Milivoje iz Novog Sada sagradio je prelepu kuću od slame i blata: Prednosti višestruke, a ušteda nemerljiva
"Recept nije teško naučiti, bitno je samo imati volju", kaže domaćin
Najgore što možete da uradite sa strnjikom posle žetve je da je zapalite, ali to nije i opcija za Milivoja Pejina iz Novog Sada kojem je slama, pomešana sa blatom, poslužila da izgradi kuću na dva sprata. Kako je došao na ideju, koje su prednosti ovakve kuće i koje nove projekte ima na umu ispričao je u emisiji "U našem ataru".
Videvši slične primere u Parizu, Milivoje je dobio ideju i da sam izgradi jednu ovakvu kuću, popularno nazvanu - ekološku. Materijal je uzgajao na svom imanju od 10 hektara, što je dodatno smanjilo troškove ionako jeftine gradnje.
Teme za vas
Posetili smo fabriku gde prave najjeftinije a najslađe kuće: "Kompletno srpski proizvod, useljenje za 10 dana"
Oaza za prvu jutarnju kafu, zabavu, mir i poslovni uspeh: Najmoderniji stanovi po meri svakog kupca
"Recept nije teško naučiti, bitno je samo imati volju", kaže Milivoje.
- Ovaj postupak koristi blokove od slame i zemlje, tako da se bala slame otvori i preko nje se sipa mešavina blata koja ima karakteristiku jogurta, otprilike ta gustina. Sa vilama se umaže slama u to blato i tako umazana se ubacuje u kalupe, pritisne sa presama, ja sam koristio stubove od vinograda i stavi se na sušenje koje traje 20 dana u plastenicama. Posle je suv kao barut - priča ovaj domaćin.
Prednosti višestruke
Prednosti ove gradnje su višestruke, a jedna od ključnih je - termička, jer se ostvaruje velika ušteda na energiju.
- Tolika je termička izolacija prisutna da ukućani, bojleri, televizor i svetlo stvaraju toplotu dovoljnu da nam ne bude hladno. Kada je napolju minus pet, šest, ovde je bilo negde 11-12. U podrumu je još viša temperatura jer nema prozora - dodaje.
Ne samo da je ovakav način gradnje ekološki prihvatljiviji, već smanjuje i mogućnost od požara. Iako isprva ne biste pomislili tako nešto za slamu.
Naime, slama mešana sa krečom i blatom nije zapaljiva, tačnije takvi zidovi imaju manji rizik od požara u odnosu na drvene panele.
Jedini problem je u tome što ne postoji standardizacija gradnje od slame u Srbiji, što nije slučaj sa na primer Francuskom, Novim Zelandom i Amerikom.
- Tamo gde to postoji, prepišimo sve te zakone i uslove da bude i kod nas. Zašto ne bi... ako neko ne zna, on će naučiti kako se to pravi, pa će propisima to i uraditi - pojašnjava Pejin.
Sa prijateljem iz Engleske planira da sastavi slamu i cement i na taj način, dobiće potpuno novi materijal. Iako engleski patent, biće pravljen u Srbiji.
- On je te cigle nazvao "cigle protiv zemljotresa", imaju karakterstiku drveta, njihova nosivost je 7 kilonjtuna po milimetru kvadratnom. Sa njima može da se zida kuća sa potkrovljem ili na sprat - zakjučuje domaćin.
(Telegraf Biznis)