Klikom protiv straha od promena

Kao i u manje više većini prekretnica u životu, postoji ona čuvena ljudska “boljka”, često neopravdana, pod različitim imenima: “strah od promene”, “sutra ćemo”, “to ću od ponedeljka”

Godinama unazad neki od najčešćih poslovnih termina koje smo mogli da čujemo i pročitamo  su “digitalizacija”, “digitalne tehnologije”, “novi način razmišljanja”. Dok su se mala i srednja preduzeća, pa i velike kompanije svaka na svoj način bavile ovim terminima i pokušavale da ih primene modifikujući svoje poslovne modele, dešava se pandemija koronavirusa i ekonomska kriza.

Koliko su se samo naše navike promenile u poslednjih šest meseci - komunikacija je uglavnom virtuelna, a robu, usluge i hranu sve više poručujemo i plaćamo online.

Tehnološko znanje već je uveliko nezaobilazni sastojak svakodnevnog života, bez koga postajemo nevidljivi. Drugim rečima, potrebno je uhvatiti se u koštac sa novim načinom razmišljanja. Kao i u manje više većini prekretnica u životu, postoji ona čuvena ljudska “boljka”, često neopravdana, pod različitim imenima: “strah od promene”, “sutra ćemo”, “to ću od ponedeljka”. Kao što se svima nama pomenuto dešava kao osobama, to isto se vrlo lako događa ili može da se dogodi i kompanijama čime se dovodi u opasnost budućnost njihovog poslovanja.

S obzirom na količinu objava, komentara, “lajkova” koje prođu samo kroz društvene mreže (million objava po sekundi na Facebook-u, desetine miliona poruka putem Whatsapp-a), količina podataka, informacija o potencijalnim kupcima/korisnicima kojima kompanije mogu da raspolažu je ogromna.

Međutim, ako firme nisu svesne potencijala koje im ove informacije donose, ceo svet podataka postaje apsolutno bezvredan, a usudio bih se i da kažem, kontraproduktivan. Fraza “customer feedback”, kao pojam i izraz “customer engagement” nikada više nisu bili zastupljeniji nego danas, upravo zbog uticaja digitalnih tehnologija. Samim tim, transparetnost u poslovanju kompanija i fokusiranost ka kupcu nikada nisu bili važniji, jer su upravo, zahvaljujuci digitalnim tehnologijama, informacije “na klik” od vas. Samo je potrebno pokazati šta radimo i kako to radimo, pa ćemo tako učvrstiti postojeću i stvoriti novu bazu potrošača.

Digitalna transformacija nije vezana za tehnologiju, već predstavlja frazu koja označava promenu, napredak i unapređenje postojećeg modela poslovanja. Više se uopšte ne postavlja pitanje da li je ona neophodna, nego koliko brzo i na koji način je treba sprovesti.

Moja ćerka, koja je upravo krenula u 5 razred, prvi put se ove školske godine susrela sa predmetom Informatika i računarstvo i odmah je, nakon prve lekcije došla da mi objasni kako je taj predmet izuzetno težak, kako joj je on najmanje zanimljiv i misli da će imati puno problema. Hteo sam da joj pomognem i uzeo sam udžbenik da pročitam…Prvo pitanje, lekcija i problem “Šta je to informaciono- komunikaciona tehonologija (IKT)”? Zvuči komplikovano, zar ne? Međutim, kada sam joj objasnio da ona i njeni drugari koriste IKT svakodnevno kroz komunikaciju putem različitih aplikacija sa svojim prijateljima, rodbinom, nastavnicima, sve je postalo mnogo lakše i odjednom smo skinuli etiketu najtežeg predmeta sa informatike. Sve sto piše u polovini udžbenika ispunjeno je dugačkim rečenicama i suvoparnom teorijom o tehnologijama, koju ne samo mi, već i deca, uveliko koristimo svakodnevno.

Prilično sam siguran da je ista situacija i kod većine odraslih. Nismo svesni koliko znamo, plašimo se da pitamo, a sve nam je na dohvat ruke (tj.uređaja) sa nepresušnim potencijalom za sjajan poslovni rezultat.

Navike, ponašanja i potrebe korisnika se menjaju izuzetnom brzinom, te je veoma važno kreirati nove digitalne kanale kroz koje se komunicira sa njima. U ovom polju stručnost je neophodna, pa firme moraju da prepoznaju koja vrsta stručnjaka im je neophodna. Nakon ulaganja u tu stručnost, zauzvrat će korisnici vaših proizvoda dobiti bolju i napredniju uslugu.

Kompanije koje u tome uspeju, u mogućnosti su da kreiraju nove i potpune predloge vrednosti za korisnike, zadovoljavajući njihove potrebe, dok u isto vreme obezbeđuju i sebi šansu da se uspešno transformišu za digitalnu ekonomiju.

Shvatajući važnost pomenute teme, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je razvio dva potpuno besplatna alata koji pružaju podršku kompanijama svesnih mogućnosti i potencijala koji leži u digitalnom okruženju, digitalnom poslovnom modelu. Upitnik za procenu digitalne zrelosti je alat koji kompanijama, u zavisnosti od popunjenog formulara pruža povratne informacije u kom statusu se kompanija nalazi na temu digitalne transformacije i dodatno obezbeđuje savete o potencijalnim sledećim koracima na tom putu.

Pored pomenutog upitnika, razvijen je i Priručnik za kreiranje digitalnog poslovnog modela, prvi domaći dokument te vrste na ovom podneblju u kom je detaljno opisan niz digitalnih poslovnih modela, strategija sa kojim kompanije mogu da se identifikuju i primene interno u svojim sistemima.

Do sada je oko 470 firmi u Srbiji besplatno iskoristilo Upitnik za procenu digitalne zrelosti, po prvi put dobilo jasnu sliku o nivou digitalne razvijenosti na kome se trenutno nalazi i steklo uvid u potrebe za dalji razvoj u toj oblasti. Oko 450 kompanija do sada je preuzelo Priručnik za kreiranje digitalnog poslovnog modela, a više od 9.000 korisnika je posetilo platformu do sada, što najbolje dokazuje koliko je tema digitalne transformacije važna u novoj realnosti u kojoj živimo i poslujemo.

(Autor: Ivan Milosavljević, ekspert za pristup izvorima finansiranja, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj)