Cena dostave, diskriminacija potrošača, e-potpisi, carine: 4 prepreke koje moramo da rešimo u CEFTA

Zdravko Ilić, ekspert za trgovinu uslugama u CEFTA/Foto: CEFTA

CEFTA je ugovor zamišljen da olakša trgovinsku razmenu između zemalja centralne i istočne Evrope, njen značaj posebno je došao do izražaja u vreme korone kada je omogućilaa tzv. zelene koridore, odnosno lakši promet i trgovinu u periodu kada su granice bile zatvorene.

Šta ona za Srbiju znači može da ilustruje mali podatak da je na primer, petina izvoza cveća iz Srbije plasirana je na tržišta CEFTA regiona.

Prvobitni sporazum su potpisale zemlje Višegradske grupe - Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine. Danas su potpisnice ovog sporazuma Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i Crna Gora. Srbija je ovaj ugovor potpisala 19. decembra 2006. godine. 

Zdravko Ilić, ekspert za trgovinu uslugama u CEFTA Sekretarijatu u intervjuu za Telegraf Biznis govori o izazovima članica CEFTA u vreme pandemije, o trgovini i njenim promenama, pre svega kako izgleda e trgovina u regionu i kako bi ona mogla da se unapredi.

• Onlajn trgovina je doživela bum, posebno u Srbiji otkako je počela korona, ali kada je u pitanju regionalna e-trgovina, koji su glavni izazovi?

- Prošle godine CEFTA je usvojila Akcioni plan za elektronsku trgovinu koji se fokusira na četiri grupe prepreka, identifikovanih u tesnoj saradnji sa privredom. Prva grupa se odnosi na troškove povezane sa činjenicom da svako tržište ima svoja pravila. 

Kompanije koje žele da prodaju svoju robu preko interneta na celom CEFTA tržištu, moraju da se usklade ne sa jednom, već sedam grupa pravila. To je jedan od razloga zašto često odluče da se ipak ograniče na samo jedno ili dva tržišta koja dobro poznaju. Druga grupa barijera su visoki troškovi transakcija, što se odnosi na skupe i preduge isporuke paketa i plaćanja.

Nepotrebno visoki troškovi elektronske identifikacije su takođe prepoznati kao problem, jer je upotreba npr. elektronskih potpisa ili pečata ograničena van domaćeg tržišta. Konačno, troškovi i vreme carinskih procedura, jedan su od glavnih problema koja ističu preduzeća u regionu.

• Šta onda članice treba da urade kako bi se ubrzao razvoj e-trgovine u regionu?

- CEFTA po svemu prati Evropsku uniju. Tako je naš posao je da pojedinačna tržiša povežemo u zajedničko regionalno tržište koje funkcioniše po evropskim pravilima, čime smanjujemo troškove poslovanja u regionu.

• Kako planirate to da postignete?

- Konkretno, želimo da omogućimo svim našim kompanijama da poštovanje domaćih pravila u velikoj meri znači i poštovanje pravila u regionu. Da bismo to ostvarili, moramo da se dogovorimo o zajedničkim pravilima zasnovanim na pravilima EU, koja će se podjednako primenjivati u celom regionu.

Sledeće, moramo da uspostavimo transparentnost cena poštanske dostave i da unapredimo saradnju između prevoznika paketa kako bismo imali efikasnu isporuku sa jednog tržišta CEFTA-e na drugo.

Trenutno, cene su takve da se često ne isplati raditi isporuke van lokalnog tržišta. Ovo je povezano i sa uspostavljanjem brzih i sigurnih carinskih procedura. Kao što to zahteva CEFTA sporazum, moramo da omogućimo međusobno priznavanje elektronskih potpisa, tako da naši ljudi mogu da koriste svoj e-potpis na svim CEFTA tržištima.

Ako ovome dodamo i uklanjanje neopravdane diskriminacije potrošača na osnovu njihove lokacije, tzv. geo-blokiranje, dobićemo dobar pregled naših aktivnosti u naredne četiri godine.

• Kada govorimo o prednosti umrežavanja, koje su konkretne koristi zajedničkog regionalnog tržišta u oblasti e-trgovine?

- Potencijalne koristi su zaista velike, kako za privredu, tako i za potrošače. Danas se više nego ikad, zbog antipandemijskih mera širom sveta, okrećemo kupovini putem interneta.

Narodna banka Srbije izveštava da se upotreba kartica u Srbiji duplirala, a upotreba kartica na internetu imala je rast od 66% u 2020. To znači da je godišnji prihod ostvaren plaćanjem karticama preko interneta danas skoro pola milijarde evra.

• A za kompanije?

-  Ankete pokazuju da sve veći broj kompanija dobija narudžbine preko interneta. Kao rezultat pandemije, u 2020. godini više od polovine privrednika koji su učestvovali u USAID-ovoj anketi, navelo je da su internet i tradicionalni prodajni kanali podjednako važni, što je duplo više nego u 2019. godini.

Srpska asocijacija za elektronsku trgovinu takođe govori o povećanom interesovanju za nacionalnom akademijom za elektronsku trgovinu.

Foto: Shutterstock

Sve nam ovo govori da je ovo trenutak koji moramo da iskoristimo za razvoj regionalne elektronske trgovine koja bi ponudila domaćim kompanijama tržište od 20 miliona potrošača, koje se procenjuje na više od milijardu evra.

• Kako iskoristiti taj potencijal na pravi način?

- Tržište ove veličine može da podstakne kompanije da ulažu u sredstva i ljude potrebne za digitalizaciju njihovog poslovanja i pripreme se za šanse koje pruža veliko evropsko digitalno tržište.

Omogućiti kompanijama regionalnu elektronsku trgovinu, znači podstaći ih da investiraju u digitalnu transformaciju koja će im omogućiti da dodju do potrošaca u regionu, a sutra i do potrošača širom Evrope i sveta. 

Pravimo i nove izvoznike, jer za male firme koje nemaju dovoljno resursa za agente i sajmove, internet trgovina može biti jedini način da se osvoje strana tržišta.

Na kraju, pravimo prostor za novu generaciju milenijalaca, koji su odrasli komunicirajući preko interneta i koji znaju da prave i prodaju digitalne proizvode.

Oni su već danas veliki generatori radnih mesta i privrednog rasta, a sutra će biti noseći stubove savremene privrede.

(Telegraf Biznis)