Srbija bi mogla da bude bogatija za milijarde evra: Kako da vi budete deo toga? Poslušajte savete stručnjaka

Kada ste jutros "skinuli" telefon sa punjača, pripremili kafu za poneti, a onda se uputili ka svom automobilu kako biste se dovezli do posla, verovatno niste mislili o ovome: "U svemu što svakodnevno koristimo nalaze se iskopane rude", pojašnjava Juan Pizarro Suarez ispred kompanije Pizarro-Suárez & Bandala zadužene za korporativno pravo i pravo rudarstva.

Potražnja za rudama, kako regionalna i svetska ekonomija rastu, biće sve veća i veća, a države koje budu eksploatisale rude koje su globalno tražene imaće direktni i indirektni ekonomski, društveni i ekološki uticaj, kako pozitivan, tako i negativan.

Teme za vas

Istorijski gledano, rudarstvo je odigrali suštinsku ulogu u razvoju civilizacije i ekonomije, a oko rudnika su se gotovo uvek formirali snažni ekonomski, društveni i kulturni centri. Međutim, na državi i lokalnoj zajednici je da ovu šansu iskoriste i pravilno upotrebe sredstva i prilike koje sa sobom donosi rudnik.

Dobar primer za ovo je, recimo, naselje Resavica, na istoku Srbije, koje je posle otvaranja rudnika od beznačajne naseobine postalo regionalni centar, mesto u kojem je "koru hleba" zarađivalo više od 25 nacionalnosti, idealno mesto za život i odgajanje dece, pa i gradić koji je među prvima u bivšoj Jugoslaviji dobio kablovsku televiziju (sredinom 80-tih godina prošlog veka). Ovo nikako nije usamljen primer, naprotiv: "gde god da su se otvarali rudnici, kroz istoriju, sledio je razvoj, ekonomski i društveni".

Foto: Shutterstock /Kirill Neiezhmakov

Što se tiče inostranstva, najbolji primer za to koliko eksploatacija jedne sirovine može da izmeni život grada, cele nacije, pa i planete su, između ostalih, Ujedinjeni Arapski Emirati. Teško je zamisliti državu koja danas poseduje najluksuznije hotele, najviše nebodere i najskuplje automobile, kao zemlju koja je pre samo sedam decenija bila "široki pejzaž peska i blata prošaran u nekim delovima žbunjem i drvećem". Ali zaista je bilo tako, sve dok nije počela eksploatacija nafte, ali i pametno upravljanje resursima koji su došli.

U kratkom vremenskom periodu, UAE su postali snažan trgovinski partner i jezgro turističke industrije u regionu Zaliva piše Premium paper.

Kad je reč o Srbiji, poznata je od ranije priča da smo u posedu jedne od najvećih rezervi litijuma na svetu, u vidu takozvanog jadarita. A za litijum neki kažu da je "nova nafta", zahvaljujući sve izvesnijem prelasku globalnog transporta na električnu energiju (gde vodeću ulogu imaju litijumske baterije), i odustajanje od fosilnih goriva.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, IEA u periodu između 2017. i 2022. došlo do utrostručenja ukupne potražnje za litijumom, skoka potražnje za kobaltom od 70% i potražnje za niklom od 40%.

Neko će se zapitati, s pravom "šta imam ja od svega ovoga, od rudnika? Šta tu ima za mene?"

Pre svega, direktan ekonomski benefit rudnika za region i državu ogleda se u punjenju budžeta plaćanjem poreza i taksi, a tu je i otvaranje novih radnih mesta i domaća nabavka dobara i usluga.

Ali ovo je samo početak.

Postoji i nešto što se naziva multiplikativni efekat: pod uticajem novih radnih mesta i razvoja regiona i platežne moći novozaposlenih građana postojeća domaća preduzeća doživljavaju ekspanziju, a otvaraju se i nova preduzeća. Ova preduzeća, dalje, plaćaju državi veće poreze i dažbine, nacionalnim i lokalnim vlastima, i otvaraju još radnih mesta, i to za ljude koji nisu direktno povezani sa rudarskom kompanijom.

Foto: Shutterstock

- Plate u rudarstvu su prema zvaničnoj statistici kod nas za 1/3 više od prosečne zarade - kaže ekonomista Mihailo Gajić za Telegraf Biznis.

On naglašava da su, pored plate, tu i povećani javni prihodi, od rudne rente, poreza na dobit, do poreza na zarade, imovine i drugih poreskih oblika koji se uplaćuju u republički ili lokalni budžet od koga se finansiraju javne usluge.

- Tu su i industrije povezane sa rudarstvom, rudarske kompanije su veliki kupci različitih materijala: mašina i delova, specijalizovanih usluga koje autsorsuju (uključujući i prevoz rude), hemijskih agenasa, goriva i električne energije. Dobar deo svojih potreba one zadovoljavaju kupovinom od domaćih preduzeća koje imaju više promete, pa zapošljavaju više radnika i imaju dobit - priča i dodaje da treba napomenuti i multiplikativne efekte:

- Kada zaposleni u rudarskoj kompaniji i pratećim industrijama potroše svoj novac, oni time stimulišu dalje čitav niz drugih proizvodnih grana. Na kraju, tu je i mogućnost kreiranja ''nizvodnih'' industrija u lancu proizvodnje, koje kao svoje inpute koriste sirovinu i rude ovih rudarskih kompanija. Na primer, kada imate ugalj i gvožđe, može se napraviti čeličana, a proizvodnja čelika omogućava domaće inpute za razvoj građevinarstva, metalske i mašinske industrije, sve do, na primer, proizvodnje automobila.

Ono što se može gledati kao mogući negativni ekonomski uticaj je neefikasno korišćenje znatno uvećanog budžeta od poreza.

Na nivou Srbije, trenutno u rudarskom sektoru radi oko 37.000 ljudi, a rudarstvo učestvuje sa oko 2,7 odsto u kreiranju BDP-a.

Kako pojašnjava Gajić, rudarske aktivnosti bi sa sobom donele rast investicija, zapošljavanja i plata, uz već pomenute aktivnosti u pratećim granama.

- Kreiranje celog pratećeg ekosistema koji bi proizvodnju i preradu rude trebalo da iskoristi na takav način da se proizvodi roba sa visokom dodatom vrednošću (u primeru čeličane, ne samo čelične šipke nego i delovi motora za automobile) nije jednostavno ni lako, i za to je potrebno kreiranje adekvatnog poslovnog okruženja.

Foto: Pixabay

Sa ekonomske strane rizici su jako mali, dodaje Gajić.

- Neke zemlje koje imaju visoke prihode od izvoza boluju od ''holandske bolesti'', situacije u kojoj veliki priliv deviza dobijenih prodajom rude i minerala u inostranstvu utiče na apresijaciju deviznog kursa, što potom onemogućava razvoj drugih izvoznih industrija pošto postaju cenovno manje konkurentne u inostranstvu.

Primeri su sama Holandija zbog njenih visokih prihoda od prirodnog gasa, potom zemlje Bliskog istoka bogate naftom, pa i Rusija. Međutim, izvoz ruda i minerala iz Srbije bi morao biti nekoliko redova većeg značaja da bi se ove negativne posledice osetile. Na primer, energenti (nafta, naftni derivati i prirodni gas) čine oko polovinu ukupnog ruskog izvoza, dok je ukupan izvoz rudarstva kod nas oko 3% celokupne vrednosti izvoza. Zbog toga kod nas ekonomski rizici povezani sa ovim pitanjem nisu u fokusu - pojašnjava Gajić na pitanje Telegraf Biznisa o rizicima po ekonomiju.

Podsetimo, Evropska unija ne odustaje od svog cilja prelaska na električna vozila do 2035. godine, a i Srbija je na dobrom putu. Ministarstvo zaštite životne sredine potvrdilo je da će i ove godine davati subvencije za kupovinu električnog automobila, a zahtevi će se podnositi od ponedeljka, 12. februara.

-  U Srbiji lanac e-mobilnosti svakako započinje iskopavanjem litijuma. Čisto sa ekonomske strane gledišta, to bi dovelo do rasta izvoza od rude litijum karbonata. Ekonomska studija koju je uradila Ergo strategy group je procenila godišnju vrednost izvoza rude i pratećih sirovina i proizvoda u iznosu od 1 milijarde evra, što je oko 3% ukupnog srpskog izvoza, uz oko 1,300 otvorenih radnih mesta direktno.

Ukoliko bi se iskoristila prilika, i zatvorio ceo lanac proizvodnje tako da se osim rude, proizvode cele litijumske baterije i kao konačni proizvod na svetsko tržište plasira električni automobil, time bi ekonomski uticaj bio značajniji. Uz najave o izgradnji fabrika baterija Eleven S u Subotici, te Inobata u Ćupriji, uz proizvodnju električnog automobila Stellantisa u Kragujevcu, postoje preduslovi za zatvaranje celog ovog proizvodnog lanca - zaključuje Gajić.

Foto: Tanjug/JP Putevi Srbije

Otvaranje rudnika sa sobom donosi i više mogućnosti za napredak stanovništva, ali i otvaranje novih fabrika, dolazak stranog kapitala i razvoj postojeće infrastrukture. Računica je jasna: što je više novca od poreza, to je veća prilika da nacionalne i lokalne vlasti pojačaju transport (putevi, železnica, aerodromi), da unaprede proizvodnju i prenos električne energije, da više novca bude uloženo u bolnice, škole, parkove, zelene površine...

Kad je reč o uticaju novootvorenih rudnika na društvo, direktna posledica bi bila više mogućnosti za obuku profesionalaca, mogućnost sticanja novih tehnoloških znanja i napredovanje u karijeri, uključujući napredne veštine i poznavanje savremenih tehnologija i procesa.

Ipak, ono što je najvažnije - od rudarskog sektora profitira svaki pojedinac. Recimo, otvaranje rudnika znači i povećanje kvaliteta života što neposredno ima uticaj i na druge usluge u gradu, odnosno da će ljudi više trošiti novca na različite sektore. Takođe, benefite će imati i kompanije koje ili prodaju robu ili usluge rudarskoj kompaniji ili snabdevaju kompanije koje imaju direktne veze sa rudarskim.

Tu je negde i odgovor na pitanje sa početka teksta: "Šta ja imam od toga svega?".

Foto: Shutterstock/asharkyu

Takođe, svi će dobiti šansu da se inicijativom ili preduzetništvom direktno uključe u ono što Gajić naziva "nizvodnim industrijama", ali i u drugim sektorima povezanim sa rudarstvom: pokretanje ili pridruživanje kompaniji koja koristi finalne proizvode koje ta rudarska kompanija isporučuje na tržište.

Na primer, nova ili postojeća srpska kompanija mogla bi da koristi litijum karbonat, borate ili natrijum sulfat proizveden u rudnicima da napravi ili doda vrednost keramici, staklenom posuđu, deterdžentima, tekstilu, mazivima, LCD ekranima, prečišćavanju vazduha, baterijama i drugim proizvodima.

Takođe, uključivanje znači i odgovorno praćenje i zagovaranje vladinih agencija koje primaju poreze i naknade od rudarske kompanije, ali i same rudarske kompanije, što za posledicu treba i mora da ima to da vladine agencije i rudarska kompanija obavljaju svoje dužnosti transparentno i odgovorno.

Ovakva kontrola znači i da će rudarska kompanija biti posvećena modernom, odgovornom rudarstvu, i da će učiniti sve da tokom životnog ciklusa rudnika – od istraživanja do zatvaranja – maksimizira sve pozitivne društvene i ekonomske direktne i indirektne uticaje i da svede na minimum sve negativne uticaje na životnu sredinu, jer je to i u njenom i u opštem interesu.

(Telegraf Biznis)