Prodaju rakiju na kućnom pragu za 1.000 RSD, bez etikete: Ko kontroliše domaće proizvođače koji štete državi

"Nekada se dešava da se dodaju zamene za voće, koje su dosta jeftinije. Pojedini dodaju šećer, ili arome voća,  a jedino analiziranjem može da se uvrdi da li je lažna i ili "prava" rakija", kaže naš sagovornik

Kažu da su najblje rakije u Srbiji one od šljivovice, a po kvalitetu i ceni, rame uz rame su sa najprestižnijim francuskim konjacima i škotskim viskijima. Na sjamovima u svetu domaće rakije osvajaju nagrade, i ogroman je ekonomski potencijal, koji je slabo iskorišćen.

Ali ga zato pojedini zloupotrebljavaju. Verovatno ste i sami, naročito otkako je porasla poseta selima i domaćinstvima, primetili tu i tamo, odnosno gotovo svuda da se nudi i rakija na prodaju.

Uglavnom je van prodajnih mesta nude neregistrovani poljoprivredni proizvođači, koji time štete državi, a kako nisu podložni kontroli, više je razloga za sumnju u kvalitet iste.

Pitanje je koliko se kontrolišu domaćinstva koja prodaju rakiju, jer je broj inspektora na terenu veoma mali. Osim puke kontrole prodavaca, tu je i pitanje da li je ta rakija zaista rakija od voća, koliki je taj procenat, odnosno da li je po pravilniku o proizvodnji rakije koji jasno propisuje udeo voća.

Činjenica je da država ošteti za stotine i stotine hiljada dinara zbog pojedinaca koji prodaju rakiju svim tokovima, a na nju ne plate niti porez, niti akcizu.

U komšiliku je jedna od mera da se proizvodnja za više od 300 litara ne može smatrati sopstvenom, već proizvodnjom za komercijalne potrebe.

"Nekada se dešava da se dodaju zamene za voće, koje su dosta jeftinije. Pojedini dodaju šećer, ili arome voća,  a jedino analiziranjem može da se uvrdi da li je lažna i ili "prava" rakija. Razlika je u procentu šta je voćna a šta rakija sa sadržajem voća", kaže za naš portal Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskom NOPS.

Domaćinstva koja prodaju rakiju "na pragu" ili ispred svog dvorišta daju je za 1.000, a ponegde i 2.000 dinara.

"Osim poreza, na rakiju bi morala da se plati i akiza jer je alkoholni proizvod. Potrošač ne može da prepozna prilikom kupovine, već samo da veruje na reč. Zato flaša mora da ima deklaraciju, na kojoj će jasno da piše sadržaj kao i zvanično poreklo, kako bi potrošač mogao sam da uradi ekspertizu u svakoj akreditovanoj laboratoriji ukoliko sumnja na kvalitet", kaže naš sagovornik.

Savet je da uvek proverite proizođača. Pposlednjih decenija sve je više porodičnih destilerija, koje proizvode različite vrste rakije. Prema svetskim standardima i uvedenom HASAP sistemu.

Proces dobijanja rakije je relativno jednostavan, zato svako seosko domaćinstvo ima mogućnost da pravi svoju sopstvenu rakiju.

Prema podacima Republičkog zavoda  za statistiku od prošle godine, proizvodnja prirodnih rakija u proteklih pet godina beleži konstantan rast, a u 2020. u odnosu na 2019. godinu iznosi 25,6 odsto. Broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, tako da je trenutno u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima.

Primetan je i konstantan rast izvoza rakija od voća. Tokom prošle godine povećan je za oko 60 odsto i njegova vrednost iznosi 7,8 miliona evra. Najviše rakije od voća izvozi se u Hrvatsku, SAD, Nemačku, Crnu Goru i BiH, ali proizvođači osvajaju i nova tržišta kao što su Island, Singapur, Kazahstan, Malta, Kipar...

(Telegraf Biznis)