U diskusiji o litijumu i dalje se zaobilaze činjenice

Da li bi Projekat „Jadar“ zauzeo 220 ili 2.200 hektara? Da li bi iskorenio poljoprivredu u lozničkom kraju ili bi kukuruz mogao normalno da se gaji 200 metara od rudnika, kako tvrdi stručnjak za uticaj industrije na životnu sredinu profesor dr Aleksandar Jovović?

Kada bi se napravila anketa među građanima sigurno bi se čulo mnogo različitih odgovora, što je u neku ruku očekivano. Iako su nedavno objavljeni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koji predstavljaju stav struke budući da su ih radili nezavisni stručnjaci iz Srbije i sveta, o potencijalnom rudniku litijuma i dalje kruži mnogo dezinformacija.

Teme za vas

Pod znakom pitanja je sada i rad hemičarke Dragane Đorđević i saradnika, koji se u javnosti predstavlja kao naučni dokaz štetnosti projekta „Jadar“. Grupa stručnjaka, među kojima su i istaknuti profesori beogradskog Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta, zatražila je od uredništva časopisa Nature – Scientific Reports ispravku ili povlačenje ovog rada, navodeći kao razlog ozbiljne nedostatke, od nedosledne primene naučne metodologije do manipulacije činjenicama i referencama.

Ključni problemi

U dopisu čiji je sadržaj javno dostupan istaknute su ključne manjkavosti rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji". U njemu se, između ostalog, pogrešno navodi da bi projekat zauzimao između 2.031 i 2.431 hektara, dok je stvarna površina rudnika, zajedno sa postrojenjem za preradu, oko 220 hektara, a sa deponijom industrijskog otpada ukupno 388 hektara.

Najozbiljniji problem, prema autorima dopisa, jeste nedosledno primenjivanje naučne metodologije. U radu su povišene koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi 20 kilometara nizvodno od istražne bušotine prikazane kao posledica istražnih radova koje je sproveo Rio Tinto, a nisu uzeti u obzir početni, zatečeni podaci o stanju zemljišta i vode.

Tako autori nisu pokazali da li su izmerene vrednosti posledica istraživanja ili samo odražavaju prirodno prisustvo ovih elemenata u životnoj sredini. Naime, istorijski nalazi srpskih geologa iz 1990-ih potvrđuju da su povišeni nivoi bora, litijuma i arsena u dolini Jadra prirodni fenomeni. Oni ne spominju ni već postojeće probleme zagađenja poput pucanja brane u maju 2014. godine u rudniku Stolice, koje je izazvalo zagađenje zemljišta i voda nizvodnog sliva reke Jadar.

Manipulacije podacima i referencama

Upravljanje otpadom od prerade litijuma jedna je od tema koje izazivaju najveću brigu građana. Izuzetno je važno da se stručna javnost upozna s predloženim rešenjima, koja su detaljno opisana u preliminarnim studijama o proceni uticaja na životnu sredinu, i eventualno iznese predloge kako se mogu unaprediti.

Umesto toga, autori rada čije se povlačenje traži potpuno su pogrešno predstavili činjenice. Oni netačno navode da će industrijski tečni otpad biti odlagan u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju, iako se već duže vreme zna da je u Jadru predviđen čvrst a ne tečan otpad i da bi odlagalište bilo na lokaciji van plavnog područja.

U radu se takođe manipuliše referencama, navode potpisnici dopisa. Na primer, autori tvrde da eksploatacija iz čvrstih rudnih stena ima ozbiljne posledice po životnu sredinu, dok je najmanje štetna eksploatacija litijuma iz slanih rastvora. Međutim, da bi podržali ovu tvrdnju, citiraju rad koji se isključivo bavi uticajima eksploatacije litijuma iz slanih rastvora u Čileu i uopšte ne pominje druge metode koje bi mogle da se primene na jadarit.

Brojne dezinformacije usporile su razvoj projekta koji zaslužuje ozbiljnu raspravu baziranu na činjenicama, jer ima potencijal da stavi Srbiju u središte nove važne industrije u Evropi.

Isto tako su nanele štetu rudarstvu, zbog čega je reagovala i rudarsko-geološka struka. U zajedničkom saopštenju, Geološki zavod Srbije, Rudarsko-geološki fakultet, Komora rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Savez inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehnički fakultet iz Bora i Rudarski institut iz Beograda istakli su da je rudarstvo temelj modernog industrijskog društva i da politički interesi ne smeju ugroziti integritet rudarske i geološke struke.

Oni su pozvali su na stručni pristup u rudarstvu i geologiji, kako bi se osigurao dugoročni održivi razvoj i zaštita ovih važnih disciplina.

(Telegraf Biznis)