"Jezici koji nisu dominantni vrlo lako mogu da nestanu": Prošlo jedanaest godina od osnivanja domena .срб
Na Registru Nacionalnog Internet Domena Srbije može se besplatno preuzeti ćiriličko pismo namenjeno ekranskom prikazu, autora Petra Stošića
"Jezici koji nisu dominantni vrlo lako mogu da nestanu. UNESCO već godinama unazad upozorava da svetski jezici iščezavaju. Činjenica da imamo ćirilički domen pomažu da sačuvamo naše ćiriličko pismo, u digitalnoj formi. A u 21. veku ono što nije digitalno, vrlo lako ne postoji" rekla je Dijana Milutinović za Telegraf Biznis ispred Registra Nacionalnog Internet Domena Srbije (RNIDS) povodom jedanaeste godine od početka registracije domena ".срб".
- To je bio drugi po redu ćirilični domen najvišeg nacionalnog nivoa. Manje od 2.500 korisnika koristi ovaj domen, što je uslovno rečeno stabilan broj - dodala je Milutinovićeva.
Teme za vas
"Do kraja 2025. godine sva domaćinstva u Srbiji imaće pristup brzom internetu"
Srbija postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju
Poslednjih nekoliko godina, RNIDS poklanja ćirilička pisma koja su pre svega kreirana za digitalne formate, a upotrebljivi su i u štampi. Ova godišnjica obeležena je besplatnim, četvrtim po redu, ćiriličkim pismom, autora Petra Stošića.
- Etar predstavlja peti element u kome se nalazi svi ostali elementi i to je možda moja želja, da ovaj font bude svuda oko nas i nosilac različitih vrsta dizjana, baš zbog svoje neutralne estetike i senzibiliteta - istakao je autor pisma koje nosi istoimeni naziv.
Na osnovu fotografija, koje možete videti i u našoj galeriji, Petar se potrudio da prikaže simboličnost srpskog jezika kroz pismo.
"Useci mu pružaju bolju čitljivost u sitnom tekstu, kao i bogatiji i zanimljiviji utisak u krupnom planu. Neutralnost senzibiliteta fonta pruža mogućnost za široku upotrebu u najrazličitijim kontekstima. Uspravne i kurzivne verzije fontova biće dostupne u regular i bold težini. Kurziv je karakterističan po tome što ima forme slova koje odgovaraju srpskom načinu pisanja kurziva, pogotovo u slovima t, š, p, g", navodi se.
Veštačka inteligencija u službi jezika
Nakon predstavljanja novog pisma, koji je moguće preuzeti na ovom linku, prisutnima se obratio Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu UN za razvoj, pokušavajući da približi odgovor na pitanje: "Koja je veza između veštačke inteligencije i očuvanja jezičke baštine?".
- Obrada jezika korišćenjem veštačke inteligencije je danas standard u IT industriji. U osnovi obrade jezika se ustvari nalaze neki računarski alati koji služe da obrade tekst, učine ga razumljivijim, mi te proizvode koristimo svaki dan. Jedan od njih je i Gugl translejt - započinje Marković nadovezujući se na probleme sa kojima se srpski jezik susreće na ovom polju.
- Ono što imamo je razbacano širom interneta, ne postoji jedno mesto da se nađe sve što je dobro za obradu veštačke intelegencije, kao i to što su stvari nepristupačne. Nisu javno dostupne i ono što postoji nije dostupno po licencima koje omogućavaju da preuzmete nešto i iskoristite za komercijalne proizvode i nije laka integracija - pojašnjava savetnik.
Kao posledica javlja se činjenica da svako ko želi da radi nešto na ovu temu mora da "pođe od početka i napravi osnovne skupove podataka".
- Da uči mašinu kako da razume srpski jezik, a onda i da prilagođava kroz konkretan problem koji ima za svog klijenta i da to zaista košta i prevazilazi mogućnosti domaćih IT firmi - dodaje Marković.
- Situacija će nastaviti da se razvija, pošto nemamo dobre alate za obradu srpskog jezik korišćenjem veštačke inteligencije, deca već više pričaju sa Siri na engleskom, a vreme koje dolazi, na primer virtuelne realnosti gde će glas biti primarni način za komunikaciju sa uređajem, pogledajte koji jezik neće biti podržan. mislim da je vreme da se posvetimo ovom problemu i sa strateškog aspekta koji može da uslovi da sprski jezik postane istisnut praktično iz sve većeg broja primena.
Iz tog razloga, Marković zajedno sa saradnicima radi na projektu COMtext koji ima za cilj da ubrza razvoj računarske obrade prirodnog jezika i omogući dalji razvoj otvorenih resursa i alata koji će biti
stavljeni na slobodno raspolaganje.
- Da napravimo te skupove podataka za razne vrst obrade tekstova i da sve to postavimo onlajn za slobodno preuzimanje. Naša nada je da će to omogućiti jednu pouzdanu osnovu privatnim kompanijama da preuzmu i da mnogo brže i uz manje troškova dobiju što bolje rezultate. Zahvaljujući nekoliko IT kompanija kao što su Comtrade, SAS, Infostud... uspeli dsmo da pokrenemo ovaj projekat i odlepimo se sa zemlje, ali to nije dovoljno. Ako znate nekoga ili mislite da može da unapredi vaš biznis, čak i da ne vidite komercijalni motiv, možete da podržite ovakav projekat čak i sa aspetka društvene odgovornosti i očuvanju srpskog jezika veštačke inteligencije.
Ispred liderske kompanije koja se bavi govornim tehnologijama Alfanum obratili su se profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Vlada Delić i direktorka marketinga Vesna Rehner.
Oboje su pričali o potencijalima srpskog jezika u digitalnoj eri i pokazali kako upotreba veštačke inteligencije izgleda na realnom primeru.
- PIO fond je 2020. godine počeo da koristi naš sistem za diktiranje koji prepoznaje i latinske izraze. Sledeći zadatak nam je da obavimo isto za pravosuđe - istakla je Rehnerova.
- Ne možemo očekivati očuvanje srpskog jezika u digitalnoj eri koja dolazi i u kojoj ćemo sve ćešće biti u prilici da se mašinama obraćamo i glasom i tekstom na srpskom jeziku ako to budemo morali da radimo kao što danas naša deca moraju na engleskom - zaključuje profesor Delić.
(Telegraf Biznis)