Jedan trend bi mogao da preokrene stvari za investitore: U suprotom, nekretnine gube ovu bitku

Evropski zajmodavci će biti podstaknuti novim propisima, tako da se ponašaju "agresivnije" u vezi sa tzv. lošim kreditima

Previranja na "trofejnim" zemljištima u Londonu i Frankfurtu pružaju uvid u to kolika šteta čeka evropske investitore u nekretnine, dok se suočavaju sa najoštrijim tržišnim preokretom u istoriji.

Od teškog procesa refinansiranja za poslovnu zgradu u londonskom Sitiju do nategnute prodaje tornja Komercbanke u nemačkom finansijskom centru - Frankfurtu, investitori se trude da pronađu načine da premoste nedostatke u finansiranju dok tržišta kredita obuzimaju brzo rastuće kamatne stope.

Teme za vas

"Udar" realnosti će stići kroz nekoliko nedelja, nakon što kreditori širom Evrope budu dobijali rezultate procena na kraju godine.

Ogroman pad u procenama preti da izazove kršenje kreditnih obaveza, izazivajući hitne mere finansiranja - od prinudne prodaje do "upumpavanja" friško novca.

Kako se navodi u Blumbergovom članku, zajmovi, obveznice i drugi dugovi u ukupnom iznosu od oko 1,9 biliona evra — što je skoro veličina italijanske privrede — obezbeđeni su komercijalnom imovinom ili su dati vlasnicima u Evropi i UK, prema European Banking Authority.

Otprilike 20% od toga, ili oko 390 milijardi evra, dospeće ove godine, a nadolazeća kriza označava prvi pravi test propisa - osmišljenih nakon globalne finansijske krize da obuzdaju rizike kreditiranja nekretnina. Ta pravila bi, na kraju balade, mogla učiniti korekciju strmijom i naglom.

Evropski zajmodavci će, kako se konstatuje, biti podstaknuti novim propisima - tako da se ponašaju agresivnije u vezi sa tzv. lošim kreditima. Oni su takođe u boljoj formi nego tokom poslednje krize nekretnina, koja se desila pre više od decenije, tako da bi mogli igrati "mudrije" ovaj put.

S druge strane, to opterećuje zajmoprimce.

Posle finansijske krize 2008. godine, većina banaka nije bila voljna da daje loše kredite (one koji su "servisirani" za određeni period), jer bi to dovelo do ogromnih gubitaka – praksa nazvana "extend and pretend".

Ipak, prema novim pravilima o kreditima koji podrazumevaju iznos pozajmljenog novca čije planirane uplate dužnik nije izvršio u određenom vremenskom periodu – obično 90 ili 180 dana, zajmodavci će više računati na očekivane nego obračunate gubitke, što znači neće samo sedeti i posmatrati oporavak vrednosti imovine.

Sa druge strane, postoji više opcija dostupnih za investitore u nekretnine. Entiteti kao što su zatvoreni kreditni fondovi stalno su se širili tokom protekle decenije. Sve skupa, osiguravači i drugi alternativni zajmodavci imali su veći udeo novih kredita za nekretnine u Velikoj Britaniji, nego glavne banke u zemlji u prvoj polovini prošle godine.

U narednih 18 meseci, investitori će uliti rekordnu količinu novca u fondove fokusirane na špekulativne mogućnosti, sa visokom neto izloženošću na različitim tržištima. Oni uključuju globalne makro fondove, fondove savetnika za trgovinu robom, fondove za zaštitu od rizika i fondove koji koriste druge slične strategije, a takođe se bave rizičnijim opkladama na nekretnine.

Taj trend će pomoći ubrzanju oporavka tržišta komercijalnih nekretnina.

(Telegraf Biznis)