Da li investitori treba da zamene digitalnu imovinu za plemenite metale?

Kako cene zlata dostižu rekordne nivoe, neki investitori se pitaju da li je vreme da prodaju digitalnu imovinu i prebace svoje bogatstvo u plemenite metale. Međutim, ne slažu se svi da je ovo mudra dugoročna strategija. Tržišni analitičari koji favorizuju digitalne valute tvrde da kratkoročna kretanja cena ne bi trebalo da zasene dublje ekonomske fundamente.

Podržavaoci digitalne imovine ističu da je njihova vrednost utemeljena u jasno definisanoj oskudici i predvidljivoj ponudi. Za razliku od zlata, čija ponuda stalno raste tokom vremena, mnoge digitalne valute su dizajnirane sa strogim ograničenjima koja se ne mogu lako promeniti.

Teme za vas

Čak i mala godišnja povećanja proizvodnje zlata, često procenjena na oko jedan do dva procenta, mogu imati značajne dugoročne efekte, što na kraju dovodi do udvostručavanja ukupne ponude tokom nekoliko decenija. Iako ovaj rast može izgledati skromno, on postepeno smanjuje sposobnost zlata da očuva vrednost tokom veoma dugih perioda.

Još jedna zabrinutost koja se često pominje je rizik od naglog povećanja ponude zlata. Velika, ranije neiskorišćena nalazišta mogu i dalje postojati ispod površine Zemlje, a budući tehnološki napredak bi mogao olakšati ili pojeftiniti vađenje. Postoji i teoretska mogućnost iskopavanja zlata van Zemlje, što bi dodatno oslabilo ideju apsolutne oskudice.

Istorija nudi primere gde su masivni prilivi novootkrivenog zlata izazvali oštru inflaciju i destabilizovali čitave ekonomije, pokazujući koliko zlato može biti osetljivo na šokove ponude.

Pored oskudice, kritičari tvrde da se zlato suočava sa ozbiljnim praktičnim ograničenjima u savremenom finansijskom sistemu. Transport, skladištenje i osiguranje zlata je skupo i složeno. Premeštanje čak i malih količina preko aerodroma ili strogo nadgledanih lokacija može biti teško, dok je prenos velikih količina često nerealan.

Ova ograničenja čine zlato neefikasnim za rešavanje međunarodne trgovine ili brzo reagovanje na globalne finansijske potrebe. Fizička priroda zlata takođe ga čini loše prilagođenim digitalnoj ekonomiji. Ne može se prenositi preko interneta, što ograničava njegovu korisnost za onlajn plaćanja ili trenutne globalne transakcije.

Digitalni prikazi zlata pokušavaju da reše ovaj problem, ali unose nove rizike. To uključuje oslanjanje na staratelje, mogućnost lošeg upravljanja ili prekomernog izdavanja digitalnih potraživanja, odbijanje otkupa tokena za fizički metal, ili čak intervenciju vlade koja utiče na uskladištene rezerve.

Debata između tradicionalne imovine i digitalnih alternativa se nastavlja, sa jakim argumentima na obe strane. Neki smatraju zlato proverenim i stabilnim, dok drugi vide digitalnu imovinu kao prirodnu evoluciju novca u sve povezanijem svetu.

Gledajući unapred, stručnjaci sugerišu da se budući finansijski sistemi možda neće oslanjati na jedno sredstvo čuvanja vrednosti. Umesto toga, investitori bi se mogli sve više fokusirati na imovinu koja kombinuje oskudicu, bezbednost i digitalnu upotrebljivost kako se globalne finansije nastavljaju razvijati.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)