"Beba iz kontejnera" danas zarađuje milione: Biološka majka mu je bila narkomanka, usvojitelji stari

Prvi novac zaradio kada je patentirao uređaj za pronalaženje svog dementnog oca

Samo nekoliko sati po rođenju Fredija Figersa majka je bacila u đubre. Rečeno mu je da je bila zavisnica od narkotika i da nije mogla da brine o njemu, ali je nakon što je pronađen odmah zbrinut kod hranitelja.

Teme za vas

Danas su oni njegovi roditelji i na papiru, a put od "bebe iz kontejnera" do uspešnog mladog biznismena odlučio je da podeli sa celim svetom.

- Moji hranitelji su tokom svog života prihvatili više od stotinu dece, ali ja sam bio jedno od dvoje koje su usvojili. Bližili su se 70-oj, pa deo planova za budućnost baš i nije bilo usvajanje novorođene bebe, ali pošto su videli kroz čega sam sve prošao, nisu želeli da prođem kroz sistem nege.

Živeli smo u gradiću na Floridi gde svi sve znaju, pa su deca u školi čula moju priču čak i pre mene - ispričao je on za "Gardijan".

Vršnjaci su ga maltretirali, nazivajući ga "bebom iz kontejnera".

- Tada sam morao da razgovaram sa ocem. Kada sam imao 10 godina rekao mi je u kakvim okolnostima sam rođen. Mislio sam: "Da li me je neko zaista bacio? Da li sam smeće ili osoba?". Sve to mi je dugo smetalo, ali prevazišao sam. Imao sam majku i oca koji su me voleli - kaže Fredi.

Starost njegovih roditelja značila je drugačije detinjstvo, prenosi Srbija Danas.

- Moj otac nije mogao da igra fudbal sa mnom, pa sam se zainteresovao za tehnologiju. Čitao sam enciklopedije od korica do korica. Bili smo siromašni, obilazili smo luksuzne prodavnice u potrazi za stvarima koje su odbacili. Kada sam imao osam godina, otac mi je kupio polovni Mekintoš na buvljaku. Nije radio, ali sam uspeo da ga rastavim i popravim, posle 50. pokušaja - dodaje Figers.

Kako je i dalje bio maltretiran, računari su bili njegov spas. To ga je odvelo do računarske laboratorije u školi i podstaklo da započne sopstveni posao, popravljajući kompjutere.

Prva zarada sa 14 godina

- Sa 12 godina dobio sam prvi posao. Radio sam posle škole u gradskoj kući kao računarski tehničar. Pomogao sam u razvoju protokola Internet usluge, gurao sam svoju strast do krajnjih granica. Naučio sam sve što sam mogao i do 14 počeo da programiram, dva dana sam sedeo za računarom i nisam bio ni gladan. Dopalo mi se - kaže Figers.

Otprilike u to vreme, otišao je na putovanje sa crkvom kako bi, kao volonter, pomogao u oporavku obližnjeg grada nakon što ga je pogodio tornado.

- Pomagao sam u autosalonu. Njihova dokumenta su odletela u vazduh, pa sam im osmislio bazu podataka. Kada sam se vratio kući počeo sam to da radim i za druge firme. Dobro sam zarađivao sa 14 godina, ali sam uvek štedeo znajući da želim da imam svoju kompaniju za telekomunikacije - svedoči Fredi.

Kada je imao 17 godina, njegovom ocu je dijagnostikovana demencija. Usred noći izašao bi iz kuće i šetao po više kilometara. Zaboravio bi da obuče košulju i pantalone, ali uvek je imao obuvene cipele.

- Uzeo sam jednu i ugradio u đon pločicu koja je imala zvučnik i senzor. Tako sam mogao da proverim gde je kada ode od kuće, a moj glas bi se čuo sa njegove pločice. Objasnio sam jednoj firmi sa kojoj sam sarađivao šta sam napravio i oni su bili oduševljeni. Kupili su uređaj od mene za 2,2 miliona dolara - kaže Figers.

Oduvek je želeo da ocu kupi ribarski brod o kojem je sanjao.

- Umro je posle manje od 48 sati nakon što sam dobio taj novac. Umesto toga, uložio sam svaki peni u stvari koje bi pomogle drugim ljudima kao što je merač za dijabetičare koji deli rezultate putem "Blututa" - objašnjava.

Figers sada ima 31 godinu i izvršni je direktor kompanije "Figers Komunikejšn" i fondacije koja pomaže deci u hraniteljskim porodicama.

- Za Božić kupimo 25.000 biciklova i poklanjamo ih. Sve dugujem svojim roditeljima, jer su mi pokazali saosećanje i da imam dobre ljude oko sebe. Nikada nisam čuo oca kako viče. Umro je 2014. godine, ali još dok sam bio dete, znao sam da je to taj par cipela u kojima želim da koračam - zaključuje mladić.

(Telegraf.rs)