Da li će padati cene nekretnina u Srbiji narednih godina: Pogledajte šta kaže analitičar

Nastavlja se blagi rast cena nekretnina i u narednih par godina

Umeren rast cena nekretnina nastaviće se i u narednih par godina, ali će tržište ostati stabilno imajući u vidu makroekonomsku stabilnost uprkos ratu u Ukrajini i političkim dešavanjima unutar zemlje, izjavio je danas za Tanjug predsednik Upravnog odbora udruženja "Klaster nekretnine" Nenad Đorđević.

Đorđević svoje procene zasniva i na prirodi domaće ekonomije koja se, prema njegovim rečima, neće bitno menjati u narednom periodu.

Teme za vas

"Nekretnine će ostati glavno sredstvo za investiranje i to će uvek generisati tražnju. Ne smemo da zaboravimo da je kod nas najveći deo kupaca svoju kupovinu finansirao sredstvima koja su dobili prodajom neke nekretnine. Kada prodaju nekretninu zbog toga što im je stan veliki, pa kupuju dva manja ili se sele iz jednog grada u drugi ili imaju kuće, a žele da kupe dva ili tri stana, žele da taj novac ostane u nekretninama. Neće ga uložiti u hartije od vrednosti, neće ga investirati u državne obveznice zbog toga što u to nemaju poverenja", rekao je Đorđević za Tanjug.

Na pitanje koliko su tržišne cene nekretnina u ovom trenutku realne, Đorđević ističe da one uvek odražavaju odnos ponude i tražnje.

"Oglasne cene su nešto više od onih koje se postižu u ugovorima, a po izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za prošlu godinu vidimo da je samo u poslednjem kvartalu 2024. indeks cena stanova porastao za oko 5,05 odsto što je u odnosu na očekivanja koje smo imali prošle godine, dosta. Naše tržište nekretnina je stabilno, likvidno i takvo će biti i u toku ove godine", naveo je Đorđević.

Prema Đorđevićevim rečima, na rast cena nekretnina najviše je uticala stabilnost tržišta koja je zbog rata u Ukrajini izostala 2023. godine.

"Tada je mnogo porastao EURIBOR, a samim tim i kamatne stope na stambene kredite", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje da li je u trenutnim tržišnim uslovima pravo vreme za kupovinu nekretnine i koliko je isplativa njihova kupovina u smislu investicije (npr. izdavanje stana), Đorđević naglašava da je tržište nekretnina najstabiljnije tržište u koje građani Srbije mogu uložiti svoj novac.

"Naše tržište hartija od vrednosti je jako nerazvijeno, promet na Beogradskoj berzi u 2023. bio je 170 miliona evra, a u isto vreme promet na tržištu nekretnina bio je 6,5 milijardi evra. Naši ljudi vole da investiraju u nekretnine zbog toga što su u poslednjih nekoliko decenija, praktično pre Drugog svetskog rata sve investicije u nekretnine po pravilu bile sigurne. Ljudi koji su u njih uložili uvek su zaradili ili od izdavanja ili od rasta cena. Trendovi su takvi da cene neće rasti kao 2021. i 2022. godine, velikim stopama, ali evo vidimo prošlu godinu - samo za poslednji kvartal rast od pet odsto, tako da je savet ljudima da ako planiraju da kupe nekretninu da to urade odmah, zbog toga što će kupovina protokom vremena zahtevati više novca. Tako da i blagi rast cena koji se očekuje ne pogoduje kupcima koji oduglovače sa kupovinom", savetuje Đorđević.

Govoreći o najtraženijim lokacijama, Đorđević kaže da je najviše kupaca bilo zainteresovano za Beograd i Novi Sad, ali i da region Jugoistočne Srbije beleži rast prodaje.

"Beograd je u ukupnom prometu prošle godine učestvovao u novčanom izražaju sa 47,6 odsto što je nešto manje u odnosu na pre 3-4 godine kada je taj iznos bio skoro 60 odsto. To znači da se i broj transakcija i vrednost nekretnina u ostalim gradovima i mestima u Srbiji povećala. Najveći rast je zabeležio region Jugoistočne Srbije, Niš, Leskovac, Bor. Između ostalog i zbog toga što je tamo baza bila najniža. Bile su dosta niže cene u odnosu na ostale gradove", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Kada je u pitanju prodaja nekretnina u glavnom gradu, Đorđević ističe da ne postoji lokacija za koju se može reći da je kupcima najatraktivnija.

"Znači, generalno, u poslednjih par godina kako su prometi porasli i cene porasle, ne može da se kaže da postoji neka lokacija u Beogradu za koju su kupci manje zainteresovani. Sve ima svog kupca, ljudi iz unutrašnjosti žele da kupe nekretninu u Beogradu i da izdaju. Ne samo oni koji bi tu da žive", kaže Đorđević.

Na pitanje da li su građani Srbije više zainteresovani za kupovinu stana u odnosu na kupovinu kuće, Đorđević naglašava da stanovi dominiraju domaćim tržištem nekretnina, a više od 50 odsto prometa na tom tržištu ostvaruje se upravo prodajom stanova.

"To je između ostalog i zbog toga što kada su kuće u pitanju, tu ima najviše nelegalnih objekata. Kada kupite stan, kupili ste jednu investicionu jedinicu koju možete da izdate, prodate bez problema u budućnosti, a koja po pravilu ima papire koje naši ljudi najviše vole da poseduju", kazao je on.

Umeren rast cena stanova sa godišnjom stopom od oko pet odsto obeležio je celu prethodnu godinu.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplji kvadrat stana u protekloj godini prodat je po ceni od 11.811 evra u Beogradu na vodi u novogradnji, dok je najveća suma izdvojena za stan u istom naselju u starogradnji u iznosu od 2.575.000 evra, površine 342 kvadrata.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu u Beogradu za 4.000.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na teritoriji beogradske opštine Vračar, pokazuje godišnji izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti za 2024. godinu.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na teritoriji beogradske opštine Savski venac za 12.969 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra.

Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) u iznosu od 8,15 miliona evra ostvarena je na teritoriji opštine Sombor.

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 54 odsto.

(Telegraf.rs/Tanjug)