Čistačice i dadilje na cedilu: Roditelji ne žele kontakt, a traže im da besplatno četuju s decom

"Jedna porodica u Americi je otpustila dadilju, zbog korona virusa, i bez ikakve odgovornosti o daljem plaćanju, ali su je uredno upitali da li bi htela da besplatno razgovara s njihovom decom, putem videa", piše NY Times

Polovinom ovog meseca pisali smo o bejbisitingu, i pitali se da li će ova branša sada svuda u svetu biti u porastu, s obzirom na zatvaranje škola i vrtića.

Teme za vas

Ipak, iako većina roditelja mora da radi od kuće, i ne sme da vodi decu kod baka i deka, ne usuđuju se da angažuju dadilje, odnosno da produže dogovor s njima, bar na neko vreme. Isto je i sa čistačicama.

"NY Times" piše o Mariji Samorano (50), koja je trenutno u još nezavidnijoj situaciji, nego pre. Kao imigrantkinja, latino porekla, navikla je da u SAD radi ovu vrstu poslu, da nema osiguranje niti radni staž, već da platu prima na ruke. Međutim, sada ni toga neće biti sve dok ne prođe korona virus.

Slična iskustva prenose i ostali svetski mediji, između ostalog i španski, koji su takođe uradili priču sa čistačicom, čije ime je ostalo nepoznato javnosti. Ta Španjolka, u srednjim godinama, kaže da se nagledala svega, ali da čak ni 2008. nije bilo ovako, jer si "bar mogao da izađeš na ulicu, u potrazi za boljim životom".

Sada se dešava ono najgore, u poslovnom smislu, za sve ljude čiji posao zavisi od fizičkog kontakta sa drugima. Možda paradoksalno zvuči, ali vlasnici kuća i stanova koje sređuju ove vredne žene - sada neće baš nikoga da prime u dom, pa ni onoga ko ima obavezu da im sve očisti i dezinfikuje. Da, strah je toliki.

Marija Samorano kaže da je, kako je korona uzela maha u SAD, odjednom počela da dobija poruku za porukom od klijenata, u kojima piše kako žele da otkažu planirano čišćenje. Ona, i mnoge druge čistačice, ne samo da zavise od drugih ljudi, već sada zavise i od zdravstvenih prilika, vremena, ekonomije zemlje, plata. I kada sve prođe, ako ljudi budu bili u minusu - male su šanse da će ih angažovati.

Ma koliko da je angažovanje čistačica u Americi učestala praksa, ne smemo zaboraviti da je to, ipak, luksuz. Konkretno u SAD je slučaj da i srednja klasa može sebi da priušti takozvane "cleaning ladies", ali samo zato što mogu malo da ih plate, jer dolaze iz siromašnih zemalja kao što su Meksiko, Gvatemala, Salvador. Uz dve stabilne plate u kući, to za njih nije problem.

Za razliku od ostalih koji rade u državnom sektoru ili kod privatnika, ali imaju ugovor u radu i državljanstvo, ove žene rade za keš i nemaju nikakvu garanciju kada se dese iznenadne i neizvesne situacije. A slično je i sa dadiljama, uprkos rastućim agencijama koje sada postoje, a koje zapošljavaju žene za čuvanje dece.

Kada je Majra Brito angažovana za posao dadilje i nastavnice španskog jezika, u Teksasu, u dve porodice: jedna pripada srednjoj klasi i ima četvoro dece, a druga je bogataška - morala je prođe kroz detaljnu proceduru. Ove porodice su tražile reference, uživo viđanje i informacije o njenim veštinama i iskustvu.

Kaže da se osećala kao da aplicira za neku važnu poziciju u kompaniji.

Međutim, prošle nedelje kada su je otpustili, nije bilo nikakvih formalnosti niti obaveza prema njoj. Rekli su joj da ostane kod kuće do daljeg, a niko, naravno, nije ni pomenuo platu. Za jedne je radila dve godine, a za druge šest meseci. Jedni su joj rekli da su zabrinuti zbog najmlađeg deteta od 9 meseci, i da zato više ne smeju da se viđaju s njom, a drugi su rekli da žele da zaštite baku i deku koji žive s njima.

Nadala se da će joj ponuditi barem pola plate, dok sedi kod kuće, jer ova odluka nije njena. Međutim, ono što se desilo je zapravo suprotno: jedna porodica je tražila od nje da besplatno četuje s decom, jer im nedostaje.

Prema najnovijem istraživanju, oko 11 miliona imigranata u SAD nema dokumenta, a 7,6 miliona je deo radne snage Sjedinjenih Država. Osim kao dadilje i čistačice, rade još i u poljoprivredi, fabrikama, na građevini.

Ipak, ima i pozitivnih primera.

Maja Brener, dizajnerka nakita i majka troje dece iz Los Anđelesa, zapošljava jednu dadilju na puno radno vreme i čistačicu koja im dolazi dva puta nedeljno. Budući da nije htela da im da otkaz i ostane bez njih, ali ni da ugrozi ničije zdravlje, ponudila je čistačici privremeni smeštaj u kući za goste, a dadilju je zamolila da ograniči svoja kretanja od njih do svog stana, osim kada treba da kupi hranu, maske i rukavice.

(Telegraf Biznis)