Da li su ilegalni imigranti rešenje za starenje populacije i nedostatak radne snage u Španiji?

Grupa muškaraca iz podsaharske Afrike igra bingo u konferencijskoj sali hotela u blizini grada Leona na severu Španije. Oni su među hiljadama ljudi koji svake godine prelaze pomorski put između afričke obale i Španije u potrazi za sigurnošću i poslom.

Među njima je i Majkl, koji je pobegao iz Gane da bi izbegao nasilje u kome su mu ubijeni sestra i otac. Nakon što je putovao kopnom do Maroka, platio je trgovcu ljudima koji ga je stavio na čamac na naduvavanje prepun ljudi koji ga je odveo na Kanarska ostrva.

- Bio sam tako srećan, jer sam znao sve svoje nevolje, a ljudi koji su pokušavali da me ubiju bili su iza mene. Jer kada ste u Španiji sigurni ste. Španija je jedna od najpoštovanijih zemalja na svetu. Biti ovde je prilika za mene - govori.

U ovom hotelu, u mestu Viljakvilambre, koji je pretvoren u migrantski centar, boravi oko 170 tražilaca azila. Do sada je ove godine u Španiju stiglo više od 42.000 migranata bez dokumenata, što je povećanje od 59 odsto u odnosu na 2023. godinu, pri čemu je velika većina preduzela opasan prelazak na Kanarska ostrva.

Poteškoće arhipelaga da se upravlja ovim velikim brojem pridošlica doprinele su žestokoj političkoj debati o imigraciji, što se dešava i u mnogim drugim evropskim zemljama. U Španiji kontroverzu u velikoj meri pokreće krajnje desničarska partija Voks, koja često opisuje trend kao "invaziju".

Međutim, dolasci ovih ljudi su takođe naglasili veliki potencijalni izvor radne snage za privredu koja se suočava sa teškim demografskim izazovima.

- Narednih 20 godina će biti kritično, jer će sve više ljudi odlaziti u penziju. Prema najnovijem demografskom scenariju, 14,1 milion ljudi će se penzionisati za to vreme - navodi Havijer Dijaz-Himenez, profesor ekonomije na poslovnoj školi IESE i stručnjak za penzije.

Jedan od načina da se izbori sa deficitom radne snage, kaže on, jeste da se podvrgne ekonomskom modelu koji primenjuje Japan, koji ima slično nisku stopu nataliteta, velikim ulaganjem u algoritme i mašine. Očigledna alternativa tome je imigracija.

- Ako želite da povećate BDP, ako želite da plaćate penzije, morate da povećate BDP na drugačiji način od onoga kako ga sada rastemo, jer neće biti toliko ljudi, osim ako ih ne  dovedemo putem imigracije - dodaje profesor Diaz-Himenez.

Potreba za radnom snagom je ogromna

Španska centralna banka je objavila cifru o projektovanom manjku radne snage. U izveštaju objavljenom u aprilu navodi se da će zemlji biti potrebno oko 25 miliona imigranata u narednih 30 godina.

Levičarska španska vlada je takođe iznela ekonomski argument za imigrante, a premijer Pedro Sančez ih je opisao kao "bogatstvo, razvoj i prosperitet" za njegovu zemlju, dok je bio na nedavnoj turneji po Mauritaniji, Gambiji i Senegalu.

- Doprinos radnika migranata našoj ekonomiji je fundamentalan, kao i održivost našeg sistema socijalnog osiguranja i penzija - rekao je on.

Sančezova koalicija se nada da će predlog za legalizaciju statusa do 500.000 migranata bez dokumenata, uglavnom iz Latinske Amerike, proći kroz parlament. Španija je doživela devet takvih masovnih regularizacija u svojoj demokratskoj eri, poslednji put 2005. godine pod prethodnom vladom koju je predvodila Španska socijalistička radnička partija.

Međutim, ekonomske potrebe zemlje su u suprotnosti sa percepcijom običnih Španaca o imigraciji. Nova anketa pokazuje da je 41 odsto ljudi "veoma zabrinuto" zbog ovog fenomena, što ga čini njihovom petom najvećom brigom posle inflacije, stanovanja, nejednakosti i nezaposlenosti, piše Bi-Bi-Si (BBC).

Dok samo 9 odsto Španaca povezuje imigrante sa ekonomskim napretkom, 30 odsto ih povezuje sa nesigurnošću, a 57 odsto smatra da ih je previše.

U međuvremenu, Viljakvilambre je primer kako se novopridošlice bez dokumenata mogu integrisati u radnu snagu.

Ovdašnjim tražiocima azila je dozvoljeno da rade šest meseci nakon dolaska u Španiju.

- Pre nego što dobiju ovlašćenje da počnu da rade, stavljamo veliki naglasak na to da uče španski, kao i kurseve obuke i časove o izbegavanju rizika - kaže Dolores Keiro, iz Fondacije San Huan de Dios, nevladine organizacije koja upravlja migrantskim centrom u Viljakvilambru.

Kaže da kada im se približi datum kada bi mogli da počnu da rade, organizacija stupa u kontakt sa različitim kompanijama, ili one kontaktiraju njih, i počinju da tražimo posao za njih.

Makan iz Malija je upravo počeo da radi za lokalnu firmu koja pravi zidove, kupatila i kuhinjske pultove od mermera i granita. Svakog dana vozi kratku razdaljinu od hotela do fabrike električnim skuterom.

- Srećan sam što radim - kaže on, zaustavljajući se na španskom, nakon što je završio smenu vukući mermerne ploče oko fabrike.

(Telegraf Biznis)