MMF: Nesigurnost usporava rast, skok kamata staje u drugoj polovini godine

MF za rastuće ekonomije u Evropi, među kojima je i Srbija, predviđa snižavanje stope privrednog rasta sa 4,3% u 2022.

Preliminarni podaci studije NALED-a o obimu sive ekonomije u Srbiji pokazuju da je neformalno poslovanje u padu, ali je potrebno održati reformski zalet i doneti novi Program za suzbijanje sive ekonomije kako bi taj zalet bio održan nakon važnih koraka kao što su uvođenje eFiskalizacije i eFaktura - poručila je Julija Ustjugova, šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, na panel diskusiji „Makroekonomski trendovi u 2023“, koju je organizovao NALED-ov Savez za fer konkurenciju.

Prema njenim rečima, MMF za rastuće ekonomije u Evropi, među kojima je i Srbija, predviđa snižavanje stope privrednog rasta sa 4,3% u 2022. na manje od 2% u ovoj godini, ali se očekuje da do preokreta u silaznom trendu dođe već u drugoj polovini godine i nastavi se u 2024. Takođe, MMF očekuje da će inflacija i u Evropi i u Srbiji tokom ove godine padati zahvaljujući snižavanju cena energenata i hrane.

Ustjugova je istakla da je potrebno merama monetarne politike dalje aktivno raditi na spuštanju inflacije dok bi fiskalna politika trebalo da pomaže tom cilju i da obezbedi rezervu za buduće krizne situacije koje su sve češće. Uz to, mere koje se bave rešavanjem krize rastućih troškova života za građane trebalo bi da budu ciljane jer su „široke mere“ skupe i podstiču rast cena. Takođe, u fokusu bi trebalo da ostane obezbeđivanje energetske sigurnosti, kao i obezbeđivanje finansijske održivosti državnih energetskih preduzeća.

Predsednik Saveza za fer konkurenciju i generalni direktor Atlantik grupe u Srbiji Zoran Daljević rekao je da NALED pruža podršku Vladi Srbije u pripremi Programa za suzbijanje sive ekonomije jer je rešavanje tog izazova jedan od osnovih preduslova za ekonomski razvoj društva.

„Imajući u vidu makroekonomska kretanja tokom prošle godine, veliki rast cena sirovina i energenata i izazove sa snabdevanjem energijom, jasno je da će kretanja i u 2023. biti vrlo interesantna i zato je važno da vidimo šta možemo očekivati kada je reč o poslovanju privrede tokom ove godine“, dodao je Daljević.

Glavni ekonomista OTP banke u Srbiji Dragoslav Veličković i direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci Miloš Zečević saglasni su da bitnijih pomeranja kada je reč o kursu evra i dinara neće biti u 2023. jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, izvoz raste brže od uvoza i svi preduslovi su tu da kurs ostane stabilan. Oni očekuju nešto niži privredni rast u 2023. u odnosu na projekcije MMF-a i Ministarstva finansija i predviđaju da će se kretati oko 1-1,5%.

Imajući u vidu da Narodna banka Srbije podiže referentnu kamatnu stopu (trenutno 5,25%) što utiče i na kamate banaka, Zečević predviđa da će ove godine centralna banka naše zemlje tu stopu povećati za još najviše 0,5 procentnih poena, što će uticati na smanjenje zaduživanja u dinarskim keš kreditima, ali da će i stambeni krediti padati kako zbog očekivanog rasta euribora do 3,4% tokom leta tako i zbog visokih cena nekretnina. On je dodao da bankarski sektor u Srbiji raspolaže velikim iznosima slobodnog novca što će smanjiti kamate na štednju, a na to utiču i kamate po kojima banke kupuju državne obveznice.

Veličković je ocenio da su centralne banke kasno krenule sa merama za obuzdavanje inflacije. On je naveo da je sada najveće pitanje šta će biti sa inflacijom, da li će biti suzbijena i da li će centralne banke polovinom godine krenuti da obaraju svoje kamatne stope. Veličković je dodao da cene energenata jesu pale u odnosu na proleće i leto prošle godine, ali da u poslednja dva meseca opet beleže rast što zahteva oprez.

Uroš Milosavljević iz kompanije KPMG istakao je rezultate ankete sa više od 1.000 direktora najvećih globalnih kompanija, koji su saglasni da će svet pasti u recesiju, ali nisu saglasni oko pitanja koliko će biti ozbiljna i koliko će trajati. On je naglasio da bi za Srbiju velika šansa mogla da bude „nearshoring“ odnosno trend u okviru kojeg velike kompanije skraćuju svoje lance snabdevanja i biraju dobavljače što bliže svojim pogonima i ključnim tržištima, poučeni lošim iskustvima iz perioda kovida i rata u Ukrajini.

(Telegraf Biznis)