju mušterije i da odbijaju one koji imaju vaučere "samo" do Novog Beograda, već da čekaju nekoga ko će da ide bar do centra grada, ako ne i dalje.

Da vaučeri ne samo da imaju tarife već imaju i imena koja su im taksisti interno dali nije iznenađenje. Tako, najjeftiniji, onaj do blokova, imenovan je kao "beli vaučer". Njega taksisti mahom odbijaju, koliko god vi uporno mahali njime. O tome je Telegraf Biznis već pisao. 

Taksistima je ovih dana problem bio i sneg.

- Rekla sam taksiti adresu i objasnila da je to novo naselje. U trenutku je zakočio, stao sa strane i pitao me da li čiste "to naselje" od snega. Jer, on ima loša iskustva sa novim naseljima, njih niko ne čisti, a on neće da se zavlači u sneg, ne pada mu na pamet - objašnjava jedna korisnica taksija iz Beograda.

Isto tako, ako se nalazite u nekom udaljenijem delu grada, kao što su u doba pre korone delovi gradova u kojima se nalaze sale za venčanja, najbolje je da u društvu imate vozača koji neće da pije, jer će taksita u ove udaljen delove da dođe samo ako imate sreće da živi u blizini i da u tom trenutku izlazi na smenu. 

Čak i sada kada nema noćnog života u centru grada, mnogi taksisti se žale što moraju da voze mlade na kućna okupljanja, jer se kuće obične ne nalaze u centru.

(Telegraf Biznis)