4 dinara muškarcu, 1 ženi: Zašto nežniji pol dobija manje sredstava kada pokreće sopstveni biznis?
Iako su žene vlasnice 31 odsto preduzeća, kada je u pitanju dodela sredstava, šanse su svega 20 odsto da će ih one dobiti
Među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa tek je svako peto u vlasništvu žena. Ili drugim rečima, na pet uloženih dinara u podsticaje, svega dinar dobije žena preduzetnik.
Izveštaj NALED-a pripremljen je za potrebe Kancelarije UN Women, u okviru projekta "Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji.
Teme za vas
Ceo region muku muči i traži sezonce, broj stranih u Srbiji nepoznat
Kako je Levis uspeo da od svojih majica napravi biznis od milijardu dolara
Aleksandra Miletić iz Kancelarije UN Women u Srbiji objašnjava za RTS da su proučavali konkurse koje je Razvojna agencija Srbije raspisivala od 2016. do 2017. godine, kako bi dobili što preciznije informacije kako je došlo do nejednakosti.
Iako su žene vlasnice 31 odsto preduzeća, kada je u pitanju dodela sredstava, šanse su svega 20 odsto da će ih one dobiti.
- Kod raspisivanja, postoji neposredna diskriminacija u samim pozivima, odnosno često se u konkursima podržavaju sektori kao što su prerađivačke aktivnosti ili proizvodnja, gde je manje žena, jer su one uglavnom u sektoru usluga - navodi Miletićeva.
Veće šanse da dobiju sredstva preko konkursa imaju veća privredna društva, koja imaju veći kapital i više zaposlenih, dok žene uglavnom imaju preduzetničke radnje. Često se, ističe Miletićeva, traže sredstva za obezbeđenje, neka nekretnina u vlasništvu, što žene često nemaju.
Na pitanje ima li razlike između pristupa podsticajnim sredstvima u Beogradu i manjim gradovima, Miletićeva je rekla da u prestonici možda postoji bolji pristup nekim informacijama ili uslugama, ali da, kada je reč o konkursima, razlike nema.
Ipak, ističe da ne teba zaboraviti da nadležne institucije i agencije daju i nefinansijske podsticaje, poput pomoći pri izradi biznis planova, ili marketinških planova.
Ovo istraživanje je namenjeno donosiocima odluka, institucijama i svima koji kreiraju politike.
Miletićeva navodi da je potrebna bolja veza između strateških dokumenata i konkursa koji se kasnije sprovode, kao i bolji sistem motnitoringa – ne samo kako se troše sredstva, već da se vide i efekti samih konkursa.
(Telegraf.rs/RTS)