Prvu pravu mašinu za sudove patentirala je žena i to pre 135 godina. Ovo je njena priča

Njen izum je osmišljavan godinama u šupi u dvorištu

Nije na pravi pogled mnogo čudno što je rešenje jedne od većih ženskih boljki u radu po kući, pranja sudova, našla upravo - žena, ali ako bolje pogledamo godinu u kojoj je došla do rešenja, ne možemo a da se ne zadivimo.

Teme za vas

Prvi patent za mašinu za sudove predala je na odobrenje Džozefina Kokran i to 1886. godine. Ova domaćica iz malog grada u SAD volela je da okuplja ljude na večerama u svom domu. Jedini problem u tome, shvatila je brzo, je gomila sudova koja ostane posle ovakvih zabava, ali i krhkost njenog skupocenog porcelana koji su kućne pomoćnice često tokom pranja lomile.

Pomislila je da mora da postoji neka alternativa, a kako je potekla iz porodice inženjera počela je da radi na mašini koja bi posao pranja sudova mogla da obavlja brže i bezbednije. Rad je ubrzala nakon smrti muža, kada je ostala bez novca i kada je više nego ikada tražila način da olakša sebi posao.

Bio je decembar 1886. godine kada je Kokran, tada 47-godišnja udovica, patentirala prvu mašinu za sudove. Džozefina do tada nije pokazivala znake da će biti izumitelj. Visoko društvo Šelbivila prebacivalo joj je da se pretvara u običnog mehaničara.  Četiri godine provodila je sate u šupi u svom dvorištu.

Znala je da je već postojala neka vrsta mašine za pranje posuđa. Izumeo ju je Džoel Haton i patentirao 1850. godine. Međutim, Džoelova "mašina" sastojala se od drvenog korita u koga su se stavljali sudovi na koje se slivala voda iz pumpe koja se pokretala ručno. Time pranje posuđa nije olakšano.

Petnaest godina kasnije L.A. Aleksander patentirao je uređaj koji je pomoću poluge koja se ručno pokretala i zupčanika provlačio stalak sa posuđem kroz vodu, ali ni ovaj patent se nije pokazao kao veoma uspešan. Još nekoliko muškaraca pokušalo je da osmisli nešto slično decencenijama unazad, ali bezuspešno.

Njen izum, osmišljen u šupi u dvorištu, sastojao se od drvenog točka i bakarnog kazana unutar koga je bilo nekoliko metalnih mreža u koje su se stavljali sudovi. Mašinu je pokretao motor, a pod pritiskom je ulazila voda sa sapunicom.

Na početku mašina nije našla na veliki odziv, pre svega zbog svoje glomaznosti. Preokret se dogodio 1893. godine, nakon Svetske izložbe u Čikagu. Hoteli i restorani počeli su da mašinu za posuđe naručuju od njene firme.

Prodaja se nastavila i posle Džozefinine smrti. Kompanija je iz "Cocrane washing machine company" preimenovana u "Kitchen aid“. Mašine za posuđe ušle su u širu upotrebu tek šezdesetih godina dvadesetog veka.

(Telegraf Biznis)