Sve manje tražimo kredite: I bankari "trpe" zbog divljanja cena stanova u Srbiji

Tražnja stanovništva za kreditima je smanjena tokom poslednjeg kvartala 2022. godine, a na to su uticali rast cena nekretnina i tržište rada.

Nastavak istih tendencija očekuje se i u prvom kvartalu ove godine.

Teme za vas

To je, barem, pokazao Izveštaj o rezultatima januarske ankete o kreditnoj aktivnosti banka, koji je objavila NBS, a u kom se navodi i da su banke potvrdile da su u četvrtom kvartalu 2022. godine nastavile s pooštravanjem standarda po kojima su odobravale kredite privredi.

Ističe se da je mera tog pooštravanja bila manja od očekivane u prethodnoj anketi banaka.

"Pooštravanje se u nešto većoj meri odnosilo na devizno indeksirane kredite i, posmatrano prema veličini preduzeća, u većoj meri je bilo zastupljeno kod velikih preduzeća u poređenju s malim i srednjim", navodi se u rezimeu Izveštaja.

Banke su navele da dalje blago zaoštravanje standarda očekuju i za prvi kvartal ove godine. Ocena banaka je i da je privreda povećala tražnju za kreditima tokom poslednjeg lanjskog kvartala, i to za deviznim odnosno devizno indeksiranim kreditima, kao i za kratkoročnim dinarskim.

"Finansiranje obrtnih sredstava i restrukturiranje postojećih obaveza prepoznati su kao faktori rasta tražnje privrede za kreditima", navodi NBS.

Banke očekuju dalji rast tražnje privrede za kreditima u prvom tromesečju 2023. godine. Dodaje se i da su banke, u poslednjem kvartalu, nastavile sa pooštravanjem standarda stanovništvu.

"Pooštravanje se prvenstveno odnosilo na dinarske gotovinske kredite (i kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite", navodi NBS, uz napomenu da "banke umereno pooštravanje kreditnih standarda stanovništvu očekuju i tokom prvog kvartala 2023. godine".

U anketi je učestvovalo 20 banaka, u čijim je rukama više od 99 posto bilansne sume bankarskog sektora.

(Telegraf Biznis)