Olivera je jednim potezom smanjila troškove čak 8 puta! U Srbiji je napravila biznis budućnosti

Nakon napornog radnog dana sve što poželite je verovatno da vas kod kuće ne dočeka dodatni posao, poput pranja nagomilanih sudova, sređivanja pobacanih stvari i slično. Duboko verujemo u floskulu ,,zdravo okruženje, jednako je zdravom životu". Slična paradigma važi i za vaš posao - održavanje zdravih navika jednako je uspešno obavljenom poslu. A oni, koji svoj radni dan zasnivaju na jednom okruženju - to najbolje znaju.

Prema podacima iz 2022. godine, u Srbiji je poslovalo 16.389 firmi i 15.690 preduzetnika čija je pretežna delatnost taksi prevoz, i ta delatnost u poslednje tri godine beleži rast prihoda. Taksisti ceo svoj radni vek provedu u"pokretnoj kancelariji", pa tako najbolje znaju koliko je kvalitet usluge, ali i pre svega kvalitet "okruženja u kom najviše vremena provode" važan.

To je prepoznalo i taksi udruženje iz Vršca, inače prvo u ovom gradu koje je prešlo na električnu i hibridnu flotu vozila. A za Telegraf Biznis objašnjavaju i zašto.

- Osnovani smo 2018. godine i vodili smo se idejom da firma bude samoodrživa, eko green, da radimo na tome da budemo inovativni i na nečemu što Vršac ranije nije imao - započinje priču Olivera Šuković, osnivač preduzeća Inceptus Premier.

Kako pojašnjava, vodili su se zaštitom životne sredine kao jednim od prioriteta.

- Pratimo svetsko tržište i zaštita životne sredine nam je izuzetno važna, to je budućnost i svi moramo da radimo na tome - dodaje Olivera za Telegraf.

Recimo, automobili, kamioni i autobusi koji se pokreću na fosilna goriva glavni su faktori koji doprinose zagađenju vazduha u Americi. Odnosno, kako piše UCSUSA transport emituje više od polovine azotnih oksida u vazduhu, i glavni je izvor emisija koje zadržavaju toplotu u SAD.

U Srbiji, prema podacima do januara 2018. godine, na našim putevima kretalo se 1.965.060 registrovanih putničkih vozila, od kojih su čak 1.700.574 vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima. Pa vi onda procenite koliko zagađenja na transport odlazi kod nas.

Sa 1.000 na 100 evra mesečnih troškova

Kada vaš profit zavisi od kretanja cena na tržištu, u ovom slučaju goriva, dodatni benefit je finansijski aspekt prelaska na EV. Tako su ovi Vrščani uspeli da sa 1.000 evra troškova dođu na svega 12.000 dinara mesečno. 

- Ušteda jeste velika, u prethodnoj floti nam je jedan automobil koji je radio dve i tri smene trošio 1.000 evra za gorivo mesečno. Danas naša električna vozila troše mesečno 100 evra, imamo naše punjače, a imamo i panele. Tako da faktički mi sami koristimo zelenu energiju. Jedan automobil se puni 5 sati i to kada je električna energija jeftinija. 

S tim jednim punjenjem, recimo Folksvagen ID.4 može da pređe 350 kilometara, neko drugo vozilo 400 kilometara gradske vožnje. Kada vozilo vozi na otvorenom putu, onda je njegova kilometraža nešto veća - priča Šukovićeva.

Zanimljiv podatak je da, iako koriste "zdraviju alternativu" na putu, svoje usluge nisu podizali. Naime, tarifa je ista kao i kod drugih taksi udruženja - 140 dinara start, a 80 dinara po kilometru.

Omladina jedna od najvernijih klijenata

Dodaje da im je prelazak na elektrifikovanu flotu donelo i nove klijente.

- Klijenti su prvo znatiželjni jer je naše preduzeće prvo u gradu koje je počelo da koristi naša vozila. Našim vozilima naročito voli da se vozi omladina. Ovakva vozila jesu svakako nešto što utiče da Premier taksi bude prvi izbor. Nama našu uslugu diktira tržište, ono što oni žele, trudimo se da realizujemo. Gledamo da naša vozila uvek budu čista, mirišljava, a naši vozači kulturni - pojašnjava Olivera.

Kako priča jedan od zaposlenih, Saša Božanović, koji već osam godina taksira, pola grada je želelo u početku da isproba njihove usluge, te dodaje da su klijenti obično pitali koliko troši, kako ide, koliko može da pređe... Pitali smo ga i koliko mu je električno vozilo olakšalo poslovanje, te kada je imao više vožnji.

- Lakše je voziti električni jer nema menjač, kvačilo, ima jednu produženu brzinu za napred i jednu nazad. Nema tog gubljenja vremena kao kod ostalih automobila. Naravno sa električnim ima više posla - kaže Božanović za Telegraf.

Subvencijama do lakše nabavke

Inače, da bi došli do željene flote, Olivera i njen tim, maksimalno su iskoristili podršku države. A nadaju se da će uskoro moći i da nabave nova električna vozila.

- Prilikom nabavke nove flote iskoristili smo subvenciju države koja je bila za nabavku novih taksi vozila u iznosu od 8.000 evra i nju smo iskoristili za kupovinu 5 vozila Toyota hibrida i za kupovinu tri nove "škode", oni su benzinci i TNG. Takođe smo iskoristili i subvenciju za nabavku od Ministarstva životne sredine, u visini od 5.000 evra i tu smo kupili tri nova elektro vozila. To nam je mnogo pomoglo u poslovanju i u našoj nameri da smanjimo troškove. Pošto je konkurs i dalje otvoren mogu da kažem i da apelujem na druga taksi udruženja da iskoriste tu priliku jer je ona velika pomoć i veliki su iznosi u pitanju - poručuje Olivera.

Trenutno je aktuelan novi poziv za subvencije za kupovinu električnih vozila, a novčana podrška kreće se od 250 do 5.000 evra u zavisnosti od kategorije vozila.

EV samo jedan deo slagalice

Ipak, električna vozila su samo deo slagalice. Da bi došli do željenih rezultata, moraćemo da obratimo pažnju i na infrastrukturu. Premier taksi trenutno postoji i u Pančevu, Čačku i Kraljevu. I dok je vršačka ravnica idealna za električna vozila, u brdovitom Čačku je potrošnja malo viša.

Takođe, jedan od problema je i prisutnost punjača na putevima, na čijoj regulaciji Ministarstvo saobraćaja uveliko radi. Odnosno, da bismo došli do ostvarenja cilja, potrebno je razmišljati o široj slici: e-mobilnosti.

- Da bismo mogli da koristimo električna vozila, potrebna nam je električna energija. Dakle, e-mobilnost podrazumeva i električnu energiju. Električnu energiju do električnih vozila dovodimo preko odgovarajuće infrastrukture, koju jednostavno zovemo infrastruktura za punjenje električnih vozila. Ali, tu nije kraj konstatacije da je deo e-mobilnosti samo infrastruktura za punjenje, jer se u svetlu velike priče o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao i o zagadjenju, govori o tome da električna energija treba da bude dobijena iz obnovljivih izvora i upravo tu je veza električne energije, obnovljivih izvora energije, infrastrukture za punjenje električnih vozila i električnih vozila. Ali…ni to nije sve - priča za Telegraf Filip Mitrović ispred kompanije 360Mobility i objašnjava da je jedno od pitanja kako i da se sačuva dobijena energija.

- Odgovor - jednostavno, uz pomoć baterije, ali ne bilo kakve, nego baš one baterije tj. baterijskog sistema koji je ugrađen u električna vozila koja smo već pomenuli. Zamislite samo koje se tu stvaraju mogućnosti ako u celu priču o e-mobilnosti uključimo koncentraciju na sve pomenute aspekte a najviše na mobilnost. U tom svetlu, mobilnost je mogućnost da se krećemo: što bezbednije, što komfornije i što priuštivije. Poslednja stavka nam sugeriše da će mobilnost i način razmišljanja značajno da se promeni i to ka pravcu da se sredstva mobilnosti tj. vozila koriste onda i kada su potrebna. Svakako je akcenat na što intenzivnijem korišćenju zajedničke, tj. deljene mobilnosti, u šta spadaju sredstva javne mobilnosti. Činjenica je da se mobilnost elektrifikuje i da to nije samo budućnost ali takođe je i činjenica da edukacija značajno doprinosi kako bismo lakše razumeli promene i kako bismo ih što bolje iskoristili - zaključuje Mitrović.

Podsetimo, Evropska unija "juri" ka prelasku na potpuno električna vozila do 2035. godine, a izvršni direktor Stellantisa potvrdio je pre par dana da od zabrane automobila na unutrašnje sagorevanje ne odustaje.

Takođe, na prošlogodišnjem COP28 u Dubaiju po prvi put u tri decenije COP klimatskih samita nacije su se usaglasile oko udaljavanja od nafte, gasa i uglja –proizvoda koji trenutno čine oko 80% globalne energije.

A da bi električni automobili zaista preuzeli puteve, neophodno je da se obezbede sirovine za baterije koje pokreću EV. U prelasku na obnovljivu energiju i elektrificirani transport, litijum-jonske baterije će biti od suštinskog značaja za skladištenje varijabilne obnovljive energije i omogućavanje širokog prihvatanja električnih vozila.

Litijum je verovatno najvažniji kritični mineral za energetsku tranziciju, osnovna komponenta litijum-jonskih (Li-ion) baterija, koje napajaju električna vozila (EV) i sisteme za skladištenje energije baterija prenosi portal energymonitor.

Trenutno četiri zemlje imaju monopol na ekstrakciju litijuma u svetu, a to su: Australija, Čile, Kina i Argentina, dok se širom Evrope istražuju ležišta litijuma, uz insistiranje na modernoj, odgovornoj eksploataciji koja će osigurati najviše ekološke standarde.

I Srbija je bogata ovim mineralom, koji bi našoj zemlji mogao da donese milione, ali je razvoj projekta Jadar zaustavljen. Podsetimo, ruda jadarit pronađena je još 2004. godine u Jadarskoj dolini, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, rangiran je kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu.

Ipak, Vlada Srbije je u februaru 2022. godine odustala od projekta “Jadar”, čime je Evropa ostala bez najvećeg rudnika litijuma.

Na nedavno predstavljenom planu razvoja Srbije do 2027. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je naša zemlja bogata rudnicima kalcita, molibdena i litijuma, i da samo na tome može da se zasniva ogroman razvoj.

- Ovo je suština razvoja jedne zemlje i zato ćemo u naredne četiri godine najviše da radimo na tome - rekao je Vučić tada.

(Telegraf Biznis)