Meso ima veći uticaj na klimatske promene nego automobili: Da li nam je neophodno za zdravu ishranu?

Stočarska poljoprivreda obezbeđuje sredstva za život za oko 1,3 milijarde ljudi širom sveta

Koja hrana ima najveći uticaj na klimatske promene? Meso i mlečni proizvodi, posebno od krava, imaju ogroman uticaj, pri čemu stoka čini oko 14,5 odsto emisija štetnih gasova svake godine. Otprilike ista količina kao i emisije iz svih automobila, kamiona, aviona i brodova zajedno u današnjem svetu.

Govedina i jagnjetina imaju najveći klimatski otisak po gramu proteina, dok hrana biljnog porekla obično ima najmanji uticaj. Svinjetina i piletina su negde u sredini.

Teme za vas

Ovo je samo prosek. Govedina uzgajana u Sjedinjenim Državama generalno proizvodi manje emisija od govedine uzgojene u Brazilu ili Argentini.

Određeni sirevi čak mogu imati veći uticaj na efekat staklene bašte od jagnjećeg kotleta. Neki stručnjaci smatraju da ovi brojevi zapravo potcenjuju uticaj krčenja šuma povezanog sa poljoprivredom i stočarstvom.

Da li postoji jednostavna promena u ishrani koja može smanjiti vaš klimatski otisak?

To ne znači nužno da ćete postati vegani. Možda treba samo manje da jedete hranu koja ima najveći klimatski otisak, kao što su govedina, jagnjetina i sir.

Zašto je meso "problematično"?

Razmislite o tome na ovaj način: često je efikasnije uzgajati useve koje bi ljudi jeli nego uzgajati useve koje bi životinje jele, a zatim te životinje pretvoriti u hranu za ljude.

U odbranu ovoj tezi, krave, kokoške i svinje često jedu mnogo stvari koje ljudi inače ne bi jeli, kao što su trava ili ostaci useva, a meso može biti bogato ključnim hranljivim materijama poput proteina i gvožđa. Ali, generalno gledano, potrebno je više zemlje, energije i vode za proizvodnju kilograma životinjskih proteina nego za proizvodnju kilograma biljnih proteina.

Da li to znači da bi trebalo da prestanemo da jedemo meso?

Ne nužno. Brojni stručnjaci tvrde da održivi sistem ishrane može i još uvek treba da uključuje mnogo životinja. Krave i druga stoka, uostalom, često se mogu uzgajati na pašnjacima koji inače ne bi bili pogodni za uzgoj useva, a jedu ostatke žetve koji bi inače otišli ​​u otpad.

Takođe proizvode i stajnjak koji možemo koristiti kao đubrivo.

Stočarska poljoprivreda obezbeđuje sredstva za život za oko 1,3 milijarde ljudi širom sveta.

U mnogim zemljama, meso, jaja i mleko nude vitalni izvor ishrane kada ne postoje dobre alternative.

Ipak prema istraživanju, isto tako milioni ljudi širom sveta, u Sjedinjenim Državama, Evropi i Australiji, jedu mnogo veće količine mesa nego što im je zaista potrebno za zdravu ishranu.

(Telegraf Biznis)