5 Vranjanaca poslalo 5.000 žalbi za mesec dana, slede oštre kazne: Poverenik nam otkriva ko sada najviše ćuti

Potpune i istinite informacije pomažu građanima da realno sagledaju opasnost, kaže Poverenik građana Milan Marinović u razovoru za Telegraf Biznis uoči obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji je ustanovljen 2002. godine

Osim toga, pre dve godine, Srbija je dobila, treći po redu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čiji je zadatak da štiti ove osetljive podatke svakoga od nas.

Teme za vas

Kako je zakon još nov, javile su se i neke nedoumice. To se, ispostaviće se, naročito odnosi na odnos poslodavac - zaposleni. 

Zbog toga, kako nam odgovara između ostalog Služba poverenika, postoje veća olašćenja, jasne sankcije, ali i veća transparentnost kako bi građani mogli da prate tokove svog novca, ali i da se podstaknu da koriste svoja prava.

Proteklih meseci, imali smo nekoliko situacija gde je regovanje Poverenika urodilo plodom, a među poslednjim primerima o čemu je Telegraf Biznis pisao jeste zabrana Domu zdravlja da snima svoje radnike, ili "slučaj Volt". 

Međutim, izazova još ima, a kako saznaje naš portal, jedan od većih je slučaj iz Vranja, gde pet povezanih lica zloupotrebljava pravo na informacije.

• Da li su izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postigle očekivani cilj?

- Primena „novog“ zakona kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja započela je 17.2.2022. godine, dakle, pre sedam meseci. Još uvek je rano govoriti o postizanju očekivanih ciljeva.

Pune efekte izmena, kako prednosti, tako i eventualne nedostatke, moći ćemo videti do kraja 2023. godine kada prođe dovoljno vremena da značajniji broj predmeta prođe kroz sve faze postupka od podnošenja zahteva za pristup informacijama, preko žalbenog postupka, do postupka izvršenja odluka, a tada ćemo imati i značajniji broj predmeta u kojima ćemo imati ishod pred prekršajnim sudovima.

Foto: Shutterstock

Ono što već sad u ovom momentu izvesno možemo reći jeste da je Zakon postigao željeni cilj kada je u pitanju tzv. ćutanje uprave.

Naime, značajno je smanjen procenat osnovanih žalbi.

• Da li je Poverenik počeo da primenjuje proširena ovlašćenja koja je dobio izmenama Zakona?

- Poverenik primenjuje ovlašćenja koja je dobio izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a posebno u delu koji se odnosi na ovlašćenja za procesuiranje prekršaja – podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja za koje je izmenama stekao ovlašćenje za podnošenje, i naročito, za izdavanje prekršajnih naloga rukovodiocima organa vlasti zbog nepostupanja tih organa po zahtevima za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

• Šta je pokazala praksa, gde je najviše potrebe za reagovanjem Poverenika?

- Poverenik reaguje uvek kada u postupku po žalbi utvrdi da je učinjen prekršaj, a najviše potrebe je bilo upravo u slučajevima kada organ vlasti u roku od 15 dana uopšte ne postupi po podnetom zahtevu za ostvarivanje prava na pristup informacijama.

Poverenik takođe reaguje i preventivno, u vidu edukacije i objašnjavanja organima javne vlasti u čemu se sastoje veoma značajne izmene Zakona, a posebno one koje se odnose na nove obaveze organa javne vlasti.

• Кako se danas sankcioniše "ćutanje administracije" da li imate neki primer?

- Ukoliko organ ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u zakonom propisanom roku, Poverenik u kratkom roku donosi rešenje, kojim nalaže organu vlasti koji je ćutao, da bez odlaganja postupi po zahtevu tražioca informacije i istovremeno izdaje prekršajni nalog, kojim novčano kažnjava iznosom od 30.000,00 dinara ovlašćeno lice, odnosno rukovodioca organa koji u zakonom propisanom roku nije postupio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

• Кo najviše krije informacije i da li su to i dalje javna preduzeća?

- Dugo su javna preduzeća bila ta koja su bila „najproblematičnija“ kada je u pitanju izvršenje odluka Poverenika. Međutim, sada su to organi i organizacije lokalne samouprave, a potom slede ministarstva.

Prema poslednjem godišnjem izveštaju Poverenika za 2021. godinu 35,88% neizvršenih rešenja Poverenika je od strane organa i organizacija u lokalnoj samoupravi, a 23,66% rešenja od strane ministarstava.

• Zašto je značajan 16. novembar 2022. godine?

- Šesnaestog novembra ove godine navršava se godinu dana od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U skladu sa zakonom, organi vlasti koji imaju obavezu izrade informatora o radu, moraju tu obavezu ispuniti do ovog datuma.

Informatore o radu organi vlasti više ne objavljuju na svojim internet stranicama, već na posebnoj platformi koju je kreirao Poverenik - Jedinstvenom informacionom sistemu informatora o radu.

• Šta je tačno Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu?

- Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik vodi i održava Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu.

Poverenik je na svojoj internet prezentaciji omogućio pristup Jedinstvenom informacionom sistemu informatora o radu, gde organi vlasti mogu registrovati svoj nalog, a zatim izraditi i objaviti sopstveni informator o radu.

Foto: Kancearija poverenika

Na istoj veb adresi bilo koje zainteresovano lice već sada može, bez ograničenja, pristupiti objavljenim informatorima o radu organa vlasti i upoznati se sa njihovom sadržinom. U cilju pojednostavljenja izvršenja ove obaveze za organe vlasti, Poverenik je pripremio i na svojoj internet adresi objavio video uputstvo za popunjavanje informatora o radu.

Ovim uputstvom se, korak po korak, objašnjava postupak registracije organa vlasti, popunjavanja i objavljivanja informatora o radu.

• Кoje benefite imaju državni organi a koje građani od ove platforme?

- Izradom i objavljivanjem informatora o radu u jedinstvenom informacionom sistemu informatora o radu, organi vlasti omogućavaju građanima da se na jednom mestu mogu upoznati sa osnovnim podacima o ovim organima, njihovoj organizacionoj strukturi, podacima o rukovodiocima, nadležnostima, ovlašćenjima i obavezama, propisima, strateškim dokumentima, uslugama, finansijama, javnim nabavkama, državnoj pomoći, inspekcijama, platama, sredstvima rada i objektima itd.

Takođe, sami organi vlasti na ovaj način imaju pregled sopstvene organizacije, strukture, poslovanja, imovine i drugih relevantnih informacija.

• Кoji su trenutni izazovi u radu Poverenika i koje su planirane aktivnosti u predstojećem periodu iz oblasti prava pristupa informacijama?

- Trenutno možda najveći izazov u radu Poverenika je teška zloupotreba prava na pristup informacijama od strane pet povezanih lica iz Vranja, koja su Povereniku za mesec dana izjavila preko pet hiljada žalbi, što značajno prevazilazi godišnji prosek svih žalbi izjavljenih od strane svih žalilaca iz cele Srbije.

Iz celokupnog ponašanja tih lica proizilazi da cilj nije pristup informacijama od javnog značaja, već je reč o drugim nečasnim motivima.

Poverenik je angažovao značajan deo svojih resursa da se ti predmeti reše u zakonom propisanom roku, da ne bi došlo do neželjenih, negativnih finansijskih efekata po budžet Republike Srbije, koji je javni novac svih građana.

Čim završi rad na tim predmetima, Poverenik će se pozabaviti rešavanjem tog problema i na sistemski način, što prvenstveno podrazumeva upućivanje inicijative ovlašćenim predlagačima zakona za odgovarajuće izmene zakona.

Pored toga, podizanje nivoa transparentnosti u radu organa javne vlasti i podignut nivo ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja podrazumeva celovit pristup ovoj temi.

Dugo su javna preduzeća bila ta koja su bila „najproblematičnija“. Međutim, sada su to organi i lokalne samouprave, a potom slede ministarstva.Foto: SHutterstock

To je nemoguće bez odgovarajuće edukacije obveznika Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i bez promovisanja i podizanja proaktivne transparentnosti. U tom smislu Poverenik će sa partnerskim organizacijama (OEBS, SКGO i dr.) organizovati niz edukativnih događaja i to kako za obveznike zakona, tako i za njegove korisnike (novinare, građane i dr.).

Istovremeno će raditi na promociji i podizanju svesti o značaju proaktivnog objavljivanja informacija, što prvenstveno podrazumeva rad i saradnju sa organima javne vlasti koji imaju obavezu da svoje informatore o radu objave u Jedinstvenom informacionom sistemu Poverenika najkasnije do 16.11.2022. godine.

To će, s jedne strane, pomoći građanima da na jednom mestu, brzo i lako dođu do mnogih potrebnih informacija, a s druge strane da organi javne vlasti, odnosno odgovorna lica u njima izbegnu prekršajnu odgovornost i da se spreče nove eventualne zloupotrebe prava.

• Rekli ste nam u jednom razgovoru od ranije da je samo nekoliko subjekata odredilo osobu koja se bavi obradom podataka građana, - da li se nešto sada promenilo?

- Od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (21. avgusta 2019. godine) ukupno 4.406 rukovalaca je dostavilo evidenciju o licu za zaštitu podataka o ličnosti od čega je 2.766 organa vlasti.

(Telegraf Biznis)