• 0

Dve zemlje u našem komšiluku tonu u recesiju zbog turizma. Ostali u regionu nemaju razloga za brigu

Na Zapadnom Balkanu očekujemo brz oporavak ekonomije u trećem kvartalu ove godine, a već za sledeću godinu predviđanja su da će se vratiti na nivo pre krize, rekao je Peter Tabak, regionalni ekonomista EBRD za Zapadni Balkan

  • 0
Budva

Budva / Foto: Pixabay/HubertPhotographer

- Najjače posledice pandemije korona virusa na ekonomije Zapadnog Balkana osetiće Albanija i Crna Gora, zbog snažne uloge turizma u tim državama, dok će Srbija, Severna Makedonija i BiH osetiti ''manji udar'' zbog postojeće industrijske infrastrukture - ocenio je danas regionalni ekonomista EBRD za Zapadni Balkan, Peter Tabak.

Tabak je na onlajn predstavljanju regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD za maj 2020. i okruglom stolu sa MMF i Svetskom bankom na temu "Povratak poslu kao i obično - Ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije korona virusa", naglasio da zemlje Zapadnog Balkana imaju sličnu strukturu ekonomija, ali da će biti značajnih razlika među njima, u oporavku.

- Na Zapadnom Balkanu očekujemo brz oporavak ekonomije u trećem kvartalu ove godine, a već za sledeću godinu predviđanja su da će se vratiti na nivo pre krize. I ovo je velika razlika u odnosu na predviđanja za druge zemlje i druge regione - kazao je Tabak, i naglasio da očekuju najveću recesiju u Albaniji.

Kako je naveo, Albanija će biti pogođena spoljnim udarom zbog snažnih ekonomskih veza sa Italijom i dodao da je 50 odsto spoljne trgovine te zemlje povezano za Italijom.

- Takođe, Albanija će osetiti snažan udar na ekonomiju zbog sektora turizma koji je najpogođenija privredna oblast u celom svetu. U Albaniji prihod od turizma čini od 15 do 20 odsto BDP-a -objašnjava on i dodaje da oporavak ovog sektora ne zavisi samo od te zemlje, već i od drugih država i njihovih mera.

Kako je rekao, zbog gubitaka u turizmu, očekivana je recesija u Crnoj Gori.

Sa druge strane, smatra, Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina će biti manje pogođene u odnosu na Albaniju u Crnu Goru jer, kako je kazao, ove zemlje imaju snažnu industriju, te njihove ekonomije neće u tolikoj meri osetiti ekonomske posledice zbog slabih rezultata u sektoru turizma.

Međutim, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu podjednako će trpeti sektor usluga zbog zatvaranja granica, a najveći teret u tom sektoru osetiće manja preduzeća. Kada je reč o Prištini, Tabak kaže da je u pitanju inače slaba ekonomija.

Javne finansije će u celom regionu trpeti zbog brojnih mera koje su nacionalne vlade sprovodile u periodu pandemije, kako bi zaustavile posledice krize na ekonomije, te su se i javni dugovi povećali. I spoljni ekonomski disbalans koji se pre svega tiče uvoza i izvoza roba, osetiće se u celom regionu.

Tabak smatra da je važno dugoročno nastaviti sa strukturnim reformama, na unapređenju vladavine prava, boljoj poslovnoj klimi, ali i raditi na reformi javnih preduzeća i sektora obrazovanja.

Jače povezivanje Zapadnog Balkana otvoriće mogućnost za veće tržište koje će, prema njegovim rečima, pružiti suštinski potencijal za dalji razvoj. Podseća da postoje snažni izazovi u celom regionu poput migracija, ali i infrastrukturnih problema. "Potrebno je pronaći alternativu javnom finansiranju kako ne bi došlo do povećanja fiskalnog deficita", rekao je Tabak.

Video: Evo kako da se u 3 koraka prijavite za 100 evra putem interneta

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke