Srbija u top 10 država na važnoj listi: Ipak, kad ćemo za biznis prestati da zajmimo od rodbine i prijatelja?

Devet od 10 inovativnih firmi se finansira iz sopstvenih sredstava, što u slučaju malih biznisa podrazumeva pozajmljivanje početnog kapitala od 3F (family, friends and fools). Kako to da promenimo?

Srbija i njen inovacioni ekosistem zauzeli su 55. mesto na Globalnom indeksu inovativnosti (GII) za 2022, što je za jedno mesto niže u odnosu na prethodnu godinu.

Po svojim inovacionim performansama, Srbija je lider u regionu, i među top 10 država višeg srednjeg nivoa dohotka među kojima su i Kina, Brazil, Rusija, Turska, Rumunija...

Teme za vas

Međutim, devet od 10 inovativnih firmi se finansira iz sopstvenih sredstava, što u slučaju malih biznisa podrazumeva pozajmljivanje početnog kapitala od rodbine i prijatelja.

Alternativni izvori finansiranja o kojim Telegraf Biznis često piše, mogu biti rešenje, pa je zato važno regulisati grupno finansiranje, omogućiti direktno finansiranje od strane nebankarskih mikrofinansijskih institucija, kao i propisati pravo na poreski kredit.

Kako ovo promeniti i koliki je uopšte značaj ove pozcije razgovoramo sa predstavnicima NALED-a i njihovim sektorom za konkurentnost i investicije.

Šta je zapravo potrebno sve da bi se alternativni izvori finansiranja prepoznali kao rešenje?

Alternativni oblici finansiranja funkcionišu prikupljanjem (uglavnom) manjih suma novca od velikog broja ljudi, često putem interneta, a u Srbiji mnogi od ovih oblika nisu dovoljno razvijeni, odnosno ne postoje uslovi da se njima pristupi, objašnjavaju nam iz NALDE-a.

Kada je reč o grupnom finansiranju (crowdfunding) postoji platforma Ventu.rs preko koje mala i srednja preduzeća mogu da prikupe sredstva za razvoj svog poslovanja u zamenu za deonice.

"U Srbiji smo poslednjih godina videli značajan rast alternativnih izvora finansiranja, kao što su grupno finansiranje, investiranje biznis anđela, venture capital fondovi itd. Međutim, za neke vrste grupnog finansiranja platforme su ili na začetku razvoja ili ih u Srbiji još uvek nema. U nekim slučajevima je moguće pristupiti platformama u inostranstvu, ali često za to postoje i određeni uslovi, poput posedovanja računa u inostranstvu ili kompanije registrovane u drugoj zemlji", navode nam oni.

Postoji i mogućnost finansiranja putem biznis anđela.

U Srbiji je prva organizacija ovog tipa osnovana još 2010. godine i u pitanju je “Mreža poslovnih anđela Srbije – SBAN”. Pored njih, osnovana je i platforma “Beogradska mreža poslovnih anđela” ili skraćeno BELBANET. BELBANET je predviđen za investicije u mala i srednja preduzeća, nove tehnologije ili u manje projekte, a vrednost investicija ili projekta se kreće između 300.000 evra i dva miliona evra.

"Problem sa kojim se susreću biznis anđeli u Srbiji je manjak projekata u koji mogu da ulažu. Zato je potrebno podići svest o ovom načinu finansiranja biznisa jer se dobija mnogo više od pomoći u početnom kapitalu. Generalno je potrebno bolje informisati privredu koji sve načini finansiranja im stoje na raspolaganju", kažu u NALED.

Takođe, NALED-ova Siva knjiga inovacija sadrži čitav set preporuka koje se odnose na alternativne načine finansiranja, poput preporuke 3.3. Pravno regulisati grupno finansiranje. Ova preporuka je važna jer trenutno u Srbiji nije propisan pravni osnov za ovu vrstu finansijske transakcije, niti je propisan adekvatan poreski aspekt ove vrste ulaganja, a devizni propisi onemogućuju transfera novca iz inostranstva u vezi sa ovim osnovom.

Rešavanjem ovog pitanja, privrednicima će alternativno finansiranje postati dostupnije.

Ipak, i pored dobrih primera, činjenica je da još uvek strahujemo od upuštanja u sufinansiranje:

"Privrednici, a pogotovo početnici u poslovanju često na početku pokretanja biznisa biraju lakši i sigurniji put, pa im je neretko prva stanica tzv. 3F (family, friends and fools). Međutim i tu treba da biti oprezan i povući jasnu granicu između privatnog i poslovnog, kako lične nesuglasice i razmirice ne bi imale negativne posledice i na biznis", kažu za Telegraf Biznis u NALED -u.

Početnici se takođe plaše upuštanja u kredite, visoke kamatne stope, obimne dokumentacije i procedura za apliciranje na različitim programima podrške…

"Najbolji i najjednostavniji savet je da se dobro informišu pre nego što zatraže novac od svojih bližnjih jer u Srbiji postoji veoma širok asortiman povoljnih bankarskih kredita, poreskih olakšica, kao i finansijskih i nefinansijskih programa podrške.

Primera radi, StarTech program koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Filip Moris. Reč je o programu grantova koji je namenjen svima koji imaju inovativne biznis ideje ili žele da transformišu svoje poslovanje uvođenjem novih tehnologija", navode oni.

Proces apliciranja za grantove nije komplikovan, šta više sama dokumentacija je značajno manjeg obima od onoga što traže drugi programi. Dodatno, prilikom prijave, svi kandidati dobijaju stručnu podršku za izradu biznis plana. Pobednicima na raspolaganju stoje vaučerski programi kojima mogu da poboljšaju određene segmente poslovanja, kao i korisni saveti za Odbora za grantove koji ih prate tokom sprovođenja projekta.

Koliko je značajno za Srbiju pozicija na GII listi inovacija

Trenutna pozicija Srbije na GII listi inovacija je značajna jer su pomaci očigledni, kažu naši sagovornici.

"Ove godine smo došli na prvo mesto u regionu Zapadnog Balkana i skočili smo dva mesta među zemljama Evrope što nam je još jedna potvrda da smo dosta učinili na ovom polju. Pozicioniranje Srbije na Globalnom Indeksu Inovacija nam je i korisno jer na taj način objektivno sagledavamo koliko smo napredovali u domenu inovacija. Dobijamo pregled na kojim poljima smo se razvili - najveći pomaci su učinjeni u domenu obrazovanja, gde smo skočili za 31 mesto i nematerijalnih sredstava (patenti, žigovi, industrijski dizajn) gde smo skočili u rangu za 24 mesta. Takođe vidimo gde još mesta za bolji rad (ulaganje u obrazovanje, privlačenje globalnih korporativnih investicija u R&D, ulaganje privrede u istraživanje i razvoj, kao i ulaganje u softvere)

Konkretno, NALED-u indikatori GII-ja pomažu prilikom mapiranja novih tema kojima bismo mogli da se bavimo i na koje segmente konkretno treba da se obrati pažnja kako bismo doprineli razvoju inovacionog ekosistema u Srbiji. Tako se nadamo da će aktivnosti koje sprovodimo u okviru StarTech programa u domenu saradnje nauke i privrede, doprineti da se rang i skor Srbije naredne godine u toj oblasti poveća"

Inače, na inicijativu NALED-a, 2021. Vlada Srbije je formirala Savet za digitalnu ekonomiju čija se uloga, između ostalog, zasniva i na davanju predloga resornim institucijama kako raditi na unapređenju položaja Srbije na indeksima koji se odnose na razvijanje digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata i verujemo da će se u narednom periodu članovi Saveta posebno posvetiti ovoj temi.

Šta je GII

GII prati globalne trendove u inovacijama u 132 države i rangira ih prema inovacionim performansama. Ukupno se ocenjuje 81 indikator grupisanih u dve kategorije - podrška i ulaganja u inovacije (kvalitet propisa, obrazovnog sistema, ulaganja u istraživanje i razvoj, razvijenost IT i opšte infrastrukture, ulaganja u inovatore i dr.), kao i rezultati inovacija (broj kreiranih aplikacija, patenata, vrednost izvoza IT usluga i dr.).

Na listi evropskih zemalja Srbija je preskočila dva stepenika i sada zauzima 32. mesto od ukupno 39 zemalja, ali je i dalje ispod evropskog proseka. Među zemljama Zapadnog Balkana Srbija je lider. Iza Srbije su Crna Gora koja zauzima 60. poziciju, sledi Severna Makedonija na 66. mestu, dok BiH (70) i Albanija (84) zaostaju. U odnosu na 2021. preskočili smo Crnu Goru, Ukrajinu i Filipine, dok su sada ispred nas Saudijska Arabija, Katar, Iran i Brazil.

Šampion inovacija i ove godine je Švajcarska, dok su SAD (2) i Švedska (3) zamenile mesta. Među top inovatorima su još i Britanija, Holandija, Južna Koreja, Singapur, Nemačka, Finska i Danska.

(Telegraf Biznis)