Može li Srbija do prvog jednoroga i globalnog uspeha? Tanja Kuzman za Telegraf o novoj strategiji razvoja

Nova strategija Inicijative „Digitalna Srbija” usmerena je na pokretanje inicijativa koje stvaraju 10x efekat u okviru digitalnog ekosistema osiguravajući razvoj našeg društva i ekonomije. Usmerena je na period od 2025. do 2027. godine, a obuhvatiće 4 inicijative: Soonicorn, remAIn relevant, enterprenuer first i international hub.

U intervju za Telegraf Biznis razgovarali smo sa direktorkom Incijative Digitalna Srbija Tanjom Kuzman o načinu na koji će veštačka inteligencija ući u obrazovne sisteme, kako možemo iskoristiti uspehe na globalnom nivou za sopstvene i kako zapravo startapi mogu pomoći rast ekonomije.

Teme za vas

Odgovore na ova i pitanja u vezi strategije, kao i njene primene možete pronaći u nastavku teksta.

• Na koji način planirate da integrišete veštačku inteligenciju u postojeće obrazovne programe kako bi se povećala konkurentnost domaće radne snage?

Veštačka inteligencija već sada menja način na koji radimo, učimo i stvaramo vrednost, ali Srbija još uvek zaostaje u njenoj primeni – manje od dva posto kompanija koristi AI tehnologije, dok je taj procenat u EU i SAD značajno veći.

Inicijativa remAIn relevant u okviru naše strategije fokusiraće se na obrazovanje učenika i studenata, i osnaživanje profesionalaca kako bi usvojili relevantna znanja o AI i naprednim tehnologijama. Kreiraćemo programe za mlade, kako bi im približili rešavanje kompleksnih problema uz pomoć tehnologija poput AI uz razumevanje važnosti multidisciplinarnih znanja. Na taj način, oni će razvijati znanja o naprednim tehnologijama, ali i sposobnost da kritički razmišljaju, kreiraju kreativna i inovativna rešenja, pregovaraju. Za profesionalce, usmereni smo na praktičnu primenu AI u njihovim profesijama kako bi bili spremni za promenjeno karijerno okruženje. Planiramo serije obuka, prenos znanja kroz studije slučaja i događaje, kako bi približili razumevanje transformacije poslovanja uz pomoć AI. Obuke će sprovoditi stručnjaci za AI iz naših članica, kao i međunarodni eksperti koji će deliti iskustvo u našem ekosistemu.

• Kako Srbija može iskoristiti internacionalizaciju za privlačenje investicija u tehnološki sektor?

Internacionalizacija je ključ za ubrzanje rasta našeg ekosistema. Oslanjajući se na resurse i znanja koja imamo u Srbiji osigurali smo rast na razvijenim tržištima, akvizicije novih klijenata i slično. Sada smo došli u situaciju u kojoj su nam potrebna znanja onih koji su već kreirali uspehe na globalnom nivou koji su održivi.

Kroz stratešku inicijativu International Hub, cilj je da povežemo srpske startape i tehnološke kompanije sa globalnim inovacionim centrima, investitorima i tržištima. Jedan od naših glavnih koraka su programi koji omogućavaju startapima da provedu vreme u vodećim globalnim ekosistemima i tako stiču znanja, kontakte i iskustvo neophodno za rast na međunarodnim tržištima. Osim toga, planiramo organizaciju velike međunarodne tech konferencije u Srbiji, koja će privući osnivače, investitore i stručnjake iz celog sveta. Time ne samo da podižemo vidljivost našeg ekosistema, već i otvaramo prilike za saradnju i rast na drugim tržištima.

Internacionalizacija je mnogo više od pristupa kapitalu – to je prilika da Srbija postane prepoznatljiv inovacioni centar koji kreira kompanije i tehnologije relevantne za globalno tržište.

• Na kojim primerima iz drugih država temeljite koncept razvoja nove generacije preduzetnika u Srbiji?

Ne postoji univerzalni recept za razvoj preduzetništva, ali možemo mnogo naučiti iz dokazanih modela drugih država. Program Entrepreneur First iz Velike Britanije pokazuje koliko je važno omogućiti mladim profesionalcima i istraživačima da pronađu prave suosnivače i iz naučnih istraživanja i inovativnih ideja kreiraju globalno uspešne proizvode. Finska je još jedan odličan primer, gde je inicijativa Maria 01 kroz saradnju akademske zajednice i industrije postala platforma za komercijalizaciju naučnih istraživanja. Ovakvi modeli pokazuju kako zajednički rad obrazovnih institucija i privatnog sektora može doneti rezultate koji značajno utiču na razvoj ekosistema.

Kroz inicijativu Entrepreneur First, cilj nam je da usvojimo najbolje prakse i prilagodimo ih lokalnom kontekstu kako bismo podržali razvoj preduzetnika sa iskustvom koji će imati veću verovatnoću da postignu uspeh izvan našeg regiona.

• Kako podrška startapima u Srbiji može doprineti ekonomskom rastu na lokalnom i regionalnom nivou?

Startapi u kratkom vremenskom periodu mogu doći do miliona korisnika kreirajući značajan rast prihoda, stvarajući nova radna mesta i unapređujući životni standard ljudi. U Srbiji smo imali priliku da vidimo kako uspešni startapi mogu imati multiplikativni efekat – od podizanja nivoa znanja i veština unutar zajednice do stvaranja prilika za rast drugih kompanija. Kao primer za to možemo navesti kompanije Nordeus i 3Lateral koje su značajno uticale na razvoj gejming industrije koja je postala jedna od najuspešnijih kod nas.

Na lokalnom nivou, uspešni startapi podstiču mlade talente da ostanu u Srbiji. Kada imaju priliku da rade u okruženju koje koristi najsavremenije tehnologije i u kom se dele međunarodna znanja, oni vide perspektivu i budućnost ovde, a ne negde u inostranstvu. Na regionalnom nivou, uspešni startapi privlače pažnju investitora, što dalje doprinosi razvoju celokupnog ekosistema.

Pored toga, podrška startapima može poslužiti i kao katalizator za rešavanje lokalnih problema – poput razvoja tehnoloških rešenja u poljoprivredi i zdravstvu. Naša uloga u Inicijativi „Digitalna Srbija” je da kroz udruženu ekspertizu i znanje naših članica podržimo ove procese – kroz povezivanje startapa s investitorima, tržištima i resursima koji su im potrebni za uspeh. Verujemo da svaki uspešan startap ne samo da jača svoj tim i svoje poslovanje, već gradi temelje za razvoj celokupne digitalne ekonomije.

• Koji su ključni izazovi sa kojima se srpski startapi trenutno suočavaju i kako Inicijativa „Digitalna Srbija”planira da im pomogne da ih prevaziđu?

Kao jedan od većih izazova prepoznajemo stagnaciju vrednosti startap ekosistema – investicije u seriji A prepolovljene su u poslednje dve godine. Dodatno, nedostatak znanja i veština u ključnim oblastima poput prodaje i marketinga otežava startapima da se uspešno pozicioniraju na međunarodnim tržištima i privuku nove korisnike.

Inicijativom Soonicorn adresiramo ove izazove kroz prilagođenu podršku startapima koji imaju potencijal za rast na globalnoj sceni. Program obuhvata mentorstvo vrhunskih međunarodnih eksperata, obuke za razvoj marketinških i prodajnih strategija, kao i pristup investitorima - mrežama poslovnih anđela i VC fondova. Ova kombinacija znanja, povezanosti i resursa omogućiće startapima da prevaziđu prepreke i ostvare značajne rezultate na globalnom nivou. Cilj je da kroz ovaj program kreiramo prvu generaciju potencijalnih jednoroga – startapa vrednih milijardu dolara – u narednih tri do pet godina. Njihov uspeh ne samo da će uticati na rast celokupnog ekosistema, već će i pružiti inspiraciju i prilike za buduće generacije inovatora u Srbiji.

• Kakve programe ili inicijative planirate za povezivanje akademske zajednice sa industrijom kako bi se kreirale inovacije sa praktičnom primenom?

Saradnja između akademske zajednice i industrije ključna je za stvaranje inovacija koje mogu imati konkretnu primenu. Naša prva aktivnost biće analiza potreba akademske zajednice u oblasti transfera tehnologija. Želimo da bolje razumemo prepreke na koje istraživači nailaze pri pretvaranju svojih ideja i otkrića u proizvode spremne za tržište. Ova analiza će nam pomoći da kreiramo ciljana rešenja koja podržavaju komercijalizaciju naučnih istraživanja.

Planiramo i uspostavljanje međunarodne mreže profesionalaca u oblasti transfera tehnologija. Kroz ovu mrežu, naši istraživači i studenti imaće priliku da uče iz iskustava zemalja koje su već uspešno povezale akademiju i industriju. Verujemo da je razmena znanja jedan od najefikasnijih načina za bolje povezivanje akademske zajednice sa privatnim sektorom.

• Da li smatrate da postojeći pravni okvir ometa ili podržava inovacije, i kako biste ga dodatno prilagodili potrebama digitalne ekonomije?

Pravni okvir u Srbiji je značajno unapređen poslednjih godina, ali i dalje postoje oblasti koje mogu da podignu digitalni ekosistem na sledeći nivo. Zakon o deviznom poslovanju, na primer, otežava transfer kapitala i globalno poslovanje kompanijama koje žele da se internacionalizuju. Neophodno je osigurati pravilnu primenu zakona o poreskim olakšicama koji trenutno kreira veliki broj rizika za poslovanje kompanija. Tu su i drugi zakoni u okviru kojih je neophodno prilagoditi rešenja digitalnom načinu funkcionisanja kompanija.

Naša misija je da kroz saradnju sa institucijama i aktivno učešće u radnim grupama doprinesemo kreiranju pravnog okvira koji omogućava brži razvoj digitalnog ekosistema, osiguravajući da napredne tehnološke kompanije i startapi sa svojim inovativnim rešenjima mogu uspešno poslovati u Srbiji. Na taj način stvaramo uslove za privlačenje investicija i omogućavamo postizanje globalnog uspeha.

(Telegraf Biznis)