Dok šefovi špijuniraju, radnici foliraju: Mala "pozorišta produktivnosti" u kancelarijama i kućama

Najčešći načini na koje radnici foliraju da imaju mnogo posla su odgovaranje na mejlove i prisustvovanje na nepotrebnim sastancima

Bilo da ostavljate laptop otvoren tako da vaš status na četu ostane zelen dok pravite pauzu, ili se pretvarate da čitate mejlove kada vaš šef prošeta kancelarijom, postoje dani kada zaposleni više energije ulažu u to da izgleda kao da rade, nego što stvarno rade.

Skoro polovina zaposlenih, njih 43 odsto, kažu da provode više od 10 sati nedeljno u "pozorištu produktivnosti", pokazuje istraživanje kompanije Visier.

Teme za vas

Softverska kompanija definiše "pozorište produktivnosti" kao performans koji odaje izgled zauzetosti, a ne oslikava stvarni rad koji stvara neku vrednost. To je rezultat, kako se navodi, široko rasprostranjenih otpuštanja, pojačanog nadzora nad radnicima i zabrinutosti poslodavaca zbog rada na daljinu. Sve ovo je stvorilo savršen koktel paranoje u kome se radnici trude da dokažu svoju vrednost, čak i glumom.

Od pandemije, radnici su tvrdili da je pojava fleksibilnog rada pokazala da je ostajanje na polsu od devet do pet manje-više održavanje tradicije. Iako se radnici slažu da je produktivnost veća, šefovi su, sada kada straha od pendemije više nema, spremni za povratak u kancelarije.

Uplašeni da rad na daljinu u krajnjoj instanci šteti njihovoj zaradi, i navodeći potrebu za većom zajednicom i produktivnošću, počeli su da pozivaju radnike nazad u kancelariju.

- Iako neki menadžeri misle da vraćanje ljudi u kancelarije može biti rešenje za poboljšanje performansi i smanjenje "pozorišta produktivnosti", moglo bi biti suprotno - kaže za Fortune Andrea Derler, direktor Visierovog istraživanja.

- Kada smo fizički u istoj prostoriji, postoji dodatni pritisak da izgledamo zauzeto našim kolegama ili menadžerima, čak i tokom zastoja, ili rizikujemo da nas smatraju manje produktivnim - objašnjava on.

Najčešći načini na koje radnici foliraju da imaju mnogo posla su odgovaranje na e-poštu, pisanje mejlova koje će poslati kasnije i prisustvovanje na nepotrebnim sastancima.

Većina njih (64 odsot) smatra da su njihovi performansi važni za uspešnu karijeru, dok mnogi takođe kažu da misle da će zbog toga izgledati vrednije za svog menadžera ili kompaniju, što je nešto što se smatra važnijim nego ikad kako se otpuštanja nastavljaju.

Ali postoji i pritisak da se osećate kao da vaš šef gleda preko vašeg ramena. Većina (61 odsto) radnika koji su zaposleni u kompanijama koje koriste alate za nadzor imalo je veću verovatnoću da se angažuju u "pozorištu produktivnosti", dok ovaj procenat iznosi samo 12 odsto za one radnike koje šefovi ne prate.

- To je rad koji se samo pretvara da je rad, energija koju bi verovatno bilo bolje potrošiti na pravi posao, kada bi postojalo uzajamno poverenje u kompanijama.

(Telegraf Biznis)