Za osam godina Jugoimport SDPR investirao 98 miliona evra i zaposlio 750 radnika

Posmatrajući investicije, "Jugoimport" je od 2000. do 2012. godine u proizvodne kapacitete svojih zavisnih preduzeća uložio 5,8 miliona evra, dok su u poslednjih osam godina ukupne investicije dostigle 98 miliona. Najviše je investirano u fabriku streljačke municije, zatim u Kovački centar, Borbene složene sisteme, Kapislanu, Precizan liv u Adi..

Prošlu godinu smo završili sa 2,5 milijardi dinara dobiti, što je treći rezultat po značaju od 2012. godine. Dobra godina je za nama - kaže u intervjuu direktor javnog preduzeća "Jugoimport - SDPR" Jugoslav Petković.

Od 2000. do 2011. osnivaču smo uplatili 1,3 milijarde dinara dobiti, a od 2012. do 2018. godine 5,5 milijardi. To znači da je "Jugoimport" za sedam godina državi platio pet puta više nego za 12 godina i to je odgovor na pitanje kako poslujemo - precizirao je Petković.

Istovremeno ste duplirali broj radnika. Zašto?

- Na kraju 2011. godine zapošljavali smo 660 ljudi, a na kraju 2019. godine 1.414 radnika. Zaposlenost smo povećali samo u proizvodnji, nikako u administraciji. U samom "Jugoimportu" u centrali prošle godine imali smo 368 ljudi, a 2013. godine 385. Nekoliko primera najbolje govori o čemu se radi. Kovački centar u Valjevu je 2013. godine imao 88 ljudi, a prošle godine 289. Pre šest godina smo donosili odluku da li da to preduzeće koje je pravilo ogromne gubitke ugasimo ili ponovo pokrenemo. Naša odluka je bila dokapitalizacija. Kupili smo novu opremu, zaposlili ljude i oni sada prave profit. Takođe, Borbeni složeni sistemi u Velikoj Plani danas zapošljavaju oko 300 ljudi, a 2013. godine ta firma nije postojala. U međuvremenu smo izgradili 90 odsto novih pogona i hala i Srbija tu prvi put proizvodi cevi velikog kalibra, što nikada u svojoj istoriji nije radila. Lansirali smo tu i nove proizvodne programe poput "Lazara 3", "Miloša", "Aleksandra", samohodne haubice koja je u završnom stepenu ispitivanja, ali i čitavu familiju raketa....Imali smo tu veliku podršku države i sve ove rezultate ne bismo mogli da ostvarimo bez razumevanja i podrške predsednika Vučića.

Za koga radite, ko su vam najveći kupci?

- Našeg oružja najmanje ide u ratna područja. Do 2012. godine "Jugoimport" je trgovao sa osam zemalja u svetu, a danas sa 40. Naši najbolji klijenti su na Dalekom istoku i u Africi. Radimo i sa Saudijskom Arabijom, UAE, SAD su nam takođe veliki kupac. Radimo i za Bangladeš, Indoneziju, Maleziju, Azerbejdžan, Alžir...Najbliža zemlja u koju izvozimo je Kipar i njima smo prodali "Nore" i "Miloš". U momentu kada su besneli ratovi na Bliskom istoku i kada se pojavila teroristička organizacija ISIL, mi smo se fokusirali na Afriku. Tada je ceo svet gledao da isporuči što više oružja tamo gde su ratovi. Kada su ratovi stali, mi smo zadržali tržišta u Africi, a ideja je da radimo sa svim, a ideja je da radimo sa svim zemljama Afrike. Strategija je zadržavi i unaprediti rad sa starim tržištima, ali i širiti broj partnera.

Koliko je tačna priča da je oružje iz Srbije završavalo u rukama terorističkih organizacija?

- Srbija je po transparentnosti izdavanja dozvola na petom mestu na svetu. To je zvaničan podatak i ispod nas su i Rusija i Kina i Amerika. Da biste izvezli jedan komad bilo čega, morate da imate relevantan sertifikat "End juzer", odnosno potvrdu krajnjeg korisnika. Kada ga dobijete i potpišete, ugovor ide na proveru i prelazi put od ministarstva za spoljnu trgovinu, spoljne poslove, odbrane, i sve do bezbednosnih agencija BIA i VBA. Svaki zaključen ugovor ima klauzulu o zabrani reeksporta naše robe bez naše izričite saglasnosti i nikad nam niko nije tražio saglasnost za reeksport. Tako je prosto neverovatno da iz Srbije može da izađe metak i da završi u terorističkoj organizaciji.

Što znači da nije istinita priča o čarter letovima koji su oružje iz Srbije prebacivali u Siriju i Jemen?

- To je naučna fantastika. To je nemoguće. Tačno se zna gde svaki metak završi.  Plan državnog vrha je da vrednost godišnjeg izvoza srpskog naoružanja i opreme dostigne milijardu američkih dolara do polovine sledeće decenije.

Koliki deo kolača vi možete uzeti?

- Bar polovinu. Od 2012. godine smo promenili poslovnu politiku. Tada smo bili jedna od 250 trgovačkih kuća naoružanjem. Da smo ostali trgovac, verovatno do danas ne bismo opstali. Naša poslovna politika je da budemo najveći itrgovac i proizvođač naoružanja i opreme. Praktično, ako uporedimo broj proizvoda i vrednost koji proizvedemo u odnosu na ostatak namenske industrije, mi smo veći. S druge strane, cela ova kampanja koja se vodila protiv namenske industije je nanela mnogo štete.

U kom smislu?

- Kada u javnost izlaze poverljivi podaci, pitanje je da li neko sa vama želi da radi. Takva situacija može dovesti i dovodila je do otkazivanja ugovora. Reč je o šteti po državu, industriju, po reputaciju klijenata i na kraju o zameni teza. Govori se o povlašćenim uslovima kupovine. Istina je da za ovakvu vrstu robe ne postoji fiksna cena jer je u pitanju roba koja se ne nalazi na rafu u supermarketu. Kada recimo, govorite o minobacačkim minama, cena zavisi od mnogo parametara, od toga da li ih imate na stanju do činjenice koliko košta čelik koji je berzanska roba, te pitanja marže koja nije ista kod svih, vrste pakovanja, transporta...

U jednom momentu "Jugoimport" je ostao bez novca. Zvaničan dokument iz APR pokazuje da vam je država u junu 2017. godine odobrila kratkoročnu pozajmicu od 10 miliona evra?

- Reč je o novcu koji je Srbija trebalo da vrati Iranu i nasleđenom dugu iz 1989. godine. To je sve što mogu da kažem jer je priča pod oznakom "poverljivo". Ono što je važno jeste da SDPR nikada zbog svog ili zbog poslovanja svojih zavisnih preduzeća nije tražio niti dobio budžetsku pomoć. Imamo operativni kapital. Finansiramo se iz tekućeg poslovanja i nešto iz kredita. Kažem, nešto, jer smo zbog prirode posla limitirani brojem banaka koje mogu da nas prate jer sa namenskom industrijom ne rade banke sa stranim kapitalom. Drugo, mi smo javno preduzeće i na nas se primenjuje zakon koji se odnosi na plaćanje, a to znači da nemamo dugova i da svaka faktura mora da bude plaćena u roku od 60 dana. U suprotnom, radnici ostaju bez plata, a to se još nije dogodilo.

(Telegraf.rs/Srbijadanas)