U Srbiji postoji program obrazovanja koji pruža jednake šanse: "Učenici postaju svesni svog potencijala"

"Treba da osvojite okolinu, da dobijete razumevanje, sredstva i da se stvari realizuju"

Organizacija Dostignuća mladih u Srbiji ove godine obeležava pravi mali jubilej - 18 godina od osnivanja. Sprovodi se na osnovu programa Dostignuća mladih na svetskom nivou (engl. Junior Achievement Worldwide), a pre svega, čini tim entuzijasta koji uvode neformalno obrazovanje u srednjim školama u Srbiji.

Kroz programe kao što su Učenička kompanija, Poslovni izazov, Finansijska pismenost i još mnogo drugih, mladi razvijaju preduzetničke veštine, a ono što je još važnije - svi dobijaju jednaku šansu. I odlični učenici, i oni kojima škola nije tako "draga".

Teme za vas

Na marginama Nacionalne konferencije nastavnika, koja svake godine okuplja nastavnike i ujedno mentore programa, imali smo priliku da razgovaramo sa predsednicom Upravnog odbora Dostignuća mladih ekonomistkinjom Svetlanom Kisić Zajčenko.

Sa organizacijom je skoro od samog početka, bez dinara uplaćenog na račun, a profesionalno opredeljenje pomoglo joj je da sagleda projekat iz drugog ugla.

Za Telegraf Biznis priča koliko je bilo teško osvojiti okolinu i dobiti sredstva za realizaciju, šta ih očekuje u narednih 18 godina i zašto je važno da Dostignuća mladih uđu u baš svaku školu - pogotovo u manje razvijenim gradovima.

• Ove godine obeležavate 18 godina od osnivanja organizacije. Šta je sve stalo u ovaj pravi, mali jubilej?

U tih 18 godina je stalo jedno rađanje i odrastanje organizacije, na početku je bio izazov pristupiti srednjim školama jer se program odvija tako što se nalaze nastavnici, odnosno mentori u srednjim školama i onda uz njihovu podršku se radi sa učenicima. Iako je ovo neformalno obrazovanje, odvija se u okviru školskog sistema.

Prvo je trebalo obučiti te nastavnike, zatim uspostaviti vezu sa školama, realizovati programe i onda obezbediti da se taj program širi i da bude prisutan u različitim školama i u gradovima. I u tome smo uspeli.

• Proslavili ste, tzv. punoletstvo. Da li možemo da kažemo da se program Dostignuća mladih "osamostalio" na leđima profesora?

Dostignuća mladih moraju konstantno da budu prisutni kao organizatori procesa, mi se jesmo razvili do određene mere, ali veliki je još put pred nama jer bi ovaj program trebalo da bude prisutan u svim srednjim školama u Srbiji.

U okviru Dostignuća mladih sprovode se preduzetnički izazovi, organizuju se virtuelna takmičenja i ono po čemu su Dostignuća mladih poznata u svetu, a to je program Učenička kompanija, koji pruža fantastične rezultate u razvoju učenika.

Da bi sve to funkcionisalo, vi stalno morate dao obnavljate mrežu mentora, da sarađujete sa njima, organizujete takmičenje i u svemu tome organizacija mora biti prisutna.

• Kroz Dostignuća mladih, srednjoškolci dobijaju mogućnost da razvijaju preduzetničke veštine. Koliko je to važno?

Istraživanja su pokazala da mladi pored preduzetničkih sklonosti razvijaju i analitičko i kritičko mišljenje, kreativnost, timski rad, veštine prezentiranja, upravljanje vremenom i postaju svesniji svojih potencijala jer im je pružena šansa da spoznaju sebe.

Kroz te efekte, ovaj program pokazuje ogroman potencijal. Recimo, svaki građanin EU mora da prođe neki oblik preduzetničkog, i to projektnog obrazovanja, a ako nemate u formalnom programu kao obrazovni program se uvodi Učenička kompanija.

Prema analizama Ernest & Jang, ovaj program je prepoznat kao najbolji oblik preduzetničkog obrazovanja u svetu.

Dobro je da se počne što ranije, tako da postoje programi koji se rade i u obdaništu u Evropi, recimo Finansijska pismenost.

• Ako bismo uporedili vreme sa početka organizacije i danas, kada je bilo teže i izazovnije?

Na početku je bio ozbiljan cilj da to opstane i opstali smo, ali to je bila jedna vrlo naporna borba. Mi stalno prolazimo kroz transformacije, razne vrste kriza... i mislim da u našem društvu ne postoji prava svest koliko je generalno obrazovanje važno, a ovo je jedan segment koji treba da bude podrška formalnom obrazovanju.

U sredini u kojoj je sva pažnja na drugim temama i na problemima, vi radite na jednom polju za koji ste sigurni koliko je važan i zato ulažete energiju. Ipak treba da osvojite okolinu, da dobijete razumevanje, sredstva i da se stvari realizuju.

Aktivnosti organizacije prate ritam školske godine, zakazujemo događaje, radimo sa nastavnicima, a nema dinara u tom momentu i očekujemo neki novac.

Pri tome, ja nisam zaposlena u Dostignućima mladih, ušla sam u ovu priču kao profesor na Poslovnoj beogradskoj školi, a istovremeno sam radila u konsaltingu. Vidim sliku društva i privrede s druge srane, vidim te studente koji u tim godinama imaju nedostatak radoznalosti, interesovanja... izgledaju onako kako mladi ljudi ne smeju da izgledaju.

I moj poriv da se uključim u ovo je bio ,,da moramo nešto promeniti''. Kada iz generacije u generaciju predajete, da mi neko kaže da se razlikuju, rekla bih teško, ali stvarno se razlikuju - nestala je radoznalost iz mojih studenata.

Osnovni stub društva je obrazovanje, ako vi nemate obrazovane radnike - nećete imati dobre lekare, inženjere, sudije i šta će biti sa tim društvom?

Sada je manje izazovno, možemo da kažemo da smo okupili značajne kompanije, veliku pomoć smo dobili kroz Grupu za obrazovanje i taj udruženi rad pravi skokovite promene i jako važno - mislim da je ozbiljan problem manjak vidljivosti.

Prosto je neprirodno da se za organizaciju koja toliko može da pruži mladima, tako malo zna.

• Kakav odbrambeni mehanizam koriste škole koje nisu spremne, odnosno nemaju sluha da se priključe organizaciji?

Puno tu faktora ima, direktor mora da razume smisao projekta i da dozvoli da se to dešava, onda treba da se nađu profesori koji žele da prođu obuku i da se angažuju na tom polju, treba ostali da budu tolerantni kada đaci moraju da napuste čas zbog recimo takmičenja, ima dosta razloga koji mogu da zamore profesora.

Treba da budemo i svesni koliko skromno žive naši prosvetni radnici, a kad skromno živiš ti moraš da ekonomišeš, ti ne možeš da odeš i da naručiš ručak, ti moraš taj ručak da skuvaš.

Njihovo odricanje je stvarno ozbiljno, oni imaju svoju decu, a bave se tuđom. Posle svog posla angažovani su oko tuđe dece, a u suštini sigurno i njihova deca traže pažnju.

Ovaj program se bazira na visokoj svesti nastavnika, njihovoj odgovornosti, profesionalizmu i entuzijazmu. I vi treba da budete taj profil čoveka.

• Dostignuća mladih sprovode više programa, poput spomenute Učeničke kompanije, zatim tu je i Finansijska pismenost, Poslovni izazov... koji je vaš omiljeni?

Cela organizacija je projekat i želela bih da se uz sve ove šarene projekte maksimalno razvija Učenička kompanija kao program. Meni je bitno i da profesori koji rade budu svesni koja promena je to kod dece, koliko se ona razvijaju...

Moj projekat bi bio da ovo stvarno postane dostupno svoj deci i da deca u manjim i siromašnijim sredinama, iz siromašnijih porodica, budu maksimalno uključena, jer imaju manje šanse.

Analize koje su rađene kroz PISA testove ukazuju na ogromne razlike u rezultatima obrazovanja kod dece iz siromašnije porodice i manjih gradova, a onda se opet pokazalo da Učenička kompanija baš na tu decu najviše utiče. Podigne im samopouzdanje, lakše se uključe u timove i dobijaju ideju da može da bude drugačije.

• Kakva je saradnja sa organizacijom Dostignuća mladih na globalnom nivou?

Mi smo u mreži i ta saradnja je konstantna, dnevna. Takođe plaćamo licencu, ništa ne dobijamo što se tiče materijalne pomoći, ali ste umreženi. Sarađujemo kako sa evropskim zemljama, tako i sa regionom, razmenjujemo iskustva.

Programi i takmičenja su standardizovana, faktički dobijamo znanje i podršku i razmenjujemo iskustva.

• Da li je lako uključiti kompanije u sve ovo?

Velike kompanije to razumeju, odnosno kompanije koje su deo međunarodnih kompanija. Učeničke kompanije na lokalnom nivou dobijaju često podršku, to je skromno, ali vrlo značajno.

Ipak, moralo bi mnogo više da se proširi. Problem siromašnih zemalja je ono što bi se zvalo "podrška društvenoj zajednici". Mnogo je tu interesenata koji se prijavljuju u kompanijama i sad kako tu koja pravi selekciju, to je posebno pitanje.

Širi nam se mreža, ali bi moralo da bude mnogo veća.

(Telegraf Biznis)