Nemačke kompanije ulažu milijarde da bi se REŠILE starijih zaposlenih: Ovo je njihovo rešenje

Nemačke kompanije očigledno žele da smanje broj starijih i skupljih zaposlenih, što im donosi ogromne troškove. Prema istraživanju Handelsblatta, samo u prvih devet meseci ove godine DAX kompanije potrošile su oko šest milijardi evra na restrukturiranje.

Ovi troškovi se direktno odražavaju na neto dobit velikih korporacija, jer novac ide uglavnom na smanjenje broja zaposlenih putem programa ranog odlaska u penziju i otpremnina, koje se u nekim slučajevima penju i do šest cifara.

Teme za vas

Visoke otpremnine i ranije penzije

Programi otpremnina, ranijeg penzionisanja i smanjenog radnog vremena osmišljeni su tako da zaposlenima olakšaju odlazak. Primera radi:

Volkswagen isplaćuje menadžerima otpremnine u šestocifrenim iznosima. Za 50-godišnjeg šefa odeljenja sa platom od oko 9.000 evra mesečno i više od 20 godina staža, otpremnina može premašiti 400.000 evra. Zaposleni sa nižim platama, posle 10 godina staža, mogu dobiti oko 47.000 evra, a nakon 20 godina oko 100.000 evra.

Mercedes planira smanjenje broja zaposlenih i uštedu od milijardu evra do 2027. godine. Oko 40.000 zaposlenih imalo je priliku da učestvuje u programu otpremnina. Do kraja jula, 4.000 zaposlenih već je iskoristilo ovu opciju, a otpremnine su u šestocifrenim iznosima. Primer: 55-godišnji voditelj tima sa platom od 9.000 evra i 30 godina staža može dobiti oko 500.000 evra, dok 35-godišnji zaposleni sa platom od 6.000 evra može dobiti oko 100.000 evra.

Bayer nudi dodatne “sprinter bonuse” za brzi odlazak. Zaposleni sa 35 godina staža mogli su dobiti čak 52,5 mesečnih plata kao otpremninu. Na platu od 8.000 evra, otpremnina je mogla dostići 420.000 evra.

Trend smanjenja radnih mesta zbog recesije

Glavni razlog za ove velike izdatke je dugotrajna recesija koja primorava kompanije da smanje troškove, posebno broj zaposlenih. Od početka 2024. godine, troškovi restrukturiranja za DAX kompanije premašili su 16 milijardi evra.

Stručnjaci smatraju da je kompanijama često jeftinije otpustiti starije i skuplje zaposlene nego ih zadržati.

Slabo tržište rada

Prema ifo institutu, tržište rada i dalje je slabo zbog ekonomske stagnacije. Klaus Wohlrabe ističe da je ifo barometar zapošljavanja pao sa 93,5 u oktobru na 92,5 u novembru. Smanjenje broja zaposlenih najviše pogađa ugostiteljstvo, dok su sektori poput pravnih i poreskih usluga u planu za zapošljavanje.

Rast troškova restrukturiranja pokazuje da su velike nemačke kompanije spremne da ulažu u smanjenje broja zaposlenih, čak i ako to znači ogromne iznose u otpremninama i ranijim penzijama. Pitanje koje ostaje je da li će ove mere dugoročno doneti stabilnost ili samo odložiti neophodne promene u industriji.

(Telegraf Biznis/Fenix)