Šta su to Rusi upravo predložili Srbiji, i šta EU ima da kaže na to?

U ovom trenutku Srbija najviše u Rusiju izvozi jabuke, nektarine, dosta je zamrznutog povrća, a ministar očekuje da će posle izmene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom krenuti i izvoz voćne rakije

Dalji razvoj trgovinske saradnje između Srbije i Ruske federacije u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije kroz smanjenje birokratije i povećanje izvoza, kao i mogućnost zajedničkih ulaganja na teritoriji Srbije za izvoz na treća tržišta, teme su dvodnevne konferencije o agrobiznisu koja se uz učesće privrednika obe zemlje održava u Beogradu.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović rekao je da Srbija izveze u Rusiju u ovom sektoru robe za 280 miliona dolara, a uveze robu vrednu 70 dolara i da je poslednjih godinu dana izvoz uvećan za osam odsto, te da nisu opravdane primedbe da je došlo do pada izvoza.

- To je dosta ozbiljna razlika, i u ovom sektoru mi dominiramo, ali gledaćemo da ruskim kolegama pomognemo - jer nema dobre trgovine ako nije donekle izbalansirana - rekao je ministar.

Dodao je da su na spisku roba koje su ruske kompanije predložile za izvoz u Srbiju uglavnom stočna hrane, aditivi za stočnu hranu, živinsko meso i veštačka đubriva.

- Sve te stvari moramo da utvrdimo da li su sertifikovane, da izdamo sertifikate, i kasnije oni mogu na prostoru Srbije da pronađu svoje partnere - rekao je Nedimović.

U ovom trenutku Srbija najviše u Rusiju izvozi jabuke, nektarine, dosta je zamrznutog povrća, a ministar očekuje da će posle izmene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom krenuti i izvoz voćne rakije, a uz dosadašni izvoz belog sira biće i izvoza ovčijeg i kozjeg sira u neograničenim količinima.

- Postoje neki izazovi u budućnosti, pre svega oko izvoza jabuke, ali i njih ćemo prevazići - rekao je Nedimović.

On je dodao da će nedavno potpisani sporazum o fitosanitarnim uslovima doprineti liberalizaciji uslova za izvoz u Rusiju.

U ovom trenutku voće iz Srbije u Rusiju izvozi 130 firmi a povrće više od 20 kompanija, podsetio je ministar.

Trgovinski predstavnik Ruske federacije u Srbiji Andrej Hripunov ocenio je da je dobro da raste obim robne razmene i da se razvija klasična trgovina a predložio da se nivo saradnje podigne kroz zajednička preduzeća koja će izvoziti na treća tržišta.

- U Srbiji postoji 13 posebnih ekonomskih zona gde postoje povlastice u okviru oporezivanja i drugih stvari, a znamo da Srbiji osim sa Rusijom ima slobodnu trgovinu i nula carine sa EU, sa Turskom i nekim drugim zemljama - pa je tržište mnogo veće od 180 miliona ljudi gde bi mogli da plasiramo proizvode i to moramo da iskoristimo - rekao je Hripunov.

Kao šansu on je pomenuo zajedničku proizvodnju u Srbiji semenskih materijala za poljoprivrivredu kao i poljoprivredne mehanizacije, konzervisane hrane, prerada hrane, i dodao da bi to bio veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta i osvajanju novih tržišta.

- Ako je roba konkurenta, ima kvalitet i cenu, a proizvodi se u Srbiji zašto ne bi bila dobrodošla u EU - ogovorio je on pitanjem na interesovanje kako bi na takvu ideju reagovala EU.

Hripunov je kao primer naveo Gorenje i italijanske firme koje proizvode u Srbiji a prodaju u Rusiji, i zapitao se: "Zašto oni mogu, a mi ne možemo?"

Konferencija o razvoju agrobiznisa kruna je trogodišnje saradnje Srbije i Rusije kroz projekat koji je podržala specijalizovane agencije za razvoj UN (UNDP). Zamenik stalne predstavnice UNDP u Srbiji Anas Karman izrazio je zadovoljstvo što je na ovaj način dodatno ojačao srpski sektor poljoprivrede.

- Tokom ovog projekta učešćem na međunarodnim događajima 50 srpskih kompanija dobilo je podršku da proširi svoje mreže prodaje što je rezultiralo zaključenim izvoznim ugovorima u prošloj godini vrednim skoro 46 miliona evra - rekao je Karman i dodao da je osam kompanije je tokom projekta certifikovano za međunarodne standarde kontrole.

Kako je najavio UNDP će u budućnosti insistirati na saradnji sa kvalifikovanim i obrazovanim mladim ljudima koji žele da primene nova dostignuća u poljoprivredi i da ostanu na svojoj zemlji.

- Tako bi se kroz dalji razvoj ruralnog sektora sprečile negativne migracije prema gradovima a to bi doprinelo razvoju ekonomske situacije u Srbiji - rekao je Karman.

(Telegraf Biznis/Tanjug)