Ruža vetrova, plan, razuđenost, kamen, drvo: 10 stvari o kojima se ne pazi kad se gradi na planinama

Novina je da se na objektima ne dozvoljava potpuno malterisanje fasade, njen malterisani deo može biti samo 50 odsto ukupne površine, dok ostatak mora biti drvo ili kamen - da li se to poštuje?

I dok tek polako ulazi trend u Srbiju da se prave male kuće koje pružaju 2 u 1, ne jenjava ni gradnja onih megalomanskih projekata. Za gradove je to nekako i prilika, i navikli smo da gledamo kranove. Međutim, na domaćim planinama se sve više gradi i ne čudi pitanje da li taj kapacitet premašuje tražnju i ruši prirodu.

Zlatibor za 21. vek kako mnogi investitori najavljuju prethodnih godina našu zlatnu planinu, sigurno meštani nisu zamišljali kao proplank betona.

A to je opis koji lepe svi koji žele od gradske vreve da tamo nađu utočište. Gradi se sve više i na Tari, Kopaoniku, Divčibvaima.

Da li investitori i koliko poštuju urbanističke planove pitanje je za nadležne a stručnjaci današnje hit planine vide kao "varošice gde dolaze investitori da bi gradili i prodali kvadrate".

Ono što bi neimari morali da poštuju, kako kažu naši sagovornici su svakako plan i zaštita od požara, razuđenost i životna sredina.

Šta kaže zakon? Šta bi investitori morali da poštuju?

Da, zakon postoji. Samo je potrebeno da se primeni, kaže sagovornik Telegraf Biznisa.

Reč je o Zakonu o ozakonjenju pre tri godine, a u trenutku njegovog usvajanja procenjeno je da u Srbiji ima više od milion i po nelegalno izgrađenih objekata. Trenutno, u Beogradu oko pola miliona. 

- Ne samo Zlatibor. I Kopaonik, Golija, sada i Zlatar - unakaženi su. Ako se ovako nastavi tam više neće biti vazduha i lepote - kaže za naš portal Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije, koji je kao dugogodišnji poznavalac svih događanja u oblasti građevinarske industrije i sam učestovovao u mnogim kapitalnim projektima.

Prema njegovim rečima, jedan od problema je i nedovoljan broj inspektora.

- Postoji urbanizam. Zna se kako se gradi. Džaba, retko ko poštuje. Od novembra 2015. godine kada je usvojen zakon, to je krivično delo - ističe Rodić navodeći da je i samo resorno ministarstvo najavilo drakonske mere protiv nesavesnih. - Gde može na planini zgrada od 10 spratova? Ne ide - kaže on.

Rodić upozorava da osim viška kvadrata, veliki problem nastaje kod prečišćavanje vode, i to što se na taj način uništva klima.

Navodi da je obaveza investitora da uđe u urbanistički plan, da se vodi računa o tzv, ruži vetrova, provetravanju, uticaju na klimatske promene, termoizolaciju, razđenosit, opasnost iod požara.

- Tamo se to ništa ne radi. Ranije je postojao projektant koji se pitao - kaže nam on. Prema njegovim rečima, urbanistički haos na planinama ne vodi ničemu, a najveći problem je što se ne vodi se računa ni o papirima, ni o zaštiti životne sredine, izvorima vode, deponijama....

Rodić upravo poredi naše planine sa na primer onim u Austriji, ili Sloveniji:

- U Austriji su prizemne kuće, u podnožju planine, a gore staze. Ne možete videti sprat iznad prizemlja. Lepota - naveo je.

Da je nelegalna gradnja krivično delo, podsetio je za naš portal i Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju građevinskih objekata.

Kako bi se sprečili investitori da grade na divlje, godinama unazad pooštreni su uslovi kojima se to sprečava. Ipak, oduvek je bilo onih koji su zaoblazili te propise verujući da će na kraju moći da dobiju papire za svoj objekat. Tako smo došli do cifre od gotovo pola miliona nelegalnih objekata u Beogradu.

Neke od planina su već napravile planove od kojih ne odstupaju. Tako da će morati da se poštuju pravila ili slede drakonske kazne. 

Telegraf Biznis je ranije pisao kako bi kuće na domaćim planinama trebalo da izgledaju, ili bolje rečeno - na koji način moraju biti podizane. To se naročito odnosi na Taru, najmanje "urbanizovanu". Ta planina je simbol netaknute prirode, ali problem s ilegalnom gradnjom sada već poprima veće obime.

- Više od 10 godina za Taru su izrađeni Planovi generalne regulacije, koji definišu gde je dozvoljena gradnja, a ustanovljena su i pravila i način gradnje objekata - rekao je za Telegraf Biznis Ranko Milanović.

Planinska kuća mora da ispuni ove zahteve

- Novim prostornim planom preovladala je težnja da se akcenat stavi na tradicionalno graditeljsko nasleđe ovog prostora, uz obaveznu upotrebu prirodnih materijala. Na primer, novina je da se na objektima ne dozvoljava potpuno malterisanje fasade, njen malterisani deo može biti samo 50 odsto ukupne površine, dok ostatak mora biti drvo ili kamen. Uslov je, takođe, bela boja ili svetli tonovi pastelnih nijansi na malterisanim delovima, kao i isti ton ukoliko se grade grupacije objekata - kaže nam Ranko.

Dakle, gradnja treba da bude u skladu sa klimatskim uslovima i tradicijom ovog područja, za vikend objekte obavezna je primena pre svega kamena, drveta, zatim kosi krov i pokrivač od šindre, crepa ili imitacije šindre, čime će se očuvati ambijentalne vrednosti područja i formirati jedinstveni karakter prostora, odnosno "duh mesta", dodaje.

Da bi svako područje zadržalo svoj smisao, mora postojati urbanistički plan.

Šta podrazumeva onaj koji se odnosi na planinu?

- Urbanistički planovi se rade na osnovu Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Tara: sama pravila i uslovi gradnje zavise od lokacije tipa i namene objekta. Pravila nisu unformna u celoj Srbiji, tj. funkcionišu na istom principu, ali se prilagođavaju uslovima lokalne sredine - zaključuje Milanović.

Pišite nam u komentarima, da li vam se dopada urbanizacija planina?

(Telegraf Biznis)