Ropstvo je tamo realnost, iako je zabranjeno zakonom: Čuvaju stoku i rade teške poslove bez plate

Ropstvo je u Nigeru službeno ukinuto 1960, a 2003. je postalo i kažnjivo, međutim, očigledno je da ni sankcije ne pomažu

Neki ljudi u Nigeru (jedna od država Nigerije) još uvek žive u ropstvu. Prisiljeni su da čitav život rade za svoje gazde - bez plate. Uglavnom je reč o zemljoradničkim poslovima, ali rade i kao kućne sluge. Ipak, ima i onih koji se ne mire s tim.

Teme za vas

Ide Hamidu je postao rob kao dete, i to zato što se ropstvo, takoreći, "nasleđuje" kroz generacije. Čuvao je stoku i ponekad radio na njivi, bez ikakve novčane nadoknade, piše DW.

- Ropstvo je ovde realnost, rođeni smo u njemu. Malo smo se, doduše, udaljili od Zarma naroda, ali još uvek vladaju nad nama - priča Hamidu, i dodaje da je "njegovo vreme prošlo, ali da deca oko njega, zaslužuju bolju budućnost".

Tu etničku grupu većinom čine malikijsko-sunitski muslimani u Nigeru. Oni žive u pustinjskim područjima zone Sahela. Ropstvo je, nažalost, u 21. veku još uvek duboko ukorenjeno u nigerskom društvu, i nije vezano samo za ruralne sredine, već i urbane.

Najviše ga praktikuju Tuarezi, ali i među njima ima onih koji se bore protiv ropstva. Ali Buzu je aktivista za ljudska prava. "Videli smo kako je bilo našim babama i dedama u tim situacijama, i to je bilo nepravedno. Odlučio sam da se borim protiv toga. Radije bih umro u toj borbi, nego kao rob", kaže Buzu.

Neki, međutim, uspevaju da pobegnu od svojih vlasnika, a utočište pronalaze u jednom izolovanom selu. Uzuova organizacija tu ima socijalne ustanove.

- Moramo da im pomognemo s ovcama i kokošima. Svakoj ženi dajemo po tri životinje, koje im omogućavaju da budu finansijski nezavisne - ističe ovaj aktivista iz Afrike.

Ipak, snabdevanje hranom i domaćim životinjama mogao bi biti problem na duže staze. Zbog toga se Buzu bori da ovoj manjini omogući pristup zemljištu, a sa obradivim površinama - mogli bi da rade i sami se prehranjuju.

Ropstvo je u Nigeru službeno ukinuto 1960, a 2003. je postalo i kažnjivo, međutim, očigledno je da ni sankcije ne pomažu. Ono je i dalje bolna realnost u ovoj afričkoj zemlji.

(Telegraf Biznis)