Da li ćete sad morati banci da platite što ste tužili za NKOSK, kako ubuduće do stambenog kredita?

Foto: Marko Jovanović, Tanjug/Zoran Žestić, Shutterstock

Posle odluke Vrhovnog kasacionog suda, povodom opravdanosti naplate bankarskih naknada i osiguranja stambenih kredita, bankari očekuju da se stavi tačka na jedan period koji je bio iscrpljujući, kako navode, i za banke, i za klijente. U međuvremenu, advokati su negodovali organizujući protest.

Teme za vas

Tokom protesta, advokati su poručili da je taj pravni stav na štetu građana, a u korist bankarskog sektora i najavili da će nastaviti da protestuju sve dok taj stav ne bude povučen.

Banke su istakle i da neće tražiti naplatu sudskih troškova, a sagovornik Telegraf Biznisa ukazuje da končano, privredni sudovi imaju model po kojem mogu da reaguju u sličnim sporovima.

Podsetimo, veliki broj građana je pokrenuo spor pred sudom jer su im kao korisnicima stambenih kredita banke naplaćivale premiju osiguranja kod NKOSK u iznosu od 1.5 odsto do 4 odsto od ukupnog iznosa stambenog kredita, i to tako što su u ugovorima navodili da klijenti trebaju da plate premiju osiguranja kredita NKOSK.

Tužbe protiv protiv banaka te vrste postao je širi problem od onog bankarskog. Poslednjih meseci mogu se videti reklame zalepljene po banderama i haustorima u kojima se pozivaju građani koji su uzimali kredite da se jave da tuže banke. Što je pojedinima postao svojevrsni biznis.

Hasan Hanić, profesor sa Beogradske bankarske akademije kaže za Telegraf Biznis da ni u jednoj zemlji nije bio ovako izražen problem sa brojem tužbi protiv banaka, imajući u vidu veličinu populacije i broj korisnika bankarskih usluga.

Regulativa ostavila prostor za različito tumačenje 

- Kod nas je dug period od uočavanja problema do njegovog rešavanja, kao i do stvaranja osnove koja bi pomogla privrednim sudovima tokom postupka. Odnosno, ostavljen je prostor za različito tumačenje. Pretpostavljam da su udruženja građana i advokata bila aktivna i snažna, u kombinaciji sa dužinom perioda, što je dodatno doprinelo da se problem ispolji - kaže Hanić za naš portal.

Hanić ukazuje da je evidentana korist za advokate u tome što su imali stotine, pa i hiljade pretresa.

- Ukoliko advokat dobije spor kod jednog sudije, rezonovalo se da će biti takav ishod i za drugih 1.000 klijenata. Napor advokata je bio mali u odnosu na očekivanu zaradu. Zbog određenih nedorečenosti, i različite prakse u zemljama regiona,  nije bilo jednostavno ni za naš Vrhovni sud - objašnjava on.

Prema njegovim rečima, sudovi su tako u različitim gradovima po istom osnovu donosili različita rešenja. Regulativa je ostavljala nejasan prostor.

- Zato je sada važna odluka VKS, jer je data preporuka, smernica po kojoj privredni sudovi mogu da delaju i da ovaj problem može da se reši. Dalje, to će da zaustavi talas sudskih procesa između klijenata i banaka što je usporavalo privredne sudove i sudije da rešavaju druge sporove - kaže on i dodaje da su banke angažovale ogroman broj svojih pravnika što je odugovlačilo sve.

Hanić pozdravlja odluku banaka da ne naplaćuju troškove suđenja i u slučajevima kada izgube dotični spor, ali i to što neće uvesti praksu da tuže klijente.

- To je ispravan stav. Međutim, neophodna su i praktična rešenja, govorim to kao ekonomista. Treba privesti kraju sve započete parnice, a to je i dalje veliki posao za pravosudni sistem i za svaku od parničnih stranaka. Možda je važniji ekonomski ugao nego pravna finesa po kojoj će se rešiti - dodaje on.

Sporovi su skupo koštali i jednu i drugu stranu, a Hanić ukazuje da dugoročno, problem bi mogao da stvori finansijsku nesigurnost.

- Sa ekonomskog stanovišta, bio bi veliki problem, jer banka kada ima ogroman izdatak, beleži i gubitak i mora da nađe način da pokrije ceh, što može da se odrazi na cenu njenih usluga - kaže Hanić i podseća da je to ispoljeno naročito u kriznim periodima poput ovog koje je nametnula korona, jer su i banke podnele određeni deo tereta.

Foto: Shutterstock

- Imale su prvo gubitaka zbog kredita u "švajcarcima", zatim su imali zamrzavanje otplate zbog moratorijuma... To sve košta banku, a ona mora da prihoduje i da prihod plasira na tržište. Banke u ovim uslovima takođe morajuda podrže u ovim i privredu i građane, a imajući u vidu ove ekonomske i šire društvene pokazatelje lično mislim da je odluka VKS dobra jer za početak, stepen neizvenosti je znatno manji - kaže Hanić.

Sagovornici Telegraf Biznisa više puta su isticali da to mnogo košta obe strane, naročito banke i da takva praksa ne postoji u svetu. Naš sagovornik naveo je da je ova praksa neodrživa, i nije primećeno da se primenjuje u drugim zemljama.

Šta je zapravo NKOSK?

Ono što bi trebalo da znate jeste niste dužni da platite ovu stavku. Da stambeni kredit bez osiguranja kod NKOSK nosi manju ratu, ali zahteva i dodatni keš. I treće, činjenica je da će retko koja banka pristati da odobri kredit bez ovog pokrića.

NKOSK jeste osiguranje, ali se radi o državnoj instituciji. Osnovana je 2004. godine, a koncept je baziran na kanadskom modelu. Sistem se sastoji u tome da, kada je stambeni kredit osiguran kod njih, NKOSK preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita. To u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi korporacija. Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje klijentu.

Upravo to da klijent dobija nižu kamatu ako je kredit osiguran glavni je argument banaka. Drugi argument je da osiguranje nije plaćeno banci, već korporaciji i da je banka tu bila samo protočni bojler.

Banke, po osnovu potpisanih Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa sa NKOSK, imaju obavezu da ponude Korporaciji na osiguranje svaki kredit koji ispunjava uslove postavljene od strane NKOSK.

Banka svakako prodaje nepokretnost koja je predmet hipoteke po ceni koju uspe da dobije na tržištu. Od novca ostvarenog prodajom založene nepokretnosti banka prvo pokriva svoja potraživanja, a sav ostali višak, ako ostane, isplaćuje korisniku kredita.

Inače, u Srbiji ima oko 90.000 stambenih kredita osiguranih kod NKOSK, indeksiranih najviše u evrima, ali i u švajcarcima.

(Telegraf Biznis)