Ako ste 1. maj proveli na poslu, ovo morate da znate

Predviđeno je Zakonom da bi trebalo da bude isplaćena uvećana zarada za rad tokom praznika, međutim ne i sankcije za poslodavca ukoliko to ne ispoštuje

Poslodavac može, u skladu sa Zakonom o radu, da od zaposlenih traži da rade tokom državnih i verskih praznika, ali za te dane mora da isplati uvećanu zaradu najmanje 110 odsto od osnovice (ugovorene cene radnog sata).

Ipak, u Zakonu o radu nema kaznene odredbe koja se odnosi na neisplaćivanje uvećane zarade za rad praznicima, pa je nejasno kako bi poslodavac koji to ne poštuje bio kažnjen, piše portal Radnik.rs.

Teme za vas

Radnik.rs uputio je pitanje Ministarstvu za rad šta inspektor rada može da uradi u slučaju kada ustanovi da poslodavac ne isplaćuje radnicima spomenutu uvećanu zaradu za rad praznicima budući da zakonom nije propisana kazna za takav prekršaj. Ministarstvo još nije odgovorilo na ovo pitanje.

Ovaj portal navodi da je već pisao o slučaju nezakonitog zaključivanja ugovora na određeno vreme za koje poslodavac nije kažnjen jer Zakonom o radu za to nije propisana kazna. U tom slučaju, inspektorka je samo "zapisnički upozorila poslodavca" na obavezu postupanja u skladu sa Zakonom o radu, a radnike uputila da tuže poslodavca.

Zakon o radu nema odredbu koja zabranjuje poslodavcu da angažuje radnike tokom praznika. U tom smislu, Zakon ne zabranjuje poslodavcu da zaposlenima naloži da rade tokom svih državnih i verskih praznika dokle god isplaćuje uvećanu zaradu u skladu sa zakonom. 

SAMO SA UGOVOROM NA ODREĐENO ILI NEODREĐENO

Budući da se pod "zaposlenim" u zakonu smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ova odredba se ne odnosi na radnike koji imaju druge ugovore (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor itd.), te ovim radnicima poslodavac nije dužan da isplaćuje uvećanu zaradu.

Praznici koji su neradni dani, prema zakonu, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. To znači da poslodavac mora da omogući zaposlenom (radniku koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme) da iskoristi godišnji odmor, u trajanju od najmanje 20 dana godišnje, bez obzira da li je radio tokom praznika ili ne. Neradni dani praznika su samo oni dani koji su utvrđeni Zakonom o državnim i drugim praznicima.

VIDEO. Ovako Prvi maj obeležavaju nemački radnici

(Telegraf.rs/Radnik)