Dekarbonizacija, zelena tranzicija i privreda: Beograd je domaćin konferencije “Serbia goes green”

Na otvaranju konferencije govorila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović

Tradicionalna godišnja konferencija "Serbia goes green", posvećena zaštiti životne sredine i očuvanju prirode koja nas okružuje, održava se danas u organizaciji kompanije Color Media Communications.

Na konferenciji se govorilo o izazovima i izveštavanju u skladu sa principima održivog razvoja, primerima dobre prakse energetske efikasnosti, kako se pametna tehnologija koristi u očuvanju životne sredine, koje su ekološki svesne kompanija u svetu i kod nas, a saznali smo i kojim kompanijama je očuvanje životne sredine, unapređenje društva i upravljanja u fokusu poslovanja.

Teme za vas

- Neki misle da živimo u najboljem od svih svetova, jer nikada nije bilo manje ratova, siromašnih, metvorođene dece. Tako i jeste, osim kada je reč o ekologiji. Naša planeta nikada nije bila zagađenija, ali ni društvena svest o tome nikada nije bila veća - kaže Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe na otvaranju konferencije.

Konferenciju je otvorila Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

- Pitanje svih pitanja kako ostvariti energetsku sigurnost, a u isto vreme očuvati prirodnu sredinu. Sve što se radi u energetici mora da bude održivo sa stanovišta očivanja životne sredine - kaže Đedović.

Ona je istakla da su ključni ciljevi povećanje učešća obnovljivih izvora energije na 45 odsto, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

- Definisali smo 156 mera koje bi po planu trebalo da budu dostignute 2030. godine. U toku je proces aukcija za vetroelektrane, čime ćemo obezbediti nove količine energije iz obnovljivih izvora na našoj mreži. Nastavljamo da stimulišemo i potrošače da postanu proizvođači obnovljivih izvora energije. Subvencijom države ćemo stimulisati građane da ulažu u energetsku efikasnost - kaže Đedović.

Za dekarbonizaciju i uspešnu zelenu tranziciju, kaže, potrebna je podška partnera, pa su pokrenuti razgovori o osnivanju regionalnih fondova koji bi bili podržani od strane EU.

Okupljenima se obratio i Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

- Evropska Unija je zacrtala da do 2050. godine bude klimatski neutralni kontinet i krećemo se polako u tom pravcu. Troškovi klimatskih promena su ogromni, u Srbiji, ali i svuda i svetu - kaže Žiofre.

On je istakao da EU žele da Srbija postane deo ove zajednice i da zato moraju da pripreme našu zemlju za to.

- Moramo da radimo zajedno, borba protiv klimatskih promena zahteva međunarodnu saradnju. Radićemo mnogo da povećanju energetske efikasnosti, ulažemo i u hidro energiju. Moramo da radimo na dekarbonizaciji ekonomije i to moramo da radimo zajedno - kaže on.

Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Srbije kaže da je ispred nas jedan veliki i ozbiljan posao.

- Ozbiljan je to posao i za EU, a kamoli za Srbiju. Sa aspekta Fonda za razvoj, institucije koja se bavi kreditnom podrškom pravnim licima, možemo da kažemo da je teško ispuniti zahteve zelene tranzicije, jer su troškovi za to visoki. Ipak, ona tvrdi da Fond nudi dobre uslove koji privlače privrednike.

- Kamatne stope Fonda kreću se od 1,5 do 2,5 odsto. Vidimo rast projekata koji za cilj imaju ispunjavanje uslova Zelene agende. Preko 200 miliona dinara izdvojeno je prošle godine za ovakve projekte. Zato smo tražili partnere koji bi sa nama osmislili nove projekte - kaže ona.

Ona najavljuje da će kroz novi program imati mnogo veći iznosi sredstava koji će biti dostupni privrednicima.

- Tu novu kreditnu liniju imaćemo od septembra - kaže Matić.

(Telegraf Biznis/G.M.)