Šefovi u Srbiji krišom prate radnike preko kamera, pa im daju otkaz: Poverenik nam otkriva smeju li to da rade

Građani iz godine u godine podnose sve više pritužbi na zloupotrebu podataka o ličnosti, i postaju svesniji njihovog značaja

Poverenik Milan Marinović kaže u intervjuu za Telegraf Biznis da je lične podatke potrebno čuvati, poput vrednih stvari koje posedujemo.

Teme za vas

Obeležen je i međunarodni Dan zaštite podataka o ličnosti, a naš sagovornik ističe da je cilj da se građani informišu o tome šta su podaci o ličnosti, kako ih pravo štiti i na koji način i pod kojim uslovima se mogu obrađivati.

Prema rečima poverenika, najviše žalbi u tom smislu je bilo na nepostupanje MUP-a, a i sve češće su u odnosu na poslodavac - zaposleni. 

Srbija je dobila, treći po redu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čiji je zadatak da štiti ove osetljive podatke svakoga od nas.

• Da li je u Srbiji u oblasti zaštite podataka o ličnosti došlo do nekih promena i samim tim da li je smanjen stepen zloupotrebe podataka o ličnosti?

- Smatram da građani postaju svesniji koje opasnosti nosi nepromišljeno postupanje sa svojim podacima, kao i koja je uloga Poverenika u pogledu zaštite njihovih podataka o ličnosti.

Takođe smatram da su rukovaoci podacima o ličnosti postalni svesni svojih obaveza koje moraju da poštuju. Poverenik svakodnevno radi na edukaciji rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, organizuje specijalizovane obuke organima vlasti, ali i šalje kontrolne liste.

Time delujemo preventivno, edukativno i informativno, pomažući organima koje nadzire da unapred tačno znaju koje su njihove obaveze i šta je potrebno da urade da bi svoje poslovanje i postupanje uskladili sa propisima i sprečili nastanak štete.

Tako radimo na smanjenju zloupotrebe podataka o ličnosti i vidi se napredak od početka primene zakona, ali je potreban kontinuiran rad na unapređenju svih aspekata zaštite podataka o ličnosti, naročito imajući u vidu brz razvoj tehnologija i veštačke inteligencije.

• Pred kraj prošle godine otvorili ste kancelariju u Novom Sadu. Ove godine ste najavili i otvaranje kancelarija u Kragujevcu i Nišu, recite nam nešto više o tome.

- Iskoristio bih priliku da se zahvalim čelnim ljudima Novog Sada koji su nam pomogli u realizaciji otvaranja područne kancelarije. Prvo u Novom Sadu, koju smo otvorili krajem 2022. godine a onda u ovoj godini ćemo otvoriti i kancelarije u Nišu i Kragujevcu.

Smatramo da će time građani regiona moći neposrednije, brže i lakše da ostvare svoja prava koja su u nadležnosti Poverenika.

• Prošle su tri godine od početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koliko je rukovalaca i obrađivača odredilo lice za zaštitu podataka o ličnosti?

- U 2022. godini 600 rukovalaca je imenovalo lice za zaštitu podataka o ličnosti i o tome obavestilo Poverenika, a do sada, od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ukupno njih 4.448 rukovalaca.

Obavezu dostavljanja evidencije Povereniku o licima za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, navedene brojke nisu nešto čime bismo mogli da se pohvalimo ali, kao što sam naveo, radimo na kontinuiranoj edukaciji i smatram da će brojke ove godine biti veće.

"Radimo na smanjenju zloupotrebe podataka o ličnosti i vidi se napredak od početka primene zakona, ali je potreban kontinuiran rad"/Foto: Shutterstock

• Da li ćete početi da sankcionišete one koji ovu obavezu nisu ispunili, a u zakonskoj su obavezi da to urade?

- Do sada nismo koristili represivne mere, najviše zbog Covid19, ali moram da napomenem da će Poverenik svoja zakonska ovlašćenja u pogledu prekršajnog kažnjavanja rukovalaca, odnosno obrađivača, početi da koristi u punom kapacitetu ove godine.

• Kolike su predviđene kazne?

- U slučajevima kada je to obavezno, neodređivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti predstavlja prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara za rukovaoca i obrađivača koji imaju svojstva pravnog lica, od 20.000 do 500.000 za preduzetnika, a 5.000-150.000 za fizičko lice i odgovorna lica.

Neobjavljivanje kontakt podataka lica za zaštitu podataka o ličnosti i propust da se oni dostave Povereniku predstavlja prekršaj za koji je zaprećena kazna u iznosu od 100.000 dinara za pravna lica, 50.000 dinara za preduzetnike, odnosno 20.000 dinara za odgovorna lica i fizička lica.

• Prošle godine, uoči ovog važnog dana govorili ste nam da smo najviše ugroženi na poslu, u bolnici i u prodavnici - da li se promenila ova stastika?

- Svaka obrada podataka o ličnosti nosi sa sobom rizik od zloupotrebe. Razvoj novih tehnologija uključuje i nove vidove obrade podataka o ličnosti i ukazuje na neophodnost uređivanja takve obrade.

U poslednje vreme je uočljiv rast ugrožavanja privatnosti prilikom korišćenja društvenih mreža i uopšte interneta, kao i prilikom upotrebe video-nadzora.

• Da li možete da nam navedete primer grubog kršenja Zakona, a da je reč o odnosu poslodavac- radnik? Odnosno, uopšte u radnom okruženju?

- Poslodavci često koriste nedovoljnu upoznatost radnika sa njihovim pravima, radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva. Neretki su slučajevi u kojima dolazi do disciplinskih postupaka ili čak otkaza ugovora o radu nezakonitom obradom podataka o ličnosti ili obradom van svrhe u koju su ti podaci prikupljeni.

Bitno je naglasiti da je radi punog ostvarivanja ugroženih prava, koja proističu iz radnih odnosa, zaposlenima dostupna i odgovarajuća sudska zaštita.

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću sudsku zaštitu/Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

• Poslodavci u Srbiji sve češće koriste različite alate za vršenje nadzora nad radom zaposlenih, kao što su video nadzor, GPS, softveri za nadzor nad korišćenjem računara i drugo. Kako vi to komentarišete, i dodatno, kada je reč o audio i video nadzoru zaposlenih i zaštita podataka o ličnosti – gde je granica?

- Opseg alternativa prilikom korišćenja alata za praćenje radnog učinka zaposlenih je vrlo raznolik, pa se ne može tvrditi da se njihovom upotrebom uvek obrađuju podaci o ličnosti.

Postojeći zakonodavni okvir tretira video-nadzor kao meru tehničke zaštite za sprečavanje protivpravnih radnji protiv lica, imovine i poslovanja, a ne kao sredstvo kontrole radnog vremena zaposlenih i u tu svrhu se ne može koristiti.

Treba imati u vidu da u našoj zemlji trenutno ne postoji poseban zakon koji bi uredio oblast video i audio-nadzora, što navodi poslodavce na pogrešan zaključak da je svaka obrada koja nije zabranjena imperativnom normom-dozvoljena.

To naravno nije slučaj, pa interesi poslodavaca, koliko god bili legitimni, ne smeju prevagnuti nad pravom na privatnost zaposlenih.

(Telegraf Biznis)