Ko radi u ponedeljak, ima pravo na "duplu" dnevnicu: Evo u kojim slučajevima se ona dodatno uvećava

M. P.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Foto-kolaž: Shutterstock, Telegraf, Pixabay, A. Nalbantjan

Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar) pada u ponedeljak i ujedno je poslednji praznik u godini koji se obeležava neradno u Srbiji. U slučaju da ćete ipak na posao, treba da znate da je poslodavac dužan da vam isplati duplu dnevnicu, a u određenim slučajevima stičete pravo i na više novca.

U Zakonu o radu, član 108 stoji da ,,zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu". Ipak, to ne znači da se Zakon može tumačiti proizvoljno, pa tako reč "ima pravo" ne znači da poslodavac može da ga uskrati svojim zaposlenima.

- To je apsolutno pravo koje se ne može zaobići i neisplaćivanje je kršenje zakona. U zdravstvenom sektoru se dešava da zaposleni dobijaju slobodan dan, na ime prekovremenog rada i rada na državni praznik, ali i to u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti i njihovim kolektivnim ugovorima - pojasnila je u aprilu za Telegraf Biznis advokatica Sonja Pekić.

Prema Zakonu o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110 odsto od osnovice. Odnosno, i više od duple zarade (10% preko duple osnovne zarade).

Advokatica Pekić je jasna:

- Ili se isplaćuje, ili u slučaju da se ne isplaćuje, obično su to kršenja zakona u nadi da zaposleni neće tužiti u strahu da se ne zameri poslodavcu.

Takođe, zaposleni prema Zakonu ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i za:

- Rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;

- Prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;

- Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Koliko imamo neradnih dana naredne godine?

Tokom 2025. godine čeka nas čak 12 neradnih dana.

Početak nove godine, tačnije 1. i 2. januar padaju u sredu i četvrtak, zatim tu je Božić 7. januara - odnosno u utorak naredne nedelje.

Potom, 15. i 16. februara pada Dan državnosti, a kako je 16. februar nedelja, neradni dan se prebacuje na sledeći radni, u ovom slučaju ponedeljak.

Onda nam slede Vaskršnji praznici, koji se naredne godine praznuju 18, 19, 20 i 21. aprila neradno.

Prvi maj, odnosno 1. i 2. padaju u četvrtak i petak i potom, poslednji dan u 2025. godini koji se praznuje neradno je 11. novembar i pada u utorak.

(Telegraf Biznis)