Hrvati otkrili sve o zapošljavanju radnika iz Srbije: Najmanja plata 1.000 evra, obezbeđeni smeštaj i hrana

Godinama unazad, otkako muku muči sa nedostatkom radne snage i egzodusom stanovništva, Hrvatska sve češće kreće u lov na radnike, pre svega sezonce u Srbiji.

Paradkos je, kako nam kažu hrvatski poslodavci, što su im radnici odavde skuplji, ali nemaju izbora.

Da komšije vape sa sezoncima, postaje očiglednije u nedeljama pred sezonu na Jadranu. Najdramatičnija situacija je u sektoru građevinarstva, zdravstva i ugostiteljstva. Nedostaje im bar 70.000 radnika. A plate u ovom sektoru idu od 1.000 evra pa naviše.

Dok tamošnji ugostitelji i preduzetnici poslove nude na tacni, naši ovdašnji prepoznali su u tome priliku da zarade, pa mahom ovih dana niču razne agencije i portali za zapošljavanje i "lepoj njihovoj".

Telegraf Biznis vam donosi pravu sliku o tome. Pitali smo hrvatske poslodavce konkretno da li je interesovanje zaista toliko veliko, i šta naši sezonci koji odu mogu da očekuju.

Istina je, kažu iz hrvatskog Udruženja poslodavaca za Telegraf Biznis, da fali radnika. Oni najviše traže radnika u sektorima građevine, metalne industrije, ugostiteljstvu, turizmu i trgovini.

- Poslodavcima je proces pronalaska stranih radnika, zapošljavanja i integrisanja stranih radnika financijski skuplje i organizacijski zahtevnije rešenje od zapošljavanja domaćih radnika - kažu u HUP (hrvatsko udruženje poslodavaca). Međutim, više od manjka radnika ih brine nešto drugo:

- Ono što zapravo sve nas treba da brine je da uprkos brojci od 122.813 nezaposlenih osoba evidentiranih na Hrvatskom zavodu za zapošljavanje, uprkos 20.530 ponuđenih poslova, mi u ovom trenutku ne možemo s domaćeg tržišta rada da povučemo dovoljno, na primer, pomoćnih radnika, kojih najviše nedostaje u turizmu i za koje poslove ne treba nikakva posebna stručna sprema, dok istovremeno imamo veliki procenat osoba sa završenom osnovnom školom među nezaposlenim osobama - kažu oni.

JADRAN SPASAVAJU STRANCI; PRETE OTKAZIVANJEM PROJEKATA

Foto: Pixabay

Na terenu je situacija jasna - Jadran je pun stranih radnika koji spasavaju sezonu, kaže za Telegraf Biznis Marko Repecki, urednik ekonomske rubrike na portalu Index. hr i jedan od nacenjenijih poznavalaca tamošnjih prilika na tržištu rada.

- Vlada je za ovu godinu predvidela 65.000 radnih dozvola za strance, što je za oko 20.000 više nego 2018. Nakon ulaska Hrvatske u EU, 2013. godine, krenuo je talas iseljavanja u zapadnoevropske zemlje. Mnogi su iskoristili mogućnost slobodnog kretanja i zapošljavanja u bogatijim zemljama, i to je stvorilo nedostatak radne snage u Hrvatskoj. Sada se ta praznina pokušava popuniti radnicima iz inostranstva - kaže nam Repecki.

I on ističe da se nedostatak radnika oseća bukvlno svugde i da to ima već posledice. Fale, kaže on, građevinci, ali i vozači. Priča nam da se se pretilo zaustavljenjem važnih projekata jer jednostavno nema ko da ih radi.

- Nemoguće je pronaći zidara, kuvara, konobara...- dodaje Repecki.

ZAŠTO BAŠ RADNICI IZ SRBIJE?

Foto: Tanjug/AP/Darko Bandić

- Prema mojim iskustvima kroz razgovore s hrvatskim poslodavcima mislim da im je i najatraktivnija radna snaga upravo iz susednih zemalja, pa tako i iz Srbije. Razlog je jednostavan - jezik nije nikakva prepreka, a tu je i kulturološka sličnost, pa se lako uklopiti - kaže on.

Kao osobu koja dolazi iz medija, pitali smo ga da li su tačna pisanja da su kod pojedinih ugostitelja radnice dale otkaz zato što nisu bile zadovoljne činjenicom da se dovode radnici iz inostranstva kojima će biti obezbeđen smeštaj i identična plata.

- Moguće je da se i takve stvari dogode, ali verujem da se radi o izolovanim slučajevima. Svakom radniku je jasno, ili bi trebalo biti, da dogovara uslove za sebe s kojima može ili ne mora biti zadovoljan, ali nećemo daleko stići ako jedni drugima zavirujemo u tanjir - kaže Marko.

Kolike plate možemo da očekujemo ako odemo da radimo u Hrvatsku?

-Sasvim sigurno onaj ko planira da uvede strane radnike svestan je da im mora osigurati smeštaj, tako da mogu da računaju da im je to osigurano. Što se tiče plate, ona zaista varira, zavisno od poslovanja koji se obavlja, i naravno, iskustva, ali i umeću pregovaranja. Prosečna plata u Hrvatskoj trenutno iznosi oko 850 evra neto. Verujem da kuvar ili pica majstor s iskustvom, u boljem lokalu može dobiti daleko više od tog iznosa - kaže Repcki, a kakva je računica poslodavaca:

Ugovoreni novi iznosi najniže bruto osnovne plate za tipična radna mesta u ugostiteljskoj delatnosti u iznosu od 4.950,00 kuna za poslove konobara, kuvara, slastičara, recepcionara itd. predstavlja minimalnu osnovnu platu na koju se dodatno obračunavaju dodaci za noćni rad, rad nedeljom i praznikom kao i prekovremeni rad prema kolektivnim ugovorom definisanim iznosima, kažu u HUP.

KAKO POMOĆI HRVATSKOM TRŽIŠTU RADA

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Potrebno je dalje raditi na popularizaciji sveživotnog obrazovanja, budući smo po obuhvatu onih koji se obrazuju tokom radnog veka, na dnu lestvice evropskih zemalja. Kvotni sistem (uređen Zakonom o strancima) već duže vreme ne prati ubrzane promene globalnog tržišta rada i preterano je formalan, nefleksibilan i u suprotnosti s dinamičnim tržištem radne snage - kažu u HUP.

Od preduzentika se zahteva da krajem tekuće godine planiraju sve svoje aktivnosti na način da znaju koliko će im trebati radnika pojedinih zanimanja da bi izvršili preuzete obveze.

- Jasno je da u današnjem svetu brzih promena nije moguće tako precizno planirati pa nam se dogodilo prošle godine da smo u jeku turističke sezone morali donositi izmene Odluke o godišnjoj kvoti za zapošljavanje stranaca, budući je bilo evidentno kako izuzetno dobru turističku sezonu dovodimo u pitanje zbog toga što nećemo moći osigurati dovoljan broj radnika - pričaju nam hrvatski poslodavci.

Turistički sektor suočava se s nizom izazova, a ljudski potencijali jedan su od najvećih.

- Cela industrija se trudi kontinuirano da unapređuje uslove rada u turizmu kako bi osigurali konkurentne uslove u odnosu na zemlje u okruženju. Još je jedan korak u tom smeru upravo donesena Odluka o proširenoj primeni dogovorenog povećanje plata od 5 % za temeljna ugostiteljska zanimanja kroz izmene Kolektivnog ugovora ugostiteljstva - kažu u HUP.

Kako ocenjuju, konkurentna visina plate važan je preduslov za održivost i razvoj turizma u Hrvatskoj, a isto nije moguće realizovati samo kroz interne izvore poduzeća već su potrebna ciljana poreska rasterećenja u tu svrhu kao što je mera smanjenja stope PDV-a za sve ugostiteljske usluge.

Idete li ove godine da radite u Hrvatsku na more? Odgovorite nam u komentarima ili pišite vaša iskustva na v.bjelic@telegraf.rs

VIDEO: Milojević: Tamo u Rivi se megafonima širi mržnja prema Srbima

(Vesna Bjelić)