Oluja koja udara po džepu: Cene idu u nebesa, sve što treba prosečnom potrošaču biće skuplje

Kako smo stigli dotle? Ovo je delimični odgovor

Kovid-19 kriza uzela je maha, a njene posledice bi svet tek mogao da oseti, kroz poskupljenje svega onoga što nam neminovno treba, na dnevnoj bazi.

Teme za vas

To su, pre svega, čelik, drvna građa, plastika, gorivo, zatim kukuruz, soja, šećer, suncokretovo ulje, ali i nekretnine (kuće), automobili, pelene i toaletni papir. O ovome se više puta pisalo i cene su već porasle u odnosu na period pre pandemije, a taj trend se očito nastavlja.

Oporavak nakon pandemije je u punom jeku, a globalna ekonomija se bori da bude u toku sa tim. Nakon kolapsa na početku krize, jer su se preduzeća zatvarala, a milioni radnika ostajali bez posla, potražnja se "osvetila" posledicama kovida-19, podstaknuta podsticajima vlada i potrošačima koji su uspeli da uštede.

Ali, mnoge fabrike su u međuvremenu obustavljale ili delimično pauzirale proizvodnju, slale radnike na prinudni odmor ili radile izmenjeno, što je dovelo do zastoja i nestašica.

Sada nisu u stanju da obezbede dovoljno sirovina za izgradnju kuća, izradu automobila ili sklapanje uređaja za kojima je iznenada velika potražnja. Lanci snabdevanja su opterećeni, ali dolazi do "uskih grla", te je obnavljanje zaliha nakon prošlogodišnje globalne recesije - sve veći izazov.

Na sve to, šestodnevna blokada u Sucekom kanalu napravila je dodatnu pometnju.

Nedostatak brodskih kontejnera i uskih grla u lukama pogoršali su stvari i povećali troškove transporta proizvoda širom sveta. Ne može se reći koliko dugo će potražnja biti iznad ponude, piše CNN, posebno dok pandemija i dalje "divlja" u nekim od najvećih svetskih ekonomija.

Među robom koje je već nestajalo su i piletina, hlor, čipovi, a iz Velike Britanije dolaze vesti da na leto preti manjak i ove četiri stvari, budući da ljudi masovno planiraju odmore.

Veliko je pitanje da li su nestašica i skok cena privremeni nusprodukti pandemije ili se globalna ekonomija menja na načine koji bi mogli trajno povećati troškove poslovanja i uvesti novu eru inflacije. Odgovor donosi ogromne implikacije za radnike, investitore, kompanije i vlade.

Ono što je sigurno je da se, bar za sada, inflacija vratila i da je široko rasprostranjena. U zemljama koje pripadaju Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) - inflacija je porasla u aprilu na najviši nivo od 2008. godine.

Povećanje cena energije povećalo je prosečnu godišnju inflaciju u zemljama OECD-a na 3,3%. Ali, cene rastu čak i kada su isključeni nestabilni troškovi hrane i energije.

Kako smo stigli dotle?

Sa cenama američkog benzina na sedmogodišnjem maksimumu, lako je zaboraviti da su se fjučersi nafte srušili prošle godine. Nafta Brent, globalna referentna vrednost, nakratko je pala u aprilu ispod 20 dolara po barelu, pošto su blokade zbog korone smanjile potražnju avio-kompanija, auto-proizvođača i vozača.

Brent je od tada "pucao" i do nivoa od preko 70 dolara po barelu, zbog dramatičnog preokreta u potražnji. Američka nafta "pogodila" je u nedelju 70 dolara po barelu, prvi put posle skoro tri godine. Sličan fenomen se odigrava u mnoštvu roba, industrija i proizvoda.

- Nikada, zapravo, nismo imali nešto tako nasilno i brzo, kako u pogledu promene prema dole, tako i vezano za promene nazad - rekao je Džordž Calhoun, direktor programa kvantitativnog finansiranja pri "Stevens Institute of Technology".

Kako pandemijski oporavak uzima maha, troškovi sirovina potrebnih za proizvodnju robe široke potrošnje rastu. Naglo ulaganje u zelene tehnologije takođe doprinosi velikoj potražnji za metalima poput aluminijuma i bakra, koji se koriste u električnim vozilima. U Šangaju je cena armature, vrste čelika koja se koristi za armiranje betona, pala sa rekordnih nivoa u maju, ali je i dalje za 16% skuplja nego krajem prošle godine.

Povećavaju se i troškovi logistike i radne snage. Nedostatak radnika u nekim industrijama mogao bi pojačati pritisak na kompanije da još više povećaju zarade. Nestašica radne snage, koja je takođe postala problem u Evropi, delimično je povezana sa brzinom kojom su se ekonomije ponovo otvorile.

(Telegraf Biznis)