Mogu li milijarde dijaspore da zamene ljude, a devizni priliv demografski krah? Pitanje koje muči čitav region

Bosna i Hercegovina danas ima jednu od najbrojnijih dijaspora u Evropi u odnosu na broj stanovnika. Prema podacima koje navodi Dnevni avaz, pozivajući se na procene UN Divizije za ekonomska i socijalna pitanja, širom sveta živi oko trećine ukupne populacije zemlje, odnosno približno 2,2 miliona ljudi poreklom iz BiH.

Na prvi pogled, ovakav podatak deluje kao ozbiljan demografski problem. Istovremeno, isti ljudi svake godine šalju milijarde maraka svojim porodicama i predstavljaju važan izvor investicija, poslovnih kontakata i međunarodne saradnje.

Teme za vas

Upravo zato sve češće se postavlja pitanje - može li snažna dijaspora biti razvojna prednost ili je reč o pokušaju da se ublaže posledice masovnog iseljavanja?

Milijarde koje održavaju ekonomiju

Novčane doznake iz dijaspore predstavljaju jedan od najvažnijih izvora priliva novca u BiH. Samo u prvih devet meseci 2025. godine u zemlju je stiglo oko 4,3 milijarde konvertibilnih maraka, dok je tokom cele 2024. godine ukupan iznos doznaka dostigao gotovo 5,7 milijardi KM.

Predstavnici dijaspore navode da se uz njihovo posredovanje ostvaruje i značajan deo privredne saradnje BiH sa inostranstvom, kao i da veliki broj uspešnih preduzetnika i stručnjaka želi da zadrži veze sa zemljom porekla.

Ali novac ne rešava sve - on stiže, ljudi odlaze

Ipak, ekonomisti godinama upozoravaju da doznake mogu da ublaže posledice iseljavanja, ali teško mogu da nadoknade gubitak radne snage, stručnjaka i mladog stanovništva.

Novac koji stiže iz inostranstva pomaže potrošnji i standardu mnogih porodica, ali ne rešava probleme nedostatka radnika, starenja stanovništva i manjka kadrova u zdravstvu, obrazovanju i privredi. Upravo zato pitanje dijaspore sve više prerasta iz ekonomske u razvojnu i demografsku temu.

Paradoks koji pogađa čitav Balkan

Iako je povod ova analiza Bosne i Hercegovine, slično pitanje postavlja se i u drugim zemljama regiona, uključujući Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru. Prema podacima UN DESA, iz regiona Albanija je sedma, Hrvatska zauzima 11, Srbija je 29, a Crna Gora 32. mesto po brojnosti populacije van zemlje.

Sve ove zemlje imaju brojnu dijasporu koja šalje značajne doznake i ulaže u domovinu, ali se istovremeno suočavaju sa izazovima odlaska mladih i nedostatka radne snage.

Zato se sve češće govori da uspeh jedne zemlje neće zavisiti samo od toga koliko novca njeni građani šalju iz inostranstva, već i od toga koliko će njih želeti da ulažu, prenose znanje ili se jednog dana vrate.

(Telegraf Biznis/Avaz.ba)