Da li je "onlajn lečenje" budućnost i koji su mu dometi? DokTok je srpski startap koji pomera granice

Startapi se sve češće udružuju sa velikim korporacijama, kako bi osigurali svoje mesto na "tesnom" i progresivnom tržištu inovacija

Možda vam zvuči kao sasvim nov pojam, ali telemedicina se, zapravo, već godinama unazad uspešno razvija u svetu. Kod nas, ona je tek na pomolu, mnogima nepoznata.

Svakako, "onlajn lečenje" je izbilo u prvi plan u vreme pandemije kovida-19, kada se zbog mera predostrožnosti javila potreba za maksimalnim smanjenjem kontakata uživo - čak i sa lekarom.

Teme za vas

Telemedicina je, svakako, jedna od oblasti koje pomeraju granice i pokazuju na koji način IT rešenja mogu da pomognu društvu.

U Beogradu je 12. oktobra održana najveća regionalna konferencija posvećena inovacijama i inovativnom preduzetništvu - SPLET Tech - a jedan od panela ticao se upravo telemedicine.

Naime, u Srbiji više od dve godine postoji i uspešno funkcioniše platforma DokTok, pokrenuta sa ciljem da se ljudima omoguće besplatne konsultacije sa lekarima, psiholozima i psihoterapeutima i, uopšte, zdravstvenim stručnjcima.

Ideja nije da medicinski stručnjak puko "analizira", recimo, rezultat vaše krvne slike ili neki drugi nalaz, već da vam pruži mnogo više od toga, a kako je sve počelo i u kom pravcu se razvija, otkrila nam je suosnivač i CEO platforme, Tamara Didić.

- DokTok je nastao u proleće 2020, dakle, tokom pandemije koja je bila katalizator, ali se sama ideja rodila ranije. Iskoristili smo taj "tajming" da validiramo ideju, s jedne strane, a da, sa druge strane, tržištu ponudimo rešenje koje mu je u tom momentu zaista bilo potrebno - kaže Tamara za Telegraf Biznis i dodaje da je srž usluge DokTok pružanje zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz različitih oblasti.

Budući da je startap i dalje u fazi ranog razvoja, te da je pružanje ove usluge besplatno, zanimalo nas je odakle "crpe" sredstva i da li je nužno udružiti se sa velikim igračima na tržištu, kako bi biznis uzeo zamah?

- Imamo podršku državnih investicionih fondova, kao i različitih strateških partnera, koji direktno finansiraju razvoj startapa, ali i učestvuju u kreiranju. Planirano je uvođenje monetizacije, odnosno naplaćivanje usluga, ali je to još u povoju - kaže naša sagovornica, jedan od predavača na panelu "Kako korporacija i startap zajedno inoviraju oblast medicine u Srbiji - Platforma DokTok".

Ono što Didić posebno ističe, jeste da je odziv ljudi/korisnika platforme sjajan, i to pre svega u oblasti psihoterapije.

- Upravo psihoterapeuti čine veliki deo stručnjaka na našoj platformi, jer ta vrsta pružanja usluge može da se realizuje u svom punom kapacitetu putem onlajna. Dakle, ne zahteva fizičko prisustvo, odnosno "tradicionalnu" vrstu pregleda, već je to jedna od onih oblasti gde telemedicina ima svoju punu primenu.

To je bio i dobar šlagvort da upitamo Tamaru Didić koja su ograničenja u telemedicini, u smislu pregleda lekara specijalista. Koji pregledi se ne mogu/ne smeju obavljati onlajn putem?

- To je dobro pitanje. Moram napomenuti da ideja DokTok-a nije da zameni klasično lečenje kakvo poznajemo, već da pruži neki inicijalni korak. Najpre dobijete neku informaciju o tome šta dalje ili kom lekaru da se obratite ako imate dileme. Postoje oblasti, poput dermatologije, koje mogu dostići svoj pun potencijal putem mreže, ali i one koje ne mogu. Recimo, platforma DokTok je posebno korisna hroničnim bolesnicima koji mogu da imaju učestali kontakt sa lekarom, ali to svakako ne zamenjuje posetu uživo - kaže Tamara za Telegraf Biznis.

Kako jedan cilj povezuje startap i korporaciju?

Strateški partner DokTok-a je telekomunikaciona kompanija A1, čiji je direktor za transformacije, Đorđe Vuksanović, rekao da su oni, kao kompanija, u doba korone bili pod velikim pritiskom da održe operacije, ali i da su paralelno tražili načine kako da pomognu društvu u nemiloj situaciji.

Tim DokTok-a je "zakucao na njihova vrata" sa konkretnim rešenjem, a biznis platforme su prepoznali kao mesto gde bi mogli da investiraju dugoročno.

- Pored očiglednih benefita, kao što je finansiranje, i građenja kredibiliteta jer sarađujemo sa tako velikom kompanija, ova saradnja nam je donela i "prepoznavanje" na nekom ličnom, ljudskom nivou, što je dovelo do toga da se ispolje i pravi benefiti. Dakle, operativnost, zainteresovanost, mi smo na početku imali i pridružene članove, odnosno zaposlene u A1, koji su stvarali platformu sa nama - priča Tamara Didić.

S druge strane, činjenica je da kada dođe do partnerstva između jednog malog startapa i jednog giganta na tržištu - može doći i do brojnih izazova. Dok se od startapa očekuje da bude agilan i prilagodljiv, od velikih kompanija se očekuje određena doza rigidnosti i konzervativnosti u formiranju odnosa i strukture.

Kako pomiriti ta dva faktora?

- Nama je ova saradnja jednostavno pomogla da nastupimo na tržištu i oblikujemo poslovni model, kroz razna usmeravanja. To ne znači da izazova nije bilo, ali je činjenica da smo kao i svaki startap pomalo lelujali. Velika kompanija je tu da pomalo uvede red. Jesu kod nas korporacije percipirane kao trome, ali mislim da je za nas ovo bio dobar spoj jer mi nismo klasičan startap budući da svi u našem timu već imaju neko korporativno iskustvo od ranije - ističe izvršna direktora DokTok-a.

- Ono kako mi u A1 sarađujemo sa startapima jeste rad na nečemu konkretnom, a ne klasična investicija - istakao je Vuksanović, napominjući da velike kompanije i dalje imaju konzervativan pristup investiranju.

Kako kaže, kada treba ulagati u nešto nepoznato - to je onda veliki zid koji treba preskočiti, i ne uspeva sa svakim startapom. "Sa DokTok-om smo pronalazili načine. S druge strane, ako pričamo o kor biznisu, tu se pokazalo da su teloperateri slepi za ono što se dešava oko njih", kaže jedan od direktora u A1.

Suština je, dakle, da se poklope ciljevi dve strane. To je preduslov za promenu u korporativnom biznisu.

Tehnologija daleko "brža" od zakona

Takođe, na pomenutom panelu je otvorena i jedna vrlo važna diskusija, a to je pitanje zakona. Da li je ovakva praksa "lečenja onlajn" uopšte regulisana i odobrena, i koliko malim firmama na tom putu može pomoći podrška velikih igrača?

- Jedna stvar je zakonski okvir, koji još uvek ne prepoznaje telemedicinu kao relevantnu - kao najpre mogućnost, a onda i standard (premda je u svetu to drugačije), a tu je pored regulative važno podizati i svest kod ljudi o digitalizaciji. Kaskamo u tome da digitalizujemo važne grane kao što je medicina. Naš mentalitet je takav da često imamo otpor prema svemu što je onlajn: bilo to plaćanje, pregled ili nešto treće, i to treba menjati - kaže Didić.

Na tom putu, ističe važnost podrške velikih korporacija i njihovih baza klijenata. Pritom, treba pomenuti da ni pod kojim uslovima ne dolazi do zloupotrebe podataka klijenata, te da su podaci koje korisnici daju zaštićeni. To je samo način da se izgradi šira mreža, koja će i samim korisnicima neke telekomunikacione mreže otvoriti nove mogućnosti, poput korišćenja usluge platforme DokTok.

U ovoj priči, lanac je pritom beskrajan. Ne radi se samo o korisnicima i lekarima, već i o osiguravajućim kućama, farmaceutskim kompanijama... Dakle, u pitanju je široka lepeza partnera koja zahteva bolju regulativu inovativnih rešenja poput telemedicine.

Đorđe Vuksanović je za kraj istakao da su, čak i oni kao tako velika kompanija, u ovom trenutku i dalje limitirani u pogledu toga šta sve mogu da urade kroz slična ulaganja. Čekaju se bolje zakonske regulative. 

U svakom slučaju, zaključak je da ako imate dobru i korisnu ideju, kao startap, možete doći do velikih tehnoloških kompanija na tržištu, ali je bitno i da tu ideju predstavite na pravi način - tako da giganti, koji konzervativnije pristupaju ulaganju, prepoznaju vaš potencijal. Ono što korporacije na kraju danu vide kao benefit ovakvih saradnji, osim građenja boljeg imidža, jeste i revenue sharing.

Panel "Kako korporacija i startap zajedno inoviraju oblast medicine u Srbiji - Platforma DokTok", kao i mnogi drugi održani 12. oktobra u MTS Dvorani, realizovan je u organizaciji dva projekta koje podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) - "Preduzmi ideju" u realizaciji Inicijative "Digitalna Srbija", i "Srbija Inovira", koji sprovodi ICT HUB.

(Telegraf Biznis)