Ministar Cvetković za Telegraf Biznis: "Privredni razvoj Srbije kreće se u dobrom pravcu"

"Trenutno je najvažnije da ispratimo do kraja ono što je već pokrenuto i da se to finalizira", istakao je novi ministar privrede

"Ove godine po prvi put imamo veći broj domaćih direktnih investicija u odnosu na strane, što pokazuje da se privredni razvoj Srbije kreće u dobrom pravcu", istakao je novi ministar privrede Slobodan Cvetković u intervjuu za Telegraf Biznis.

Na čelo ministarstva, diplomirani ekonomista i magistar nauka, izabran je jednoglasno u septembru. Prethodnih devet godina bio je na čelu Novosadskog Sajma.

Teme za vas

U intervjuu smo se dotakli izazova koji su pred ministrom, šta će biti Cvetkovićev prioritet, kao i koliko će mu iskustvo sa Novosadskim Sajmom biti od koristi za realizaciju Expo 2027.

Bilo je reči i o nastavku pomoći za mala i srednja preduzeća, kao i šta će vući privredni rast u narednom periodu.

• Rebalans, budžet i akcize - o tome su poslanici raspravljali u septembru. Šta je na listi prioritetnih zadataka, a kojim ćete se i vi baviti u ovim danima koji slede?

- U toku je izrada budžeta za 2024. godinu i fokus je na investicijama, programima podrške privrednim subjektima, razvoju poslovne infrastrukture u lokalnim samoupravama, podršci privredi u cilju podsticanja rasta privatnog sektora i povećanja privredne aktivnosti.

Takođe, trenutno je najvažnije da ispratimo do kraja ono što je već pokrenuto i da se to finalizira, jer novi projekti zahtevaju novu proceduru i vreme. Planiramo nastavak investicione politike zasnovane na privlačenju novih direktnih ulaganja, domaćih i stranih, što nam omogućava dalji privredni rast i razvoj.

• Dolazite na čelo ministarstva u izazovnom trenutku - mnogo je projekata u planu, šta je za vas prioritet, ili izdvojite nam najveća tri?

- Konstantan rad na unapređenju poslovne klime ostaje zadatak ministarstva privrede. To je razvojni pravac koji je posredstvom privlačenja direktnih stranih investicija, iznedrio strateški važne projekte, koji Srbiju svrstavaju u red najpoželjnijih investicionih destinacija. Ovde se pre svega radi o podršci privredi koju realizujemo kroz različite programe ministarstva, uz aktivnu saradnju sa Ministarstvom finansija, Razvojnom agencijom Srbije, Fondom za razvoj i svim drugim nadležnim organima i institucijama.

Dakle prioritet se ogleda u realizaciji dugoročnih profitabilnih projekata koji će svojim poslovanjem doprineti podsticanju daljih direktnih ulaganja u privredu, povećanju izvoza, unapređenju konkurentnosti domaćih kompanija i ekonomskog razvoja Republike Srbije. Takođe, imperativ je i snažna podrška malim i srednjim preduzećima čije poslovanje predstavlja okosnicu privrednog razvoja, ali i preduzetništvu žena i mladih.

• Expo je projekat koji nije samo važan dok traje, već će to višestruko izmeniti našu prestonicu i državu, kako vi iz ugla ministarstva gledate na to?

- Expo je jedan izuzetno važan događaj koji ima tradiciju dugu više od 170 godina pokrenutu u Londonu. U trku za osvajanje zemlje domaćina ovog prestižnog internacionalnog sajma, ušle su Amerika, Tajland, Španija, Argentina i Srbija.

Mi smo pobedili u toj trci i na taj način obezbedili ne samo održavanje Expo 2027 već i čitav lanac povezanih aktivnosti koje prethode pripremi ovog sajma, a koje će verujem na razne načine poboljšati gotovo sve segmente privrede.

Srbija je definitivno pokazala spremnost za jedan ovako ozbiljan kapitalni projekat, dok se prava valorizacija rezultata sajma, očekuje u godinama nakon održavanja manifestacije.

Dobijanje statusa domaćina nosi i određene obaveze, poput izgradnje kompleksa u kojima će izložbe biti održane. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za ovu priliku najavio izgradnju novog stadiona u Surčinu, kao jednog od važnih objekata za održavanje manifestacije, a očekivani ekonomski efekat biće oko 1,1 milijarde evra.

Tako da to predstavlja veliku šansu za našu privredu i mi ćemo se dobro pripremiti i iskoristiti dobijenu šansu. Benefiti od ovakvih manifestacija se ogledaju u doprinosu različitim privrednim sektorima kao što su turizam i ugostiteljstvo, građevinarstvo, prehrambena industrija i brojni drugi, dok na diplomatskom nivou, to pokazuje da je naša zemlja spremna da dočeka strane delegacije i da je otvorena prema svetu.

• Kao neko ko je dugo bio na čelu Novosadskog Sajma, koliko su uopšte važne takve manifestacije za jednu zemlju? Kako ljude dodatno motivisati da ih obilaze?

- Važno je razumeti da postoji razlika između Expo-a i redovnih sajamskih manifestacija koje su tematski orijentisane, kao što je to slučaj sa recimo poljoprivrednim sajmom koji pod svojim okriljem ima promociju stočarstva, voćarstva, povrtarstva, poljoprivredne mehanizacije i opreme, ali i aktivnog učešća posetilaca kroz konzumaciju raznih proizvoda ili nagradne igre.

Dakle pored poslovnih susreta imamo i taj populistički momenat koji grupiše ljude istih interesovanja. Dok sa druge strane, Expo sajam predstavlja zapravo sajam različitih država odnosno njihovih privreda. To je mesto na kom se brojne zemlje promovišu putem prezentacije svojih najboljih privrednih kapaciteta i na taj način organizuju brojne susrete, sastanke i ugovaraju saradnje na privrednom ali i državnom nivou.

Ovde se pre svega može reći da je Expo u tom smislu jedna stepenica više, u pogledu potencijala i raznolikosti sadržaja, kao i nivoa organizacije na internacionalnom i diplomatskom nivou. Naravno da u tom pogledu, postoje i prateći događaji koji su oličenje i redovnih tematskih sajamskih manifestacija, tako da će na taj način privući i veliki broj redovnih posetilaca koji nisu deo poslovne ili stručne javnosti. Brojne zemlje koje su bile domaćini Expo sajma u prethodnim godinama, svedoče milionske posete, tako da verujem da će im Republika Srbija u najmanju ruku parirati u pogledu brojnosti posetilaca, sa velikom mogućnošću postavljanja rekorda za neke naredne manifestacije.

• U toku je mandat ministra privrede, međutim, verujete li da će se dok ste na toj poziciji rešiti privatizacije koje su se odužile?

- Zakon je jasno definisao procedure, odnosno način i postupak po kom se vrši privatizacija. Ukoliko bilo koji od navedenih koraka nije ispunjen, onda se taj proces obustavlja u cilju preduzimanja svih neophodnih mera propisanih zakonom. U ovom segmentu, važno je razumeti da postoji intencija privatizacije preduzeća koja se nalaze na teretu budžeta Republike Srbije, sa ciljem smanjenja odvajanja od strane poreskih obveznika, uz istovremeno podsticanje investicionog zamaha privatnog kapitala.

Takođe, egzistira momenat u kom se na određene pozive za privatizaciju, niko ne odaziva, što znači da nema zainteresovanih strana. Prema tome, država ne treba da se bavi biznisom, već stvaranjem povoljnog poslovnog ambijenta kroz unapređenje i poboljšanje fiskalne, monetarne, poreske i opšte bezbednosne klime, u kojoj će se nesmetano odvijati rad kompanija.

U takvim uslovima, kada se poslovanje intenzivira usled logistike obezbeđene od strane države, nastaje sigurna osnova za povećanje sredstava u budžetu posredstvom većih priliva od strane kompanija na osnovu PDV, poreza na dobit i doprinosa. Na taj način, uvećana sredstva u budžetu, mogu dalje da se plasiraju u privredu i obezbede progresivni rast u budućnosti.

• Razvoj malih i srednjih preduzeća je fokus resornog ministarstva - da li će se nastaviti realizacija programa za njihovu podršku, da li će biti povećan obim tih paketa?

- Mala i srednja preduzeća zajedno većinski doprinose stvaranju nove vrednosti u privredi (59% učešće u BDP nefinansijskog sektora) i zapošljavaju gotovo 2/3 zaposlenih (64,3%). To su većinom naša domaća preduzeća, koja su često motor razvoja lokalne privrede i jedini izvor zapošljavanja u manjim sredinama, ali i mlade kompanije u novim industrijama, kao što je IT, koje svoj rast zasnivaju na inovacijama. Zato Ministarstvo privrede nastavlja sa realizacijom programa podrške koji su osmišljeni tako da odgovaraju različitim razvojnim potrebama ovog sektora.

Najveća sredstava opredeljena su, kroz Program opreme i Razvojni program, za podršku novim ulaganjima u proizvodnu opremu i širenje poslovanja, ali i digitalizaciju i ozelenjavanje kroz npr. nabavku solarnih panela. Poseban Program koncipiran je u skladu sa potrebama početnika u biznisu i mladih, koji na drugi način gotovo da ni ne mogu da dođu do početnog kapitala. Značajna sredstva, čak 6 puta veća nego prethodne godine, obezbeđena su za program namenjen ženama preduzetnicama i moram da kažem da je učešće žena u preduzetništvu sve veće, u gotovo svim oblastima poslovanja.

Za ova 4 programa za ovu godinu ukupno je opredeljeno 3,2 milijarde dinara, uključujući i sredstva EU i to samo za bespovratni deo podrške. Imajući u vidu da svi programi predstavljaju kombinaciju bespovratnih sredstava i kredita Fonda za razvoj odnosno poslovnih banaka, očekuje se da ukupna vrednost projekata podržanih kroz ove programe premaši 12 milijardi dinara. Svi javni pozivi su otvoreni, interesovanje je veliko, ali još uvek ima sredstava, tako da pozivam sve zainteresovane da se prijave. Informacije o programima nalaze se, pored ostalog i na posebnom sajtu Ministarstva privrede preduzetnistvo.gov.rs, zajedno sa informacijama i o programima podrške malim i srednjim preduzećima drugih institucija, kao i ostale korisne informacije za preduzetnike – sve na jednom mestu.

• Da li će se širiti industrijske zone, da li ste već upoznati - ima li dodatnih upita stranih investitora?

- Republika Srbija se dokazala kao poželjna investiciona lokacija.

Dakle, sve je više upita ulagača, a u zavisnosti od njihovih zahteva, kao i naših potreba, zavisi da li će investicije biti realizovane na pojedinačnim lokacijama u skladu sa urbanističkim i planskim aktima, ili u sklopu poslovnih, odnosno industrijskih zona, ili kao brownfield investicije u postojećim objektima koje treba privesti nameni.

S obzirom da je brzo obezbeđenje odgovarajuće investicione lokacije bitan faktor koji utiče na odluku i brzinu realizacija investicije, Ministarstvo privrede, zajedno sa drugim nadležnim institucijama i lokalnim samoupravama, kontinuirano radi na opremanju i proširenju poslovnih i industrijskih zona, za koje postoji iskazana potreba investitora u vidu potpisanih ugovora ili memoranduma za njihov dolazak, rad i otvaranje novih radnih mesta.

Od 2014. godine, Ministarstvo privrede kroz Program podrške razvoju poslovne infrastrukture učestvuje u sufinansiranju realizacije infrastrukturnih projekata koji se odnose na opremanje i širenje industrijskih i poslovnih zona i kroz 162 projekta podržano je opremanje 112 industrijskih i poslovnih zona. Imajući u vidu značajno interesovanje investitora, Ministarstvo privrede je predložilo da se za ovaj program u sledećoj godini opredele još veća sredstva u budžetu.

• Domaći privrednici ponekad imaju primedbe na strane, pre svega veruju da su drugačije tretirani, koliko je važna saradnja države i realnog sektora, vidite li prostor za dodatne poteze?

- Moram da istaknem da cifre govore drugačije. Kada je reč o već zaključenim ugovorima, imamo 34 ugovora sa domaćim privrednim subjektima čija je ukupna vrednost ulaganja 87 miliona evra, dok sa stranim strateškim kompanijama, postoji 15 ugovora ukupne investicione vrednosti od 225 miliona evra i gotovo 3.400 novih radnih mesta.

Dakle ove godine po prvi put imamo veći broj domaćih direktnih investicija u odnosu na strane, što pokazuje da se privredni razvoj Srbije kreće u dobrom pravcu. U narednom kvartalu imamo u planu ubrzavanje aktivnosti i povećanje broja novih investicija.

Takođe, planirano je da se do nove godine, na sednicama saveta za ekonomski razvoj donesu odluke o 10 do 15 novih investicija. Istakao bi da je najveće interesovanje po pitanju investicija dolazi iz oblasti prehrambene industrije, zatim automobilske industrije, mašinske opreme, elektrotehnike itd, dok su najzastupljenije strane investicije iz Kine, Nemačke, Italije i Slovenije. Naglasio bih da su Zakonom o ulaganjima izjednačeni domaći i strani investitori, i jasno definisane obaveze investitora.

• S tim u vezi, radnička prava su u prethodnom periodu bila dovođena u pitanje, mislim pre svega tu na ponašanje određenih poslodavaca ali i stranih investitora u kojem na kraju radnicima nije bilo jasno da li će dobiti svoje plate kao i da li im "ide" staž, da li će vaše Ministarstvo više da se uključi i bude adresa i za takvu vrstu problema?

- Ministarstvo privrede je predano involvirano u sve segmente i obaveze u okviru svog resora. S tim u vezi, svaki korisnik podsticaja ima obavezu da zaposli određeni broj radnika, shodno programu i podsticaju za koji je stekao uslov, a podaci se po službenoj dužnosti pribavljaju od Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, te u tom smislu ministarstvo proaktivno radi na kontroli radno-pravnih statusa zaposlenih i ostvarivanju njihovih prava u domenu rada.

• Ministarstvo koje ste preuzeli je ogromno - šta će po vašem mišljenju biti grana koja će vući privredni rast u narednom periodu?

- Smatram da je svaka grana privrede podjednako važna, zbog međusobne povezanosti u okviru jedinstvenog privrednog sistema. Ono što utiče na privredni rast jesu svakako investicije. U ovom trenutku, kada je reč o investicijama u portfelju Ministarstva privrede, nalazi se 10 aktivnih programa, u okviru kojih imamo 290 projekata, što aktivnih koji su u postupku realizacije, što projekata koji su u monitoringu.

Njihova ukupna investiciona vrednost je 6 milijardi evra, dakle preko 700 milijardi dinara, čime se zapošljava preko 100 hiljada novih radnika. Programi finansijske podrške kreirani su tako da podrže privredne subjekte u različitim fazama njihovog rasta i razvoja. Namena sredstava je raznolika i pokriva različite potrebe privrede, od nabavke opreme i investicionih ulaganja do trajnih obrtnih sredstava.

Pored programa podrške ženskom preduzetništvu, za mlade i početnike u poslovanju je opredeljena pomoć od 300 miliona dinara, a za razvojne projekte 900 miliona dinara. Cilj je da se pruži podrška mikro i malim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama u svrhu jačanja njihove konkurentnosti, unapređenja poslovanja i kreiranja novih radnih mesta.

Programi predstavljaju kombinaciju bespovratnih sredstava iz budžeta države, kredita poslovnih banaka i lizing kuća i sopstvenih sredstava. Pored finansijske podrške, ministarstvo privrede u saradnji sa akreditovanim agencijama preduzetnicima pruža i nefinansijsku pomoć putem besplatne edukacije o konkurisanju, pripremi dokumentacije i apliciranju za navedene programe. Interesovanje privrednika za programe finansijske podrške je veliko i ovim putem pozivam sve zainteresovane da uzmu učešće i unaprede svoje poslovanje.

U ovoj godini je rađeno na realizaciji 33 infrastrukturna projekta iz oblasti poslovne infrastrukture i turizma, ukupne vrednosti od preko 1,5 milijardi dinara od čega učešće ministarstva privrede iznosi preko 1,1 milijardu dinara. Možemo reći da su završeni projekti poboljšanja infrastrukturne opremljenosti industrijskih i poslovnih lokacija u Kruševcu, Ljigu, Novom Pazaru, Trgovištu, Osečini i Velikom Gradištu.

Takođe, ulagano je u turističke potencijale u Bojniku, Babušnici i Sokobanji čime se doprinelo razvoju banjskog turizma. U toku su projekti u Ljuboviji, Svrljigu, Prokuplju, Medveđi, Golupcu i drugim gradovima i opštinama. Za narednu godinu smo već raspisali konkurs i to je drugi javni poziv lokalnim samoupravama da se prijave i ostvare pravo za realizaciju projekata u 2024. godini. Na ovaj način dajemo zamajac našoj privredi sa ciljem poboljšanja životnog standarda stanovništva.

(Telegraf Biznis)