Bajka koju su "oživeli" Kinezi: Kako je Halštat postao nezaobilazna turistička destinacija

Ako na popularnom pretraživaču Gugl ukucate "Austrija" u nadi da ćete tako najlakše naći fotografije Beča ili dvorca Šenbrun, nećete imati baš mnogo uspeha. Umesto dobro poznatih destinacija koje ste verovatno obišli ako ste ikada kročili na tle ove države, Gugl će vam pokazati nešto drugo. Halštat.

Za ovo malo mesto, na obali istoimenog jezera, okruženo Alpima, svet je čuo tek pre desetak godina. Iako selo ima dugu tradiciju i staro je nekoliko vekova, poplavu turista osetilo je tek zahvaljujući Instagramu i Azijatima.

Teme za vas

Nalazi se nedaleko od Salcburga, možete ga od početka do kraja, ako žurite, obići za oko pola sata, a u njemu živi nešto više od 800 ljudi.

Mesto poznato po svom rudniku soli, nekada nažalost nije imalo nikakvu perspektivu za mlade, pa su oni odlazili. Sasvim neočekivano za lokalno stanovništvo dogodio se turistički bum.

Danas je Halštat još jedna tačka na mapi koja "pati" zbog masovnog turizma. Ipak, upravo taj turizam obnovio je selo, a turisti, pre svega iz Kine, pomogli su rastu lokalne ekonomije.

Panorama Halštata; Crkva u centru trenutno pod rekonstrukcijom; Foto: N.Z.

Poplava turista

"Prolećni valcer" je južnokorejska serija emitovana 2006. godine. Delovi su snimani upravo u Halštatu i to je bio prvi put da su se bajkoviti prizori pojavili na malim ekranima.

Nekoliko godina kasnije reka turista iz Azije krenula je put Evrope, pa je tako Halštat postao malo mesto puno turista i pametnih telefona.

Tokom godine ga obiđe oko milion turista, a čak 40 odsto njih su Kinezi.

- Pre deset godina Halštat je bio letnja destinacija, a zimi je ovo mesto bilo u stanju hibernacije. Sada, turisti dolaze tokom cele godine, što znači da i firme mogu da ostanu otvorene takođe - rekao je gradonačelnik Halštata Aleksandar Šuc.

Kako je ispričao, Halštat je postao potpuno ekonomski nezavisno mesto, a evri koje potroše turisti postali su neophodni za lokalnu ekonomiju.

- Bili smo mesto koje su ljudi prosto napustili. Nismo mogli da izbalansiramo naš budžet. Ali, to se promenilo. Sada možemo sami da stvaramo projekte i da ponudimo mnogo našim ljudima - rekao je on.

Foto: N.Z.

Ipak, nisu svi srećni.

Lokalcima u nekim slučajevima veliki broj turista smeta. Ako se pozabavimo prostom računicom, doći ćemo do zaključka da na svakog stanovnika ovog mesta godišnje dođe preko 1.200 turista.

Hodom po ulicama naići ćete na obaveštenja za zabranu fotografisanja. Možda će vam to biti čudno jer je baš ta zgrada predivna za fotografiju za Instagram, ali brzo ćete shvatiti zašto stoji taj znak precrtanog fotoaparata. Fotografisaćete nečiji privatni posed, a baš u tom trenutku neko želi malo mira u svojoj dnevnoj sobi.

Ogromna količina turista dolazi stalno. Ostanu neko vreme, najčešće dva ili tri sata i odlaze. I tako svakog dana. Sve to lokalcima normalan život čini praktično nemogućim.

S obzirom na ovo, lokalni zvaničnici pokušavaju da smisle način kako da regulišu broj posetilaca.

Halštat na kineski način

Koliko su Kinezi oduševljeni ovim mestom govori i činjenica da u kineskoj provinciji Boluo postoji replika Halštata.

Naselje je otvoreno 2012. godine, stanovi su u prodaji, ali je večina objekata još u izgradnji. Centar je potpuno isti. Tu su crkva, fontana i sve zgrade koje se nalaze u srcu "pravog" Halštata.

Gradonačelnik Aleksandar Šuc je prvi put čuo za plan izgradnje 2011. godine. U tom trenutku je gradnja bila već u poodmakloj fazi, a i sam je bio na otvaranju 2012. kada je sa tamošnjim lokalnim zvaničnicima potpisao sporazume o kulturnoj razmeni.

Da podsetimo, nije ovo prva destinacija koju su Kinezi kopirali. Postoje replike Venecije, Ajfelovog tornja, pojedinih evropskih zamaka... Prema jednom izveštaju, kineski turisti su u samo prvih šest meseci ove godine u inostranstvu potrošili 127,5 milijardi dolara.

Među suvenirima ističu se sapuni koji se tamo prave; Foto: N.Z.

Suveniri na svakom koraku

Ako ste u poseti Halštatu, ne očekujte da ćete naći ogromne supermarkete i butike. Jednostavno, tamo toga nema.

Na svakom koraku naći ćete suvenirnice, a u njima se najviše nudi, naravno, so. Sa biberom, belim lukom, ljutim papričicama, u ovim prodavnicama naći ćete najrazličitije slanike i pakovanja. Osim toga, možete naći i svećnjake i lampe napravljene od soli.

I dok bi se za cene u restoranima i kafićima reklo da su prosečne, odnosno, možete se najesti za oko 10-15 evra, što otprilike važi i za brojne beogradske restorane, iznenadiće vas cena suvenira. Pri kupovini slanika, magneta ili kozmetičkih proizvoda, po kojima su takođe poznati, nećete proći baš jeftino. Tako jedan magnet prosečno košta pet evra.

Ipak, Halštat je jedinstveno mesto (sve dok ne obiđete i ono u Kini). Prizori su bajkoviti, lokalci ljubazni, a tišina kakvu čujete u ranim jutarnjim časovima je neopisiva.

Zbog svega ovoga vredi ga obići. Obilazak mesta je popularna ponuda i kod srpskih agencija. Ako se odlučite na odlazak autobusom sa nekom agencijom, to će vas koštati nešto ispod 40 evra, a vožnja traje 12-13 sati.

(Telegraf Biznis/Nevena Zdravković)