Ovako se vraća sijalica u Srbiji: "Kajem se zbog 1.000 dinara, bolje da sam ćutao nego se žalio"

Foto-ilustracija: Shutterstock

Veliki broj potrošača ima neprijatno iskustvo sa trgovcima prilikom reklamacije kupljene robe. Izuzetak nije ni slučaj povratnika iz inostranstva R.M. koji se razočarao kada je u garantnom roku reklamirao neispravnu sijalicu. Posle susreta sa prodavcem i neuspelog pokušaja reklamacije priznaje da se debelo pokajao što se izlagao stresu zbog hiljadu dinara, koliko je sijalicu platio.

Njegovo iskustvo, međutim, može da bude dragoceno svima koji se nađu u sličnoj situaciji. Naime, član 55. nedavno usvojen Zakon o zaštiti potrošača, čija primena počinje idućeg meseca, predviđa mogućnost da se reklamacija podnese samo uz račun ili "drugi dokaz o kupovini (kopija računa, slip i sl.").

- Tražio je na uvid fiskalni račun, koji nisam sačuvao, ali sam prodavcu rekao da sam račun koji je iznosio oko 50 hiljada dinara jer sam kupio i druge stvari platio karticom i zamolio da preko kartice utvrdi da je sijalica kupljena u njihovoj radnji - počinje priču R.M. o početku ubeđivanja sa trgovcem.

Ni novi zakon ne predviđa da trgovac može prihvatiti reklamaciju ukoliko je plaćanje obavljeno karticom. R.M., kao i većina potrošača ne poznaje zakonske propise, ali je otišao u prodavnicu sa uverenjem da će prodavac pokazati dobru volju da reši problem.

Ispričao je prodavcu kako je u Švedskoj, gde je ranije živeo, više puta reklamirao kupljenu robu samo očitavanjem kartice u prodavnici u kojoj je robu kupio, bez ikakvih peripetija i bez fiskalnog računa. Ali, Srbija nije Švedska i naši trgovci, poštujući zakon, uz reklamaciju traže fiskalni račun ili neki drugi dokaz da je roba kupljena kod njih i bez tog papira odbijaju da rešavaju reklamaciju.

- Na nesreću, nisam sačuvao ni slip od transakcije i pokušam pomoću tog dokaza. Kako se trgovac bahato ponašao, uveren sam da ni taj papirić ne bi uvažio jer me ubeđivao da je po zakonu jedino račun prihvatljiv da bi razmotrili reklamaciju. Shvatio sam da ne želi da se potrudi da mi pomogne ni na koji način i razočarao se što sam upoznao drugo lice prodavca - nastavlja R.M. uz konstataciju da su u prodavnici bili ljubazni kada je pazario 50 hiljada dinara.

Očitavanjem kartice u post-terminalu trgovac bi lako pronašao trag o transakciji i onda uz malo volje i dnevni izveštaj, na osnovu čega bi utvrdio da je sijalica plaćena u toj radnji.

Trgovac iz ove priče nije bio predusretljiv, a pitanje je koliko će njih postupiti drugačije ili će se isključivo pridržavati slova zakona.

- Nije problem u sijalici i hiljadu dinara. Više sam razočaran bahatošću i zbog toga u tu prodavnicu više neću otići. Ne shvatam da u vreme digitalizacije i elektronskog plaćanja, gde za sve ostaje trag i dalje mora da se čuva komad papira - razočarano je zaključio na kraju.

(Telegraf Biznis)